Digitalna ekonomija = ekonomija

IT postaje centralna i frontalna tačka nove digitalne ekonomije, uslov bez kojeg se ne može zamisliti savremeno poslovanje. Ali i svet za sebe…

Termin „Digitalna ekonomija“ prvi put se pojavio 1994. u knjizi istoimenog naziva koju je napisao Don Tapscott. Pre dvadesetak godina, to je bila revolucionarna ideja o načinima na koji bi Internet mogao promeniti poslovanje. Knjiga je za nepun mesec dana od objavljivanja postala bestseler a te ideje važe i danas, i pored svih promena koje smo doživeli.

Šta je to toliko revolucionarno izneto pre dvadeset godina i koje su ideje digitalne ekonomije izdržale test vremena? I zašto su i danas značajne kao ključni pokretači razvoja ekonomije i društva u celini?

Šta je digitalna ekonomija

Kada se pomene digitalna ekonomija, prva misao koja se javlja jeste ekonomija Internet poslovanja, elektronske trgovine, elekt­ronskog bankarstva… Ipak, to je samo delimično tačno. Digitalna ekonomija zapravo je mnogo više od toga. Ona predstavlja ekonomiju zasnovanu na digitalnim tehnologijama i prevashodnu upotrebu informacionih tehnologija hardvera, softvera, aplikacija i telekomunikacija u svim oblastima ekonomije, uključujući interne aktivnosti organizacija (kompanija, države, udruženja, neprofitnih organizacija i sl.), zatim spoljne aktivnosti (razne transakcije) između samih organizacija, između organizacija i pojedinaca, kao i pojedinaca međusobno (pojedinaca i kao potrošača i kao građana).

Dakle, digitalna ekonomija ubrzano briše jasne granice između tradicionalne i nove ekonomije, između ekonomije zasnovane na atomima i molekulima i ekonomije zasnovane na bitovima i bajtovima.

ICT kao pokretač digitalne ekonomije

Informacione tehnologije prešle su dug put. Od skupih, sporih, neupotrebljivih uređaja za koje je bio potreban omanji hangar došli smo do brzih, jeftinih i vrlo upotrebljivih koji staju u džep. Kao što je pre 100 godina razvoj jeftinog, ojačanog čelika omogućio razvoj alata, mašina i oruđa koji su doveli do izuzetnog ekonomskog rasta, tako danas informacione tehnologije omogućavaju povećanje produktivnosti i mogućnosti zapošljavanja, razvoj novih i unapređenje efikasnosti postojećih tržišta, kao i inovativne proizvode i usluge visokog kvaliteta. Informacione tehnologije, dodatno, podstiču postojeće i buduće preduzetnike, inovatore na primenu i iskorišćavanje ove tehnologije opšte namene koja se može upotrebiti (i upotrebljava se!) u svim aspektima ekonomije, društva i života uopšte, brišući jasnu liniju razgraničenja između pojedinca, građanina, zaposlenog, organizacije i države, povezujući sve aktivnosti u jedan centralizovani sistem deljenja znanja i informacija.

Tradicionalni pogled na IT ograničava naše razumevanje mogućnosti primene informacionih tehnologija. On implicira da je IT nešto u vezi s računarima i u najvećem broju slučajeva tako ga doživljavaju pojedinci, organizacije i država. Ipak, danas je potpuno jasno da tradicionalni pogled na IT više nije aktuelan, odnosno da je danas IT mnogo više od računara. Skorija istraživanja pokazuju da se više procesora ugradi u uređaje koji nisu računari. Danas IT možemo naći svuda: u pametnim telefonima, GPS uređajima, MP3 plejerima, digitalnim kamerama, ali i veš-mašinama, automobilima, kreditnim karticama, televizorima i drugim aparatima koje skoro sigurno ne doživljavamo kao IT, zar ne?

„ITivizacija“ (izmišljena reč autora koja podrazumeva ubacivanje informacionih tehnologija u ne-IT uređaje) ovih i sličnih uređaja predstavljala je (i predstavljaće) osnov digitalne ekonomije. Procesori, memorije i slične IT stvari ugrađuju se u ove uređaje kako bi se obezbedila digitalna funkcionalnost (informacije) i povezanost.

Čemu sve to?

Kako je već rečeno, IT jeste tehnologija opšte namene, koja se može naći u svim oblastima. IT je preovlađujuća tehnologija u svakom sektoru – od poljoprivrede, proizvodnje preko usluga do države. Cene IT-ja padaju svake godine, a performanse drastično skaču! A najvažnije: IT izuzetno povećava sposobnost razvijanja novih poslovnih modela (npr. outsourcing poslovnih procesa, elektronsko poslovanje, elektronsku razmenu podataka…), zatim nove proizvode i usluge (pametni telefoni, razni digitalni servisi, virtuelizacija, cloud, SaaS), nove efikasnije poslovne procese (na primer pametne kase u hipermarketima) i suštinski nove izume (na primer mapiranje ljudskog genoma, Big Data).

Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da 100 odsto kompanija u svom poslovanju koristi računar i da je 100 odsto preduzeća povezano na internet. Dakle, preduslovi su tu, čak i kod nas. Dodatno, tehnologija nastavlja da unapređuje poslovanje na najrazličitije načine: bolje prepoznavanje glasa i rukopisa, inteligentni agenti koji će filtrirati ogromnu količinu digitalnih informacija u skladu s potrebama organizacije, ekspertski sistemi koji pomažu boljem donošenju odluka i to ne samo poslovnih već i medicinskih, inženjerskih i drugih.

I ne samo to: kompanije više ne mogu da se prisete kako je bilo bez servisa elektronske pošte, bez savremenog poslovnog softvera, bez elektronskih servisa za pretragu poslovnih baza podataka, bez elektronskog bankarstva, uskoro i elektronskih faktura, elektronske razmene podataka.

Svi podaci polako ali sigurno postaju digitalni, umreženi i povezani u ogromnu bazu znanja, bilo javnu ili privatnu.

Produktivnost u digitalnoj ekonomiji

Pitanje povećanja produktivnosti ključno je pitanje u svakoj, pa i u digitalnoj ekonomiji. Podsetimo se da povećanje produktivnosti znači povećanje ostvarenih rezultata uz isti utrošak resursa ili ostvarivanje istih rezultata uz manji utrošak resursa.

Produktivnost je značajna mera i odrednica ekonomskih performansi. Upotrebom informacionih tehnologija i mogućnosti koje otvaraju, produktivnost, kao i sveukupna efikasnost kompanija (ali i pojedinaca), trebalo bi da raste.

Na svetskom nivou urađena su brojna istraživanja na ovu temu i postoje ozbiljne analize i istraživanja koja pokazuju tačno koliko ulaganje u IT povećava produktivnost. Smatra se da su za ogroman deo rasta produktivnosti od 1995. do danas, zaslužna pre svega ulaganja u informacione tehnologije i automatizacije poslovnih procesa koje one omogućavaju. Povećanje produktivnosti svuda je vidljivo: u pojedinačnim kompanijama, industrijama i ekonomijama. Kako produktivnost raste, na bilo koji od dva pomenuta načina, bilo povećanjem rezultata ili ostvarivanjem ušteda, ostavlja se prostor za dodatno ulaganje u postojeći posao, njegovo širenje, dodavanje novih proizvoda i usluga ili jednostavno više para za vlasnike, zašto da ne?

Nekoliko primera digitalizacije ekonomije

Na osnovu prethodno napisanog lako je pretpostaviti da govorimo o nekoj novoj, nematerijalnoj ekonomiji u kojoj se razmenjuju nekakva intelektualna dobra, muzika, filmovi, softver, ali ne i nešto opipljivo kao što je konkretna roba ili proizvodi.

Digitalna ekonomija ne isk­ljučuje materijalne stvari. Ako ste ranije, kada vidite da „nestaje“ određene robe u magacinu, poručivali robu telefonom ili modernije putem B2B portala, u digitalnoj ekonomiji vaš i dobavljačev poslovni sistem na osnovu vašeg definisanog minimalnog stanja zaliha i drugih relevantnih parametara (stanje novca, rokovi plaćanja, uslovi isporuke, postojeće narudžbine…) znali bi koliko je vama robe potrebno na osnovu vaših porudžbina i koliko dobavljač može da isporuči u odnosu na njegovo stanje i naravno druge parametre.

Drugim rečima, automatizacijom i digitalizacijom celog procesa imali biste više vremena da se bavite, neopterećeni operativnim i potencijalno dosadnim zadacima, strateškim i taktičkim razmišljanjem i delovanjem. Ili da to vreme upotrebite za primer digitalne ekonomije koji vam je verovatno poznat, a to je elektronska pretraga ponude turističkih aranžmana, online rezervisanje i plaćanje, umesto odlaska u agenciju i pregleda štampanih brošura.

Lepo zvuči u teoriji…

Neke stvari rade i kod nas, a neke su samo san. Barem u ovom trenutku. Ako se ne promeni odnos prema ulaganju u IT (koji je drastično ispod evropskog, a i regionalnog proseka) i u privatnom i u javnom/državnom sektoru, način na koji se ulaže, u šta se ulaže, bez jasno definisanih ciljeva, rezultata i očekivanja i, što je najvažnije, strateškog, taktičkog i operativnog plana i nadzora realizacije plana, malo šta će od ovoga što je napisano biti primenljivo i kod nas. A što reče neko, valjalo bi, ako ne želimo i ovaj, već zahuktali, voz da propustimo. Ko može da čeka sledećih 100 godina?

Miodrag Ranisavljević, www.poslovnisoftver.net

(Objavljeno u časopisu PC#219)