1984: posmatraju nas pametni telefoni
Već neko vreme se pletu razne teorije zavere, pa korisnici društvenih platformi tvrde da, pošto o nekom proizvodu razgovaraju sa prijateljima u četiri ili više očiju, Facebook počne da im reklamira ono o čemu se prethodno vodio razgovor. U nekim slučajevima se čini da drugog objašnjenja i nema, te korisnici ostaju ubeđeni da teorije zavere i nisu samo teorije. Tako može da se pročita više priča poput one u kojoj se vereničko prstenje reklamira onima koji su tek odlučili da zaprose svoje partnere, te hrana za mačke korisnicima koji su tu životinju spomenuli tokom nekog neobaveznog razgovora, a ova zavera sada dobija i novi zaplet, a u obliku tvrdnje da nas telefoni možda ne slušaju, ali nas sigurno gledaju.
Iz kompanije Facebook su više puta poricali ovakve optužbe, a 2016. godine, pošto je jedna od optužbi postala viralna, iz kompanije su jasno naglasili da „Facebook ne koristi mikrofone korisničkih telefona za reklame ili priče koje se nude u okviru news feed-a”, te dodali da se reklame korisnicima nude na osnovu interesovanja, te aktivnosti u okviru mreže. O kamerama se nije puno govorilo.
Kako bi razrešili ovu misteriju, te pobili teorije zavere, naučnici sa univerziteta Northeastern sproveli su obimno istraživanje, te na kraju zaključili da nema dokaza da aplikacije na pametnim telefonima prisluškuju korisnike, ali da postoji velika šansa da “posmatraju” sve što čine oni koji su ih prethodno instalirali. Naime, testirano je 17 hiljada najpopularnijih Android aplikacija, a kako bi se utvrdilo da li neka od njih pravi audio snimke bez znanja korisnika. Više od polovine testiranih aplikacija imalo je dozvolu da pristupi kameri i mikrofonu telefona, što omogućava da se razgovori potencijalno snimaju, ali je nakon analize saobraćaja između aplikacija utvrđeno da nije bilo poslatih audio fajlova.
Pažnju naučnika privukla je jedna druga neobičnost, a u okviru koje je nekoliko testiranih aplikacija beležilo video snimke, a bez znanja korisnika. Tako napravljeni snimci, te screenshot-ovi, su nakon toga slati nekoj trećoj strani. Jedna od tih aplikacija – GoPuff, koja uglavnom služi za noćne isporuke hrane, pravila je problematične snimke, te ih slala agenciji Appsee, koja se bavi analizom podataka. Problem je prilično ozbiljan, budući da aplikacije koje služe za isporuku obično čuvaju osetljive podatke o korisnicima, a poput broja kreditne kartice, te adrese.
Tako su pomenuti naučnici u pokušaju da pobiju jednu teoriju zavere, kreirali drugu, koja je prilično ozbiljnija, te podseća na scenarije u kojima se opisuje neki postapokaliptični scenarijo u okviru kojeg živi i radi Veliki Posmatrač.
Izvor: The Verge
