EU pokušava da obuzda tehnološke kompanije

Blok EU27 pokušava da obuzda velike tehnološke kompanije i da ih suoči sa kritikama zbog dezinformacija, govora mržnje i drugih štetnih sadržaja. Jedan od načina je nacrt Zakona o digitalnim uslugama u EU.

Tokom poslednje godine države EU su uložile napor da obuzdaju samovolju tehnoloških kompanija posebno u domenu društvenih mreža. Jedan od načina na koji EU planira da se bori protiv negativnog uticaja društvenih mreža je regulisan kroz nacrt poznat kao Zakon o digitalnim uslugama. Ovaj nacrt prema viđenju poslanika EU ima mogućnost da u budućnosti postane zlatni standard.

Jedna od najvažnijih tema ovog zakona se odnosi na regulisanje ponašanja na online tržištu. Pred tehnološke kompanije se stavlja zakonska obaveza da pravedno tretiraju svoju konkurenciju a sa druge strane da zaštite svoje korisnike.

Šta bi značila „zaštita korisnika“?

Kroz Zakon o digitalnim uslugama su jasno definisane mere koje imaju za cilj da obezbede korisnicima „osnovna prava na mreži“. To bi značilo da su tehnološke kompanije odgovorne za sadržaj na svojim mrežama. Shodno tome od njih se očekuje da pojačaju način prepoznavanja i uklanjanja nelegalnog sadržaja kao što je govor mržnje, lažni prodavci ili prodavci falsifikovane robe, itd. Kako bi sa druge strane bila zagaratnovana sloboda govora u Zakonu je definisano da se zaštita sadržaja mreže mora odvijati na nearbitraran način i da se ne smeju primenjivati metode diskrinimacije.

Druga značajna tema ovog Zakona se odnosi na način oglašavanja, posebno u domenu ciljanog oglašavanja. Oglasi su zabranjeni za decu ali u praksi vidimo da su im deca izložena. Sa druge strane, EU ne može da zabrani u potpunosti oglašavanje jer bi to naišlo na veliki otpor ne samo društvenih mreža već i brojnih kompanija. EU je zatražila pomoć oko uređivanja ovog segmenta zakona ali i Google i Meta ćute. Predmet rasprave se odnosi na praćenje ponašanja na mreži na osnovu kojih se oglasi preporučuju korisnicima. EU nastoji da suzbije takav odnos društvenih mreža prema korisnicima.

Kada je reč o kaznama EU je jednoglasna da kazne za prekršioce moraju biti visoke. Za sada se govori o tome da je moguće sprovesti kaznu koja iznosi i do 6% godišnjeg prihoda kompanije.

Iako EU sve glasnije govori o novom Zakonu i javnosti saopštava primamljive zakonske odredbe, već se naziru problemi u praksi. Ni Google, ni Meta nemaju namere da se odreknu svog „praćenja ponašanja“ korisnika. Upravo na ovoj metodi je zasnovan njihov uspešan rad. Sa druge strane, ne vidi se način na koji bi Zakon uspeo da suzbije takvo ponašanje tehnoloških giganata. A opet nije moguće kriviti samo Google i Meta, jer od takve metode i brojne druge kompanije imaju velike ekonomske koristi. Osim toga, od sada su brojni primeri pokazali da su sve društvene platforme jasno politički opredeljenje i da veoma vešto usmeravaju javno mnjenje. Postavlja se pitanje da li je realno očekivati da će se od ove prakse koja se pokazala kao dobra odustati? Do sadašnje iskustvo pokazuje da je rad EU na novom Zakonu pun entuzijazma ali da je reč o mrtvom slovu na papiru.

Izvor: Dunyanews