Zemlja 2.0 beta
Otkriće grupe planeta oko zvezde Trapist, na kojima bi mogao da bude moguć život, protreslo je zajednicu astronoma koji tragaju za znakovima inteligencije u svemiru.
U sazvežđu Akvarijus, 39 svetlosnih godina daleko od nas, primećeno je sedam planeta sličnih Zemlji, koje se okreću oko patuljaste zvezde nazvane Trapist 1. Ovo je prvi put da je, suprotno očekivanjima, pronađeno toliko planeta sličnih Zemlji u orbiti oko jednog sunca da su se pojavile pretpostavke je da naša galaksija, Mlečni put, možda prepuna svetova na kojima je moguć život. Sledeća generacija teleskopa, koja će se pojaviti za desetak godina, mogla bi da odgovori na iskonsko pitanje: jesmo li sami u svemiru.
Mala zvezda
Patuljasta zvezda Trapist 1 tek je nešto veća od Jupitera i zrači 2.000 puta manje svetla od našeg Sunca što, kako kaže Michael Gillon, astrofizičar sa Univerziteta u Liježu, stvara idealne uslove za eventualni nastanak života. „Zvezda je mala i hladna, što na tim planetama omogućava umerenu temperaturu i postojanje tekuće vode, samim tim i života“, tvrdi on.
Neke od planeta su 25 odsto manje, a neke 10 odsto veće od Zemlje, grupisane su blizu jedna druge i imaju male i kompaktne orbite trajanja između 1,51 i 12,35 zemaljskih dana. Merkur, planeta najbliža Suncu u našem Sunčevom sistemu, dalja je šest puta od Sunca nego najdalja planeta iz sistema Trapist 1.
Astronomi su prošle godine primetili nešto što je ličilo na tri planete u orbiti oko sunca koje je dobilo ime po Trappist‑u, moćnom robotizovanom teleskopu u čileanskoj pustinji, kojim su ih otkrili. Planete nisu viđene direktno teleskopom, ali njihovo postojanje potvrdile su senke, vidljive kada su prolazile ispred sunca. Otkriće je podstaklo detaljniju opservaciju i posle tri nedelje, Nasin teleskop Spitzer pronašao je ukupno sedam planeta u toj orbiti. Njihova veličina izračunata je po količini svetlosti sunca koje su zaklanjale, a masa je procenjena na osnovu njihovih gravitacionih odnosa.
Činjenica da su planete toliko međusobno blizu čini ih „gravitaciono zaključanim“, što će reći da su samo jedno stranom okrenute suncu, kao što je samo jedna strana Meseca okrenuta Zemlji, i da je zbog toga na jednoj strani planete večni dan, a na drugoj večna noć. Smatra se da je na nekim od njih temperatura takva da omogućava postojanje okeana, ali na drugima je mogućnost nastajanja života ograničena na uske predele između tamne i sunčane strane.
Čudni pejzaži
Ako na nekoj od ovih planeta ima života, njeni stanovnici mogli bi da uživaju u svakodnevnom kosmičkom spektaklu, jer bi na primer na petoj planeti, koja se smatra najnastanjivijom, sunce izgledalo deset puta veće nego naše, a ostale planete izgledale bi dva puta veće nego Mesec sa Zemlje.
Sada je pažnja usmerena na istraživanje da li na ovim planetama postoji atmosfera. Ako je ima, to bi mogla da bude naznaka da u njoj možda ima života. Teleskop Hubble u stanju je da otkrije metan i vodu u atmosferi, a njihovo postojanje može ali i ne mora da implicira postojanje života. Kompleksniju opservaciju omogućiće Nasin James Webb space telescop koji će početi da radi dogodine i veliki teleskop Magelan koji će biti završen 2023. godine. Problem je u tome što se time iscrplju mogućnosti opservacije. „Nikada nećemo biti sigurni dok ne odemo tamo“, kaže Gillon.
Ignas Snellen, astrofizičar s holandskog Univerziteta u Lajdenu, smatra da ovo otkriće znači da je broj planeta sličnih Zemlji ogroman. „Ovo je novo za nas. Kada je pre nekoliko godina počela potraga za njima, smatrao sam da je to gubljenje vremena i da nećemo ništa naći. Pokazalo se da sam bio potpuno u krivu“, kaže on. Snellen smatra i da zbog elektromagnetnih zračenja i ultraljubičastog svetla okolnosti nisu baš povoljne za nastanak života, ali Trapist 1 je mlada zvezda i sagoreva vodonik toliko sporo da će postojati sledećih deset triliona godina, što je 700 puta duže od dosadašnjeg postojanja svemira, tako da ima dovoljno vremena da se razvije život, ako već nije.
David Charbonneau sa Univerziteta u Harvardu smatra da je proučavanje ovakvih M‑patuljastih zvezda, kako se nazivaju, prečica za pronalaženje života izvan našeg Sunčevog sistema. „Sve više astronoma smatra da treba proučavati patuljaste zvezde i planete koje su u njihovoj orbiti“.
U našoj galaksiji ima 12 puta više M‑patuljastih zvezda nego onih koje su kao naše Sunce. U svom prethodnom radu u kome je koristio Nasin teleskop Kepler, Charbonneau je u saradnji sa svojom koleginicom Courtney Dressing, pronašao da svaka četvrta M‑patuljasta zvezda u svojoj orbiti ima barem jednu planetu koja je veličinom i temeperaturom slična Zemlji. Sva otkrića o sistemu Trapist 1 dokazalu su da je posmatranje udaljenih planeta moguće instrumentima koje već imamo na raspolaganju ili koji će uskoro postojati. „To znači da ćemo već za desetak godina moći da tragamo za vanzemaljcima, mnogo ranije nego što se do sada mislilo“, kaže Charbonneau.
Vesna Knežević Ćosić
