Apple Vision Pro: Apple-ova vizija VR-a

Konačno sam imao priliku da isprobam Apple Vision Pro sistem za virtuelnu realnost. Kao i uvek kada Apple zakorači u neku oblast, uređaj je preskup, neudoban, slabo upotrebljiv i ima hiljadu drugih mana. I uz to je fenomenalan.

Vision Pro, Apple-ova vizija virtuelne realnosti… bolje reći, prilagođene, uvećane realnosti (augmented reality). Prva generacija proizvoda koji će napraviti čudo… ili neslavno propasti. Uređaj koji košta 3500 dolara, zato što nije namenjen širokom tržištu, nego developerima na čijem radu treba da bude zasnovan neki naredni Apple Vision (možda bez Pro sufiksa) čija će cena biti makar malo prihvatljivija. Puno pitanja, puno nedoumica, i jedna veličanstvena igračka.

Čudo na glavi

VisionPro na slici izgleda elegantno, ali je zapravo neočekivano težak i glomazan. Teži 650 grama, a drži ga samo jedna neobično dizajnirana traka koja se pričvršćuje oko potiljka. Dizajn trake je genijalan, nikad nisam video VR naočare koje je lakše staviti i prilagoditi obliku svoje lobanje. Niti je viđen VR uređaj koji manje kvari frizuru. Ali to ima svoju cenu: većina pritiska pada na lice, i teško je nositi ovo čudo na glavi duže od dvadesetak minuta, kretati se sa njim po sobi… Zato u paketu dobijate još jednu traku koju možete da montirate odozgo, da ide preko temena. Nošenje je lakše, ali je sve mnogo manje cool – tada Vision­Pro liči na sve druge VR naočare, kvari frizuru…

Maestralno je rešeno praćenje oka korisnika. Sistem koji je do skora bio raspoloživ samo pilotima borbenih aviona sada stiže do široke publike. Zahvaljujući kamerama visoke rezolucije i moćnom softveru, Vision Pro tačno „zna“ u šta trenutno gledate, i tome se prilagođava

Da li velika masa znači i bateriju velikog kapaciteta? Nažalost ne, baterija uopšte nije ugrađena u masku već se nosi u džepu, a sa maskom je vezana kablom. Ovo je najmanje cool seg­ment čitavog kompleta, a pri svemu tome ni kapacitet nije nešto naročito: dovoljan je za oko 2 sata upotrebe, i posle toga vam treba nešto manje od 2 sata da napunite bateriju.

Pa šta je onda u kacigi? Ekrani, kamere i kompjuterska snaga! Micro-OLED sa 23 megapiksela, dimenzije tačke 7.5 mikrometara, i frekvencija osvežavanja 90 Hz, koja se po potrebi povećava na 100 Hz. Ovako nešto još nije viđeno u VR svetu – ni približno. Dve glavne kamere sa 6.5 stereo mega­piksela i šest kamera koje gledaju „okolni svet“, a pre svega vaše ruke kojima upravljate sistemom, bez potrebe da držite neke glomazne kontrolere. Uz sve to, maska je napravljena tako da sagovornici vide vaše oči; ne baš savršeno i ne baš u svim svetlosnim uslovima, ali ih vide, što znači da je razgovor kako-tako prirodan.

Praćenje oka

Maestralno je rešeno praćenje oka korisnika. Sistem koji je do skora bio raspoloživ samo pilotima borbenih aviona sada stiže do široke publike. Zahvaljujući kamerama visoke rezolucije i moćnom softveru, Vision Pro tačno „zna“ u šta trenutno gledate, i tome se prilagođava. Trebaće vam neko vreme da shvatite koliko je ovaj sistem precizan, maltene na nivou tačke na ekranu. Sva selektovanja koja se u „normalnom svetu“ obavljaju mišem sada obavljate tako što pogledate u objekat. Druge kamere prate vaše prste, tako da i bez kontrolera možete prilično precizno da upravljate stvarima, do nivoa kucanja na virtuelnoj tastaturi. Dobro, taj deo još nije na nivou mehaničke tastature, ali je veoma napredovao.

