BIZIT predavač Ivan Kokeza: „Lideri su vrsta koja izumire”

Na BIZIT konferenciji uvek govore eminentni stručnjaci iz oblasti IT-ja i biznisa, a ni ova godina neće biti izuzetak. U prostorijama Kluba poslanika u Beogradu, 6. i 7. novembra, imaćete priliku da čujete i Ivana Kokezu, menadžera s bogatim iskustvom upravljanja u internacionalnim korporacijama, mastera mašinstva i mastera poslovnog strategijskog menadžmenta (MBA)

Koje osobine, kvalitete i kompetencije treba da poseduje dobar lider u Četvrtoj industrijskoj revoluciji?

Lider 4.0 ima sve ono što su imali i prethodni, od 1.0 do 3.0, uz mnogo zahtevnije uslove i neverovatne promene koje se događaju sve brže. Velika je razlika između lidera 3.0 i 4.0. Mogu da navedem sada samo jednu bitnu, a to je komunikacija. Moderna sredstva komunikacije omogućila su do sada nezamislivu jednostavnu, brzu i jasnu komunikaciju lidera 4.0. s timom, ali i stvorile potrebu za liderima na više nivoa.

Koliko se razlikuje vođenje firme u analognom i digitalnom svetu?

Nove tehnologije i dinamične promene koje mi živimo nezabeležene su na našoj planeti. Nikada nismo imali dve paralelne industrijske revolucije (IT i robotika). Dodatno, imamo promenu centara svetske ekonomske i političke moći iz zemalja Atlantskog bloka (SAD i NATO) ka Aziji i BRICS zemljama. Zatim, nove generacije odrasle u IT revoluciji sada su već zaposleni koji se nikako ne mogu voditi „staromodnim” stilom. Vođenje firme ili holdinga danas zahteva mnogo brže donošenje odluka. Zbog svega toga i drugih stvari, stari način rukovođenja više, jednostavno, nije moguć.

Koje su prednosti a koje mane današnjeg umreženog sveta i koliku korist od digitalizacije ima poslovni svet?

Prednosti su neverovatne. Teško da je bilo ko mogao pre 30 godina i približno pretpostaviti do koje mere će digitalizacija promeniti naše živote. Mislim da je suviše rano ocenjivati uticaj digitalizacije, jer IT revolucija još uvek traje. Nažalost, u mnogim zemljama se ni približno ne koriste prednosti digitalizacije za rešavanje velikih problema, kao što su glad i problem pijaće vode, odnosno korišćenje modernih rešenja za razvoj poljoprivrede i vodosnabdevanja, zatim za obrazovanje, unapređenje zdravstvene zaštite, razvoj industrije…

Razvili ste SAIL metodu koja pomaže u izgradnji liderskih sposobnosti, kako ona tačno funkcioniše i kome je namenjena?

SAIL (Sincerity, Authenticity, Integrity, Love) metoda nastala je kao moj skromni doprinos poboljšanju katastrofalne liderske situacije u celom svetu. Pre 30 godina bilo je potpuno nezamislivo da osobe koje danas vode velike korporacije i firme srednje veličine budu na tim pozicijama. Nekoliko „lidera” današnjih nuklearnih sila ne bi prošlo na testu kod psihologa za vozački ispit. Pogledajte i sami i recite mi koliko lidera vi znate u industriji, sportu i politici u celom svetu? Nema ih. Lideri su vrsta koja izumire. Metoda se zasniva na podršci menadžerima da ojačaju sopstvenu svest kod rukovođenja, a umanje podsvesne reakcije i uticaj ega, da sopstvenom autentičnošću ohrabre sledbenike da i onu budu ono što jesu kako bi rezultat tima, firme, kompanije bio daleko bolji. Dakle, da se oslobodi zarobljeni potencijal skidanjem maski i poveća zadovoljstvo zaposlenih i rukovodstva, kao i profit kompanije. Mene ne zanima povećanje profita od pet odsto, već sveobuhvatna promena koja kreće od vrha i donosi znatno povećanje profita, pogotovo ako se SAIL u menadžmentu izvrši paralelno s mojim strategijskim konsaltingom.

Interesantno je da, kada ste stigli na vrh „planine uspeha”, shvatili ste da ste se sve vreme „peli” na pogrešnu planinu. Koji je vaš najveći neuspeh do sada i kako ste ga prevazišli?

Moj najveći neuspeh je moj uspeh po meri drugih, po meri uslovljenog sna, nametnute predstave sredine koju sam usvojio, uverenje o „uspešnom poslovnom čoveku” s 20 letova mesečno i s redovnom pojavom da tri obroka u istom danu imam u tri različite zemlje. Moj najveći neuspeh je kada sam shvatio da, iako nisam nimalo gladan, sa sinovima večeram u Beogradu u 23 sata, samo zbog toga što želim da ih vidim i razgovaramo posle tri ili četiri nedelje. Ako niste srećni, to SVAKAKO NIJE uspeh. Uspeh može biti utemeljen samo u sopstvenoj istinskoj ljubavi za aktivnosti i ciljeve u kojima uživate. Tu se gradi i razvija sa osmehom i tada ste posle 20 godina na vrhu vaše planine uspeha, a sve vreme ste srećni dok se penjete.

Kao neko ko iza sebe ima 28 godina internacionalnog iskustva na direktorskim pozicijama i neko ko je osnovao sopstvenu firmu, dokle su srpske kompanije i njihovi lideri stigli s digitalizacijom i modernizacijom procesa poslovanja i koliko su blizu ili daleko od ulaska u doba digitalne ekonomije?

Digitalizacija i moderno elektronsko poslovanje u Srbiji su tek na početku. Postoji disproporcija između izvanrednog IT znanja u Srbiji i digitalizacije u privredi. Digitalizacije postojećih procesa, jer „uvek smo tako radili” je površno razumevanje mogućnosti IT revolucije i neracionalno korišćenje tog ogromnog potencijala. Mali broj firmi potpuno je promenio proces i zbog toga su rezultati digitalizacije dobri, ali ne i izvanredni. Razumevanje mogućnosti za smanjivanje troškova, brže poslovanje, povećanje profita i posledična promena svesti ubrzaće digitalizaciju srpske privrede.

Vodili ste timove i učestvovali na veoma raznorodnim projektima u 38 zemalja, koliko su vam u tome pomagali digitalni alati i da li posao danas u digitalnom svetu postaje i način života, s obzirom na to da je radno vreme 24/7?

Bez digitalnih alata ne bi bilo moguće imati istovremeno sastanak s timovima u nekoliko zemalja. Brzina kojom možete sprovesti dogovoreni plan u akciju neuporediva je u odnosu na analogno vreme. Prednosti su ogromne. Naravno, ima i nedostataka, a najvažniji je da gubite deo privatnog vremena i porodičnog života.

Možete li nam objasniti razliku između menadžera i lidera, kako se postaje lider, i da li digitalizacija može da olakša put budućim liderima?

Ogromna je razlika između menadžera i lidera, ali to nije tako isključiva podela. Obe uloge su potrebne i one se često prepliću. Lider ima dnevne i menadžerske zadatke i obrnuto. Moja SAIL metoda forsira povećanje liderskih aktivnosti u radnom danu menadžera, u okviru potencijala koje su u osobi. Dakle, SAIL metoda maksimizira taj postojeći potencijal. Kao što je Galileo Galilej rekao: „Ne možete nikoga ništa naučiti. Možete samo u nekome probuditi ono što je već u njemu/njoj”. Digitalizacija svakako pomaže da se taj skriveni liderski potencijal brže dovede u radni dan.

Koliko su digitalne tehnologije zastupljene u svakodnevnim aktivnostima jednog direktora?

To je vrlo različito u svim zemljama, pa i u Srbiji. To zavisi od samog direktora i njegovih sklonosti ka modernim rešenjima. Sigurno da bi digitalne tehnologije trebalo da budu uobičajen svakodnevni alat svakog direktora. Nažalost, nisu.

Na BIZIT-u ćete održati jedno predavanje i jednu radionicu, o čemu ćete govoriti?

O liderstvu u digitalnom dobu, o SAIL metodi i tehnikama kako se uspešno vode timovi.