Digitalna ekonomija = ekonomija
IT postaje centralna i frontalna tačka nove digitalne ekonomije, uslov bez kojeg se ne može zamisliti savremeno poslovanje. Ali i svet za sebe…
Termin „Digitalna ekonomija“ prvi put se pojavio 1994. u knjizi istoimenog naziva koju je napisao Don Tapscott. Pre dvadesetak godina, to je bila revolucionarna ideja o načinima na koji bi Internet mogao promeniti poslovanje. Knjiga je za nepun mesec dana od objavljivanja postala bestseler a te ideje važe i danas, i pored svih promena koje smo doživeli.
Šta je to toliko revolucionarno izneto pre dvadeset godina i koje su ideje digitalne ekonomije izdržale test vremena? I zašto su i danas značajne kao ključni pokretači razvoja ekonomije i društva u celini?
Šta je digitalna ekonomija
Kada se pomene digitalna ekonomija, prva misao koja se javlja jeste ekonomija Internet poslovanja, elektronske trgovine, elektronskog bankarstva… Ipak, to je samo delimično tačno. Digitalna ekonomija zapravo je mnogo više od toga. Ona predstavlja ekonomiju zasnovanu na digitalnim tehnologijama i prevashodnu upotrebu informacionih tehnologija hardvera, softvera, aplikacija i telekomunikacija u svim oblastima ekonomije, uključujući interne aktivnosti organizacija (kompanija, države, udruženja, neprofitnih organizacija i sl.), zatim spoljne aktivnosti (razne transakcije) između samih organizacija, između organizacija i pojedinaca, kao i pojedinaca međusobno (pojedinaca i kao potrošača i kao građana).
Dakle, digitalna ekonomija ubrzano briše jasne granice između tradicionalne i nove ekonomije, između ekonomije zasnovane na atomima i molekulima i ekonomije zasnovane na bitovima i bajtovima.
ICT kao pokretač digitalne ekonomije
Informacione tehnologije prešle su dug put. Od skupih, sporih, neupotrebljivih uređaja za koje je bio potreban omanji hangar došli smo do brzih, jeftinih i vrlo upotrebljivih koji staju u džep. Kao što je pre 100 godina razvoj jeftinog, ojačanog čelika omogućio razvoj alata, mašina i oruđa koji su doveli do izuzetnog ekonomskog rasta, tako danas informacione tehnologije omogućavaju povećanje produktivnosti i mogućnosti zapošljavanja, razvoj novih i unapređenje efikasnosti postojećih tržišta, kao i inovativne proizvode i usluge visokog kvaliteta. Informacione tehnologije, dodatno, podstiču postojeće i buduće preduzetnike, inovatore na primenu i iskorišćavanje ove tehnologije opšte namene koja se može upotrebiti (i upotrebljava se!) u svim aspektima ekonomije, društva i života uopšte, brišući jasnu liniju razgraničenja između pojedinca, građanina, zaposlenog, organizacije i države, povezujući sve aktivnosti u jedan centralizovani sistem deljenja znanja i informacija.
Tradicionalni pogled na IT ograničava naše razumevanje mogućnosti primene informacionih tehnologija. On implicira da je IT nešto u vezi s računarima i u najvećem broju slučajeva tako ga doživljavaju pojedinci, organizacije i država. Ipak, danas je potpuno jasno da tradicionalni pogled na IT više nije aktuelan, odnosno da je danas IT mnogo više od računara. Skorija istraživanja pokazuju da se više procesora ugradi u uređaje koji nisu računari. Danas IT možemo naći svuda: u pametnim telefonima, GPS uređajima, MP3 plejerima, digitalnim kamerama, ali i veš-mašinama, automobilima, kreditnim karticama, televizorima i drugim aparatima koje skoro sigurno ne doživljavamo kao IT, zar ne?
„ITivizacija“ (izmišljena reč autora koja podrazumeva ubacivanje informacionih tehnologija u ne-IT uređaje) ovih i sličnih uređaja predstavljala je (i predstavljaće) osnov digitalne ekonomije. Procesori, memorije i slične IT stvari ugrađuju se u ove uređaje kako bi se obezbedila digitalna funkcionalnost (informacije) i povezanost.
Čemu sve to?
Kako je već rečeno, IT jeste tehnologija opšte namene, koja se može naći u svim oblastima. IT je preovlađujuća tehnologija u svakom sektoru – od poljoprivrede, proizvodnje preko usluga do države. Cene IT-ja padaju svake godine, a performanse drastično skaču! A najvažnije: IT izuzetno povećava sposobnost razvijanja novih poslovnih modela (npr. outsourcing poslovnih procesa, elektronsko poslovanje, elektronsku razmenu podataka…), zatim nove proizvode i usluge (pametni telefoni, razni digitalni servisi, virtuelizacija, cloud, SaaS), nove efikasnije poslovne procese (na primer pametne kase u hipermarketima) i suštinski nove izume (na primer mapiranje ljudskog genoma, Big Data).
Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da 100 odsto kompanija u svom poslovanju koristi računar i da je 100 odsto preduzeća povezano na internet. Dakle, preduslovi su tu, čak i kod nas. Dodatno, tehnologija nastavlja da unapređuje poslovanje na najrazličitije načine: bolje prepoznavanje glasa i rukopisa, inteligentni agenti koji će filtrirati ogromnu količinu digitalnih informacija u skladu s potrebama organizacije, ekspertski sistemi koji pomažu boljem donošenju odluka i to ne samo poslovnih već i medicinskih, inženjerskih i drugih.
I ne samo to: kompanije više ne mogu da se prisete kako je bilo bez servisa elektronske pošte, bez savremenog poslovnog softvera, bez elektronskih servisa za pretragu poslovnih baza podataka, bez elektronskog bankarstva, uskoro i elektronskih faktura, elektronske razmene podataka.
Svi podaci polako ali sigurno postaju digitalni, umreženi i povezani u ogromnu bazu znanja, bilo javnu ili privatnu.
Produktivnost u digitalnoj ekonomiji
Pitanje povećanja produktivnosti ključno je pitanje u svakoj, pa i u digitalnoj ekonomiji. Podsetimo se da povećanje produktivnosti znači povećanje ostvarenih rezultata uz isti utrošak resursa ili ostvarivanje istih rezultata uz manji utrošak resursa.
Produktivnost je značajna mera i odrednica ekonomskih performansi. Upotrebom informacionih tehnologija i mogućnosti koje otvaraju, produktivnost, kao i sveukupna efikasnost kompanija (ali i pojedinaca), trebalo bi da raste.
Na svetskom nivou urađena su brojna istraživanja na ovu temu i postoje ozbiljne analize i istraživanja koja pokazuju tačno koliko ulaganje u IT povećava produktivnost. Smatra se da su za ogroman deo rasta produktivnosti od 1995. do danas, zaslužna pre svega ulaganja u informacione tehnologije i automatizacije poslovnih procesa koje one omogućavaju. Povećanje produktivnosti svuda je vidljivo: u pojedinačnim kompanijama, industrijama i ekonomijama. Kako produktivnost raste, na bilo koji od dva pomenuta načina, bilo povećanjem rezultata ili ostvarivanjem ušteda, ostavlja se prostor za dodatno ulaganje u postojeći posao, njegovo širenje, dodavanje novih proizvoda i usluga ili jednostavno više para za vlasnike, zašto da ne?
Nekoliko primera digitalizacije ekonomije
Na osnovu prethodno napisanog lako je pretpostaviti da govorimo o nekoj novoj, nematerijalnoj ekonomiji u kojoj se razmenjuju nekakva intelektualna dobra, muzika, filmovi, softver, ali ne i nešto opipljivo kao što je konkretna roba ili proizvodi.
Digitalna ekonomija ne isključuje materijalne stvari. Ako ste ranije, kada vidite da „nestaje“ određene robe u magacinu, poručivali robu telefonom ili modernije putem B2B portala, u digitalnoj ekonomiji vaš i dobavljačev poslovni sistem na osnovu vašeg definisanog minimalnog stanja zaliha i drugih relevantnih parametara (stanje novca, rokovi plaćanja, uslovi isporuke, postojeće narudžbine…) znali bi koliko je vama robe potrebno na osnovu vaših porudžbina i koliko dobavljač može da isporuči u odnosu na njegovo stanje i naravno druge parametre.
Drugim rečima, automatizacijom i digitalizacijom celog procesa imali biste više vremena da se bavite, neopterećeni operativnim i potencijalno dosadnim zadacima, strateškim i taktičkim razmišljanjem i delovanjem. Ili da to vreme upotrebite za primer digitalne ekonomije koji vam je verovatno poznat, a to je elektronska pretraga ponude turističkih aranžmana, online rezervisanje i plaćanje, umesto odlaska u agenciju i pregleda štampanih brošura.
Lepo zvuči u teoriji…
Neke stvari rade i kod nas, a neke su samo san. Barem u ovom trenutku. Ako se ne promeni odnos prema ulaganju u IT (koji je drastično ispod evropskog, a i regionalnog proseka) i u privatnom i u javnom/državnom sektoru, način na koji se ulaže, u šta se ulaže, bez jasno definisanih ciljeva, rezultata i očekivanja i, što je najvažnije, strateškog, taktičkog i operativnog plana i nadzora realizacije plana, malo šta će od ovoga što je napisano biti primenljivo i kod nas. A što reče neko, valjalo bi, ako ne želimo i ovaj, već zahuktali, voz da propustimo. Ko može da čeka sledećih 100 godina?
Miodrag Ranisavljević, www.poslovnisoftver.net
(Objavljeno u časopisu PC#219)
