AI skener za oči može da otkrije da li ćete biti u opasnosti od srčanog udara
Algoritmi veštačke inteligencije mogu predvideti da li je pacijent u opasnosti od moždanog udara, srčanog udara ili smrti od srčanih bolesti samo proučavanjem slika njihove mrežnjače, prema istraživanju iz Engleske.
Ako i kada ovo dođe u mejnstrim, ko će poveriti mrežnjaču nasumičnim modelima?
Tanki slojevi tkiva na zadnjem delu očne jabučice osetljivi na svetlost mogu sami da otkriju iznenađujuću količinu informacija. Prethodne studije su otkrile da slike mrežnjače mogu tačno predvideti starost, pol osobe, da li je pušač ili je dijabetičar ili ne. Na širinu i mrežu krvnih sudova u mrežnjači utiče krvni pritisak, faktor koji je takođe važan u merenju rizika od kardiovaskularnog zdravlja. Tim akademika na čelu sa St George’s, Univerzitet u Londonu sproveo je ono što veruju da je najveća AI studija o mrežnjači do sada. Skeniranje mrežnjače od preko 70.000 ljudi u dva skupa biomedicinskih podataka, UK Biobank i European Prospective Investigation into Cancer u Norfolku, korišćeni su za obuku i testiranje QUARTZ – kvantitativne analize topologije i veličine retinalnih sudova – sistema zasnovanog na veštačkoj inteligenciji koji koristi nadgledano učenje.
Proučavajući slike očnih jabučica i istoriju bolesti svakog učesnika, QUARTZ saznaje kako uobičajene vizuelne karakteristike u skeniranju mrežnjače koreliraju sa koronarnom bolešću srca, srčanim udarima, infarktom miokarda i moždanim udarima. Sistem tako može predvideti, na osnovu date fotografije mrežnjače, da li je neko u opasnosti da umre od srčanih bolesti u narednih pet godina. QUARTZ-ove performanse su upoređene sa Framinghamovim rezultatom rizika (FRS), algoritmom koji se koristi za predviđanje šansi da osoba razvije kardiovaskularnu bolest u narednih deset godina.
QUARTZ-ova predviđanja su generalno bila tačna ili bolja od FRS-a, prema rezultatima studije, koji su objavljeni u British Journal of Ophthalmology. Istraživači veruju da bi AI skeniranje mrežnjače moglo da se koristi u kliničkim uslovima za procenu kardiovaskularnog zdravlja pacijenta bez potrebe za merenjem krvnog pritiska ili testovima krvi jednog dana.
„Snimanje mrežnjače je uspostavljeno u okviru kliničke i bolničke nege očiju i u optometrijskim praksama u SAD i Velikoj Britaniji“, napisali su u radu. „Predviđanje rizika od vaskulometrije uz pomoć AI je potpuno automatizovano, jeftino, neinvazivno i ima potencijal da dopre do većeg udela populacije u zajednici zbog dostupnosti ‘high street’ i zato što uzimanje uzoraka krvi ili sfigmomanometrija nisu potrebni.” Međutim, ne očekujte da će optičari uskoro početi da nude preglede srca. Postoje brojne tehničke i regulatorne prepreke u primeni skeniranja mrežnjače zasnovanog na veštačkoj inteligenciji u kliničkim okruženjima.
„Veliko, randomizovano kliničko ispitivanje—sigurno je potrebno pre nego što se smernice za prevenciju rizika od kardiovaskularnih bolesti mogu promeniti kako bi se uključila merenja mrežnjače kao deo naše rutinske procene predviđanja rizika“, napisali su u uvodniku koji kritikuje istraživanje. Tim se složio i rekao da će biti potrebno više “eksperimentalnih dokaza da se formalno proceni efikasnost prevencije[kardiovaskularnih bolesti pre nego što se zagovara implementacija.” Ifi Mordi, klinički viši predavač na Univerzitetu Dandi, rekao je da ispitivanje treba da pokaže da su sistemi veštačke inteligencije bolji od trenutnih metoda koje se koriste za skrining bolesti.
“Mera ‘bolje’ u ovoj vrsti randomizovanog ispitivanja obično bi bila nešto što se odnosi na ono što se nadate da ćete poboljšati [kao što je] smanjenje smrtnih slučajeva, srčanih udara i moždanog udara”, rekao je on. „Može biti da ako je ispitivanje pokazalo da je skeniranje mrežnjače bilo barem jednako dobro, onda teoretski, zašto biste vršili očitavanja krvnog pritiska i krvne testove, posebno, na primer, kod pacijenata sa dijabetesom koji će ionako dobijati fotografije mrežnjače? To može pomoći u smanjenju opterećenja na već opterećene sisteme zdravstvene zaštite.”
Izvor: Theregister
