BIZIT 2023: Panel posvećen eZdravlju
Prvi dan BIZIT 2023 konferencije je okončan panelom posvećenom eZdravlju, koji je zauzeo posebno mesto u programu. Nakon uvodnog predavanja pod nazivom „Digitalizacija zdravstvenog sistema“ našeg voditelja Uroša Bogdanovića (po struci lekara) u kojoj je analizirano stanje eZdravstva u izabranim zemljama i kod nas, organizovana je debata.
Potom je održana kratka prezentacija u okviru koje je predstavljena Galiverse aplikacija kompanije Galenika, od strane Mr ph. Spec. Nenada Mirkovića, direktora sektora komercijalnih poslova. Reč je o aplikaciji za apotekare, pri čemu treba imati na umu da u Srbiji postoji čak 4000 apoteka.
Sama debata je održana pod nazivom „Srbija kula zdravlja“. U njoj su učestvovali predstavnici kompanija Roche, MediGroup zdravstveni sistem, Heliant, Galenika, Zajednička advokatska kancelarija Mavrenski i Saradnici – MNA i Schneider Electric. Moderator panela je bio naš Uroš Bogdanović, dok su učesnici bili Dragana Nikolić (Roche), Marijana Vasilesku (Medigroup), Vukašin Radulović (Heliant), Miloš Nikolić (Galenika), Strahinja Mavrenski (MNA) i Vasilije Kodžopeljić (Schneider Electric).
Konstatovano je da je digitalizacija zdravstva proces koji traje i istaknuto je da je u svetu danas aktuelan „learning healthcare“ koji se oslanja na obilje zdravstvenih podataka. Zdravstveni sistem ukršta i analizira podatke, bira dobre primere, i stalno se dopunjava novim podacima, a takođe ovakvi sistemi će biti dodatno pospešeni veštačkom inteligencijom. Istovremeno, digitalizacija omogućava jednostavnost, koja ishoduje boljim i kvalitetnijim lečenjem i unapređenjem zdravstva pacijenata. Istovremeno je digitalizacija u zdravstvu izazov i prilika.
Digitalizacija podataka i digitalizacija usluga su dve različite stvari, istovremeno veoma važne. Istovremeno je digitalizacija tehnologije značajno brža od digitalizacije prava. Takođe je važno da zdravstveni sistem isprati pacijenta od početka do kraja njegovog lečenja, koje se ne završava samo sa posetama lekaru, već se nastavlja i nadalje. Pokrenuto je i pitanje komplikovanosti upotrebe sistema u kome jeste sve dostupno na klik, ali i dalje postoji potreba za pojednostavljivanjem procedura u zdravstvu.
Digitalizacija bi mogla da znači i bolju saradnju između državnog i privatnog sektora, jer bi uvođenjem jedinstvenog zdravstvenog sistema i privatni i državni lekari dobili pristup podacima i analizama koje su bitne za zdravstveno stanje i lečenje pacijenta, budući da sada između tih sistema ne postoji takav vid komunikacije.
Najzad, istaknut je značaj organizovanja ovakvih konferencija jer one stavljaju svima do znanja koliko je zdravstveni sistem značajan i komplikovan. Izražena je nada da će u narednom periodu i predstavnici državnih organa i institucija više posećivati ovakve skupove i dobijati direktne informacije o problematici zdravstvenih pitanja i problema sa kojima se privatni sektor susreće u svakodnevnici.
Problemi se ne rešavaju samo novcem, i u tom smislu je istaknut primer bolnice u Lidsu koja ima neverovatan budžet od 1,2 milijarde dolara, što je trećina ukupnog budžeta Srbije za zdravstvo, a opet se žali na iste probleme, kao što su nedovoljna komunikacija sa državom, oprema, kapaciteti i nedovoljno usvajanje novih tehnologija.
Najzad, ukazano je da svi strahovi – strahovi od odlaska kod lekara, od pregleda i analize, strahovi od čipa ili ulaska u zdravstveni sistem – zapravo počivaju na neznanju, te da je veoma važno raditi na edukaciji kompletnog stanovništva.