Čak i neke stvari za koje biste „zatvorenih očiju“ rekli da prosto moraju da postoje još nisu stigle – recimo YouTube, Netflix… Doduše, postoji Disney+. Mnogo toga je u razvoju i proizvođači softvera još tragaju za načinima da upotrebite ovaj uređaj

Da bi se slika renderovala u rezoluciji koja čini (po prvi put u VR svetu za široku publiku) da ne vidite pojedinačne tačke, Apple koristi M2 RISC procesor sa 8 jezgara i 16 GB memorije. Ta snaga nije dovoljna za renderovanje kompletne slike, ali je primenjen jedan sjajan trik „pozajmljen“ od ljudskog mozga. Naime, u maksimalnoj rezoluciji biće renderovano ono u šta trenutno gledate, dok će ono što je „dalje od oka“ biti renderovano u nižoj rezoluciji, pri čemu je brzina kojom se to menja „brža od oka“. Ovaj kompromis uopšte ne smeta korisniku, pošto je usklađen sa tim kako mi inače funkcionišemo: najjasnije vidimo ono u šta gledamo, dok je u zoni perifernog vida sve znatno mutnije. Ipak, posle dužeg korišćenja pomalo imate utisak da ste u nekom „tunelu“, a vidno polje je uže nego kod nekih drugih VR kaciga. Ne znam kako bih precizno izmerio, ali mislim da Meta Quest 3 pruža širi pogled.

Znatno veću manu ovog kompromisa vidite ako poželite da snimite ono što ste gledali dok ste nosili kacigu kao 4K video. Nisam našao način da to uradim korišćenjem sistemskih opcija, a kada sam najzad kupio program koji to radi, shvatio sam i zašto Apple nije obezbedio ovakvu mogućnost. Snimljeni film, kada ga gledate na normalnom monitoru, je pomalo mutnjikav, a naročito smeta što se oštrina stalno menja u raznim tačkama. Dok ste nosili kacigu niste primećivali problem, ali kada pog­le­date snimak jasno vam je kako je tako fenomenalna oštrina postignuta.

Šta da gledate?

Vision Pro je augmented reality uređaj, što znači da se virtuelni sadržaji kombinuju sa onim što biste videli u realnom svetu da vam kaciga ne zaklanja pogled. Kamere su izuzetno precizne i veoma brze, tako da je spoljni svet prilično „ažuran“, gotovo da biste mogli da živite u njemu. Ne bih se baš usudio da vozim noseći kacigu, ali se sa njom sasvim lepo može šetati po kući, po trotoaru… Čak i ako vam neko, recimo, dobaci neki predmet, uhvatićete ga.

I, najzad, šta vidite u svojoj praznjikavoj sobi? Pre svega kontrolnu tablu sa aplikacijama koje pokrećete pogledom. Neke aplikacije su sistemske, ostale preuzimate iz Apple-ove prodavnice, a izbor je naoko priličan, ali zapravo skroman. Čak i neke stvari za koje biste „zatvorenih očiju“ rekli da prosto moraju da postoje još nisu stigle – recimo YouTube, Netflix… Doduše, postoji Disney+. Mnogo toga je u razvoju i proizvođači softvera još tragaju za načinima da upotrebite ovaj uređaj.

