Google u školskoj klupi
Suprotno uobičajenom mišljenju, velike obrazovne institucije se uglavnom ne protive online sticanju znanja. Može li Google da pomogne da se ljudi školuju širom sveta ne pomerajući se iz svoje sobe?
U nedavnom istraživanju koje je sprovela firma Tyton Partners došlo se do zaključka da 63% eminentnih univerziteta prepoznaje potencijal online kurseva. Nevolja je u tome što univerzitetski profesori nemaju dovoljno vremena, a ni potrebnu obuku da bi se ozbiljnije pozabavili mogućnostima koje online učenje pruža. Rešenje nije (samo) u reformi obrazovnog sistema, već u pronalaženju načina da se alati koji se već koriste u učenju spoje s novim mogućnostima. Google je pronašao taj način.
G Suite paket za obrazovanje
Paket usluga koji svakoj školi može da obezbedi zajednički rad online već postoji u okviru Google ponude i zove se G Suite za obrazovanje – ranije poznat pod imenom Google Apps for Education. Jezgro ovog servisa je Gmail, a slede Calendar, Classroom, Contacts, Drive, Docs, Forms, Groups, Sheets, Sites, Slides, Talk/Hangouts i Vault. Prema stručnjacima iz kompanije Google, već 70 miliona studenata i predavača oslanja se na ovu platformu – polovina osnovnih i srednjih škola, te više od 800 fakulteta u Sjedinjenim Američkim Državama.
Google Classroom, koji služi kao kontrolna tačka za G Suite, ujedno je i ulaznica za ovaj edukativni servis. Classroom nije rival tradicionalnom sistemu edukacije već bi, kroz pojednostavljivanje i podsticanje na saradnju, mogao da služi kao most između učionica, te kao tehnološka infrastruktura koju bi administratori mogli da koriste u praćenju procesa učenja.
U poređenju sa sistemima koji postoje već neko vreme, poput Blackboard servisa koji je osnovan 1997. godine, te D2L koji postoji od 1999, Google Classroom je platforma koja se tek dokazuje u praksi. U avgustu 2017. navršava se tri godine otkako je servis predstavljen, a sistem se brzo razvija, pa je tako u maju dobio opciju koja omogućava pozivanje profesora i studenata da se priključe servisu pomoću Google Groups.
Alat za učenike i predavače
Kada administratori osposobe servis, predavači s nekoliko klikova mogu da kreiraju digitalne dopune svojim predavanjima, te da dele objave putem YouTube linkova, zadatke pomoću Google Forms‑a, te da prikupljaju literaturu preko Google Docs‑a. Studenti mogu da se priključe predavanju s bilo kojeg uređaja – računara, pametnog telefona ili tableta – koristeći iste podatke kao za pristupanje G Suite‑u.
Dok su snalažljiviji predavači pronašli način da podučavaju samo preko Google Classroom‑a, servis je kreiran kao podrška tradicionalnim sistemima obrazovanja, koji podrazumevaju da se predavanja održavaju u učionicama i amfiteatrima. To nije razlog da Classroom ima bilo kakva ograničenja u korišćenju, budući da mnoga istraživanja ukazuju na to da ovakav način predavanja promoviše aktivno učenje i poboljšava krajnje rezultate.
Google Classroom predavačima olakšava da klasična izlaganja zamene online kursevima ili da određeni deo znanja prenesu u digitalnom okruženju. Od kada je Google omogućio da Classroom bude dostupan i preko privatnih naloga, ovaj servis postao je odlična alatka za bilo kog predavača koji ima G Suite.
Jednostavan za korišćenje
Najvažnija osobina Google Classroom‑a jeste to što uklanja barijere za eksperimentisanje. Alice Keeler, koja je napisala knjigu o Classroom‑u, hvali njegovu jednostavnost: „Genijalnost Classroom‑a jeste u tome što je jednostavan. Ako ste barem jednom u životu poslali mail, spremni ste da se priključite ovom servisu. Mogla bih bilo koga da obučim za manje od pet minuta“, tvrdi ona.
Pošto se predavač uloguje u Google Classroom, dovoljno je da klikne na plus ikonu u donjem desnom uglu stranice i izabere opciju Assignment. Potom treba da u određeno polje unese zadatak za studente i da na mestu namenjenom za Instructions da detaljniji opis zadatka, ako je to neophodno, te klikne na Assign.
Posle toga dovoljno je da učenik sedne za laptop, otvori Google Classroom, klikne na Google Docs – program za pisanje – i počne da piše esej ili na neki drugi način odgovara na zadatak koji je profesor postavio.
Evolucija javnog obrazovanja
Od jeseni 2012. do danas Google je od interesantne mogućnosti postao dominantan način podučavanja u školama širom Sjedinjenih Američkih Država. Podstakao je evolutivnu promenu u javnom obrