5G na delu: U poseti Naučno tehnološkom parku Beograd

Uvođenje pete generacije mobilnih mreža prate velika očekivanja, ali i značajne kontroverze. Sa zadovoljstvom smo isprobali Telenorovu 5G baznu stanicu u Naučno tehnološkom parku Beograd!

Dok je u razvijenim zemljama 5G mobilna tehnologija već uveliko realnost, kod nas se o njoj tek razgovara – nedostaje nam regulatorni okvir, nisu još sprovedeni tenderi za frekvencije, a rokovi su i dalje prilično magloviti. U želji da pređe s reči na dela, Telenor je nedavno instalirao probnu 5G baznu stanicu. Izabrali su interesantnu, ali i potpuno logičnu lokaciju za stanicu – na krovu Naučno tehnološkog parka na Zvezdari.

U okruženju ambicioznih startapa i njihovih mladih i agilnih osnivača, sasvim je prirodno interesovanje za novu tehnologiju, ali i realna šansa za kreativno korišćenje njenih potencijala. I tako smo, sa možda i nerealnim očekivanjima, krenuli put Zvezdare…

5G… ali koji?

5G mreža u aktuelnom standardu (3GPP Release 15) nudi pre svega značajno unapređene brzine u odnosu na 4G, tzv. Enhanced Mobile Broadband (eMBB). Kako 5G koristi druge frekvencije u odnosu na postojeću 2G/3G/4G mrežu, radio interfejs je modifikovan, a zbog svega toga su i očekivane  investicije u mrežu velike. S druge strane, korisnicima realno još nisu potrebne „svemirske“ brzine koje 5G u svom punom dometu obećava, pa je prirodno što operatori najpre grade hibridne mreže koje kombinuju LTE (4G) i 5G tehnologije. Takav pristup prelasku na 5G poznat je pod imenom NSA (non‑standalone). Standalone varijanta podrazumeva potpuno samostalno funkcionisanje 5G mreže i za njenu realizaciju su neophodne dodatne investicije u 5G core mrežu. Pored ovoga, trenutna ponuda 5G uređaja favorizuje Non Standalone, pa je bilo očekivano da se inicijalni testovi i obave na ovoj verziji.

Implementacija u Naučno tehnološkom parku (NTP) je Non Standalone (NSA) verzija 5G mreže u kojoj se za prenos kontrolnih informacija koristi 4G. Na krovu zgrade NTP‑a montirana su dva sektora, pri čemu je za svaki sektor predviđena po jedna 5G i po jedna 4G antena. Za potrebe 5G komunikacije koristi se 100 MHz u frekvencijskom opsegu 3600‑3700 MHz. Ovaj opseg pripada C bandu (3300‑3800 MHz) koji je viđen kao glavni frekvencijski opseg za 5G. Dupleksni režim je Time Division Duplex (TDD), koji označava da su predaja i prijem vremenski razdvojeni. S druge strane, 4G se emituje na 2600 MHz s širinom kanala 20 MHz. Za razliku od 5G, za prijem i predaju se koriste posebne frekvencije, odnosno primenjen je frekvencijski dupleksni režim, Frequency Division Duplex (FDD).

Pored šireg kanala za komunikaciju (100 MHz za 5G u odnosu na 20 MHz za 4G), veće brzine prenosa podataka u 5G mreži se ostvaruju pomoću većeg broja transmisionih puteva. Antena montirane u NTP‑u obezbeđuju do 64 transmisiona puta, kako na prijemu tako i na predaji, odnosno MIMO 64×64.

Koliko megabita?

Za testiranje smo koristili 5G varijantu Huawei Mate 20X mobilnog telefona. Karakteriše ga veliki (7.2“) ekran rezolucije 1080×2244, octa‑core Cortex‑A76 procesor, HiSilicon Kirin 980 čipset, Mali‑G76 MP10 grafika, 8 GB RAM‑a, 256 GB storage, kao i četiri kvalitetne kamere koje za ovu našu priču nisu preterano bitne. Ono što jeste bitno je komunikacioni modul, koji je u statusnoj liniji ekrana ispisao čarobno 5G.

Prvi sledeći korak je pokretanje Speedtest aplikacije koja je danas prihvaćena kao ultimativni test brzine. U zavisnosti od izabranog servera, dobijali smo razne brzine pri čemu je najbolji rezultat bio download brzinom 933 Mbps i upload brzinom 70.8 Mbps. Ovo su rezultati koji premašuju većinu očekivanja, sasvim blizu onome što dobijate kad koristite optiku 1000/100; dobro, ping od 8 ms ukazuje da se ipak komunicira kroz etar a ne kroz optičko vlakno. Naravno, pristupali smo potpuno neopterećenoj baznoj stanici koju smo jasno videli kroz prozor, ali je i uz sve te napomene brzina i dalje impresivna. Zanimljivo bi bilo probati i brzinu sa računara, ali nije bio raspoloživ odgovarajući modem, a tethering sa telefona bi bio ograničen na brzinu Wi‑Fi konekcije.

A zračenje?

Kada se pomene 5G, mnogi odmah pomisle na elektromagnetno zračenje koje bi moglo biti opasno po zdravlje. Upravo zbog toga je RATEL na krovu zgrade Naučno tehnološkog parka montirao EMF (electromagnetic field) senzor koji precizno meri ukupan jačinu elektromagnetskog polja, ali je sposoban i da izmeri pojedinačne doprinose svih radio‑izvora po frekvencijama, što je posebno zgodno kod ovakvih hibridnih (NSA) sistema; dovoljno je da pogledate podatak za 3410 – 3800 MHz (5G, 3,5 GHz DL/UL). Senzor neprekidno meri nivo polja, a rezultati se interaktivno prikazuju na emf.ratel.rs/results/details/cyr/41 – proverite ih i sami. Znajući da bazna stanica trenutno nije ozbiljnije opterećena rezultate treba uzeti sa rezervom, ali oni svakako ne ukazuju na bilo šta alarmantno.

I tako smo zaokružili prvi krug testiranja 5G sistema. Videli smo rezultate koji mnogo obećavaju, ali i spoznali da je pred nama još dug put dok 5G ne postane svakodnevica. Zato ćemo i dalje pažljivo pratiti razvoj događaja…

Korisna adresa: telenor.rs