VisionPro na slici izgleda elegantno, ali je zapravo neočekivano težak. Drži ga samo jedna inventivno dizajnirana traka – nismo još videli VR naočare koje je lakše staviti i prilagoditi obliku svoje lobanje. Niti je viđen VR uređaj koji manje kvari frizuru. Ali to ima svoju cenu…

Od postojećih stvari, najviše me je impresionirala mogućnost kreiranja virtuelnih ekrana na Macintosh računaru, Mac Virtual Display. Da, Vision Pro je samostalan uređaj, ali se jako dobro uklapa u Apple ekosistem. Otvorite laptop i zanemarite njegov mali ekran – na zidove i u prostor oko sebe poređate ogromne virtuelne ekrane i… radite. Kucaćete i dalje po običnoj tastaturi jer je to efikasnije, ali ćete objekte pomerati prstima a ne mišem. To funkcioniše toliko dobro da ćete se prosto zaljubiti u novi način rada. Mogu tek da zamislim put avionom gde držite laptop na kolenima i radite na četiri velika ekrana koja niko osim vas ne vidi. Kad biste još mogli da imate utisak da je prostor za noge u ekonomskoj klasi veći…

Druga fantastična stvar je prelazak u neki drugi svet, neko drugo okruženje, neki bioskop, stadion… sve vidite oko vas, 360 stepeni prikaz a na vama je samo da okrenete glavu i pogledate ono što vas zanima. Osmišljena su razna okruženja iz realnosti, iz stripova, filmova, i sve je to animirano i spremno da vas primi. Snimljeni su i neki realni koncerti i utakmice koje možete da posmatrate birajući gde sedite i šta se dešava naokolo. Čak sam nailazio na utakmice čiji ishod možete da promenite, ako vam se recimo ne sviđa što je tim za koji navijate izgubio; možete da gledate kako vaš tim pobeđuje.

Ima i bezbroj (dobro, ne bezbroj, trenutno je u prodavnici svega oko 600 prog­rama) igara – odavno sam prestao sa igranjem, ali ponešto čovek ipak mora da proba. Sve je, ponoviću, još u začetku i prave stvari će tek doći ako ovaj projekat uspe. A za taj uspeh će biti neophodan oz­biljan napredak tehnologije – realno govoreći, postojeća tehnologija nije dovoljna za ono što bi Apple Vi­sion Pro želeo da bude. I to se vidi u mnogim scenarijima primene.

Personalizovan uređaj

Da bi opisano praćenje oka i ruku funkcionisalo, potrebna je precizna i prilično dugotrajna procedura kalibracije. I to je velika mana Vision Pro kao kućnog uređaja. Sasvim je prirodno da i drugi ukućani žele da ga koriste, a da i ne govorim o gostima koji svrate. Međutim, za svakog od njih je pre upotrebe potrebno da prođe kroz proceduru kalibracije, što obično traje deset ili petnaest ­minuta. Što je najgore, kada gosti odu morate da ponovo kalibrišete Vision Pro za sebe.

Najviše nas je impresionirala mogućnost kreiranja virtuelnih ekrana na Macintosh računaru, Mac Virtual Display. Na zidove i u prostor oko sebe stavite ogromne virtuelne ekrane i… radite

Zato treba razumeti da je ovo u osnovi jednokorisnički uređaj, koji se prilagođava svom vlasniku i ne očekuje se da će ga iko drugi koristiti. To u nekoj meri važi za iPad, koji ne prihvata postojanje više korisnika, ali se kod iPad-a problem završava na tome što ne želite da drugi gledaju vašu poštu ili poruke, dok se ovde radi o personalizovanoj upotrebi. Možda će neki od naslednika imati profile, ali za sada je ovo uređaj za jednog korisnika. I to korisnika koji će odvojiti prilično para i prilično vremena da savlada novu tehnologiju, što ima smisla samo ako planirate da se uključite u VR/AR svet i počnete da razvijate aplikacije za Apple Vision.

Možda će biti mnogo para u tom poslu, a najviše uvek pokupe oni koji prvi počnu. Za pojedinačnog korisnika koji nije developer ovo je preskupa igračka sa mnogo mana, ali i sa velikim potencijalom. Najzad, ni prvi iPhone nije bio ništa posebno, pa je iz njega izašla čitava imperija. Videćemo može li Apple da ponovi takav uspeh.

Autor: dr Sava Zdravković