Da li je u Srbiji razvijena startap kultura?

ICT Hub, biznis inkubator za tehnološko preduzetništvo, organizovao je panel diskusiju na temu „Zašto nema više startapova u Srbiji“, na kojoj su se učesnici složili da država treba da stimuliše inovacije, jer one donose profit i pokreću privredu.

Kosta Andrić, projektni direktor ICT Hub-a, rekao je na samom početku i da ICT Hub pokreće seriju okruglih stolova sa idejom da se dođe do konkrenih predloga kako unaprediti okruženje za veći broj tehnoloških preduzeća u Srbiji, ali i podigne svest o važnosti njihove uloge za domaću ekonomiju.

Vladimir Jovanović, pomoćnik direktora Nacionalne agencije za regionalni razvoj i rukovodilac Sektora za razvoj privrednih društva i preduzetništva, rekao je ministarstvo privrede usvojilo Strategiju za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. godine i da je bužet koji država izdvaja za ovu oblast iz godine u godinu sve veći. On je rekao i da istraživanja pokazuju da 99 odsto srednjoškolaca ne bi želeli da budu preduzetnici, već da teže nekom sigurnom poslu.

Marius Starcke, austrijski starap konsultant, rekao je da startapi i uopšte mlade i male tehnološke kompanije predstavljaju glavni izvor inovacija i novih radnih mesta, pa su stoga i ključni sastojak za kreiranje dobre ekonomske klime i društva okrenutog budućnosti. On je istakao i da je u tom procesu veoma važan državni sektor, koji treba čvrsto da podrži inovacije. Prvo i osnovno pravilo, naglasio je Starcke, kada mlada firma traži sredstva od investitora, jeste napraviti dobru pripremu, odnosno odrediti koji su investitori za nju relevantni, da li mreže poslovnih anđela, investicioni fondovi ili državne subvencije. Govoreći o kompanijama koje najlakše dobijaju sredstva od investitora, on je istakao da su to uglavnom kompanije iz domena interneta i informatike, tehnologije zaštite životne sredine i biotehnologije.

Na pitanje šta je to što država treba da učini kako bi se stvorile olakšice za preduzetnike, Aleksandar Đureinović, predstavnik USAID-a, rekao je da prostora za rad i podršku države uvek ima, ali da je odgovornost i na onima koji pokreću sopstvene biznise da prikupe sve relevantne informacije. Ipak, gospodin Đureinović je jasan u stavu da finansijskih sredstava nema dovoljno i da su tržištu potrebni drugačiji proizvodi, te da je u tom smislu neophodna reforma legislative da bi se finansijska sredstva učinila dostupnijim.

Tokom panela, sami preduzetnici su bili saglasni u stavu da kada čovek odluči da nešto pokrene, ništa ga u tome ne može sprečiti, kao i da su za početak dovoljne „dve ruke“ i nešto znanja. Vladimir Prelovac, osnivač kompanije Devana Technologies, rekao je da su dva ključna razloga za mali broj startapova u Srbiji loš sistem edukacije i nepostojanje startap kulture. On je rekao da preduzetništvo dolazi iz strasti mladih ljudi ka nekoj oblasti i da ne postoji kurs niti institut koji će neku osobu naučiti preduzetništvu, već da je to proces konstantnog učenja i preispitivanja. Govoreći o nepostojanju startap kulture, Prelovac je istakao i stanje u domaćim medijima, koje ne daje previše prostora dobrim i zdravim inicijativama. Rade Joksimović, CEO Loyalisa, je tokom panela izneo stav da je uvek moguće doći do osnovnih sredstava, da nije komplikovano dobiti početnu investiciju i da je sve što je potrebno jaka želja i motivacija da se uđe u preduzetništvo.

ICT Hub je najveća start-up investicija u Srbiji i prvi USAID-ov projekat javno-privatnog partnerstva u zemlji. Projekat je zajednička investicija USAID-a i konzorcijuma koji predvode dve srpske kompanije, Orion telekom i DNA Communications.