Galaksija: Veza sa svetom
Finalni dani razvoja softvera za novu verziju računara Galaksija prolaze u znaku povezivanja sa PC-jem i prebacivanja programa u internu flash memoriju. Prijatno sam se iznenadio brojem raspoloživih programa i njihovim kvalitetom, ali i time koliko je uvek zabavno baviti se računarom iz osamdesetih godina…
Za razliku od originalne Galaksije koja je programe snimala na audio-kasete, nova Galaksija ih smešta u svoju internu flash (EEPROM) memoriju kapaciteta 512 kilobajta. U danima kada govorimo o gigabajtima i terabajtima 512 KB deluje skromno, ali program za Galaksiju retko ima više od 5 kilobajta, tako da će u flash memoriju stati praktično svi programi ikad napisani za Galaksiju… pod uslovom da ih negde nađete.
Programi za Galaksiju su, zahvaljujući radu entuzijasta na mnogim domaćim i stranim sajtovima, još pre mnogo godina prebačeni sa kaseta na PC računare i raspoloživi su za besplatan download
Programi u arhivi
Programi na kasetama su kodirani jednostavno: malo „zujanja u prazno“ da se podesi zvuk (Galaksija je emitovala 768 binarnih nula), zatim sinhronizacioni bajt A5h i heder od četiri bajta: prva dva označavaju adresu od koje program treba da bude smešten u memoriju, a druga dva dužinu programa ili, preciznije rečeno, adresu prvog bajta koji će biti slobodan posle unošenja programa. Sledio je sam program, bajt po bajt, i na kraju čeksum po modulu 256. Programi nisu imali imena zato što im imena nisu ni bila potrebna: kod učitavanja premotate kasetu na odgovarajuće mesto i Galaksija učita program koji se tu nalazi.
Sada, kada u flash memoriju treba smestiti čitavu biblioteku programa, svaki od njih je morao da dobije ime. Imena se sastoje od najviše 14 slova, cifara i specijalnih znakova tačka (.) i donja crta (_). Zadržane su stare komande, tako da se sa SAVE IME program upisuje u flash memoriju, a sa OLD IME učitava iz nje u osnovni RAM. Tu je i nekoliko „pratećih“ komandi kao što su DIR (lista programa u flash memoriji), ERASE IME (brisanje programa) i, pre svega, komanda FORMAT, kojom se inicijalizuje prostor u EEPROM-u i upisuju potrebne sistemske informacije.
Iako sve ovo zvuči jednostavno, bilo je mnogo posla dok ove komande nisu realizovane, a i količina novog koda u Z-80 asembleru se približava dužini osnovnog Galaksijinog bejzik ROM-a; sreća da sada u EPROM-u od 32 KB ima dovoljno mesta za sve. Voja Antonić je realizovao kompletan file system malog računara, napravljena je FAT tabela i razne procedure za zauzimanje prostora, oslobađanje prostora, proveru raspoloživog prostora… Puno je tu mogućih scenarija koje treba predvideti da bi sve radilo pouzdano.
U internu flash memoriju staće praktično svi programi ikad napisani za Galaksiju… pod uslovom da ih negde nađete
Pokazalo se da mikroprocesor Z80A, pogotovu bez pratećeg PIO (Parallel I/O) čipa koji u Galaksiji ne postoji, ne može istovremeno da komunicira sa EEPROM-om i iscrtava sliku, tako da se slika privremeno gasi dok traje komunikacija. Uostalom, tako je bilo i nekad dok se komuniciralo sa kasetofonom. Srećom, sada ovi „crni ekrani“ traju svega po sekund ili dva.
Biblioteka Galaksija
Pošto je flash memorija postala operativna, treba u nju preneti programe za Galaksiju. Zahvaljujući radu entuzijasta na mnogim domaćim i stranim sajtovima, ti programi su pre mnogo godina prebačeni sa kaseta na PC računare i raspoloživi su za besplatan download. Potrudili smo se da obiđemo mnoge sajtove i prikupimo te programe na jednom mestu, na sajtu našeg projekta racunari.com.
Galaksija je dobila kompletan file system, napravljena je FAT tabela i razne procedure za zauzimanje prostora, oslobađanje prostora, proveru raspoloživog prostora… Puno je tu mogućih scenarija koje treba predvideti da bi sve radilo pouzdano
Sledeće pitanje kojim se trebalo baviti jeste u kom formatu su programi sačuvani. Datoteke uglavnom imaju ekstenziju .GTP (od Galaksija TaPe) a sam format je sasvim jednostavan i veoma podseća na zaglavlje kasete – treba preskočiti prvih pet bajtova, onda proveriti da li je sledeći bajt A5h, pročitati poziciju za učitavanje i dužinu programa a onda i njegov sadržaj. Da ne bi sve bilo jednostavno, pokazalo se da su neki programi snimljeni u formatu koji se takođe zove .GTP i sličan je osnovnom, ali se pre zapisa nalazi par kontrolnih bajtova i ime programa.
Napisao sam program u Python-u koji komunicira sa Galaksijom i prenosi joj program, dok je Voja u ROM Galaksije ugradio odgovarajuću proceduru koja taj program snima u RAM memoriju, odakle je možete snimiti u flash. U trenutku završetka ovog teksta radimo na sličnoj proceduri koja će sekvencijalno prebacivati veći broj programa – ideja je da u Galaksijinu flash memoriju prenesete sve programe koji vas zanimaju, i da ih onda pozivate sa same Galaksije, bez potrebe da uopšte povezujete PC. Potrebna je i inverzna procedura kojom se program koji napišete na Galaksiji (a pisaće se na njoj novi programi, videćete) prenosi na PC kako biste mogli da ga šaljete prijateljima ili postavite na svoj Web sajt. Prijatna zabava!
maska za tastaturu, podloga i EPROM-i sa sistemskim softverom
Naručite komplet za samogradnju
Da biste sagradili svoju Galaksiju, najpre na sajtu racunari.com naručite osnovni komplet. U njemu je profesionalno izrađena matična ploča, maska za tastaturu, podloga za računar od pleksiglasa i dva EPROM-a sa upisanim sistemskim softverom odnosno generatorom karaktera. Cena osnovnog kompleta je 8000 dinara, što uključuje PDV i troškove slanja preporučenom pošiljkom.
Što se tiče procesora, RAM memorije, ostalih čipova i pasivnih komponenti, predlažemo da se obratite našim partnerima u firmi KELCO. To je ugledna kompanija koja se već decenijama bavi uvozom i distribucijom elektronskih komponenti za gradnju raznoraznih uređaja. KELCO će vam isporučiti sve što vam je potrebno da ugledate prvo ispisano READY na ekranu vaše nove Galaksije. Pišite im na adresu
office@kelco.rs ili pozovite 011/2403-376 ili 011/2403-387.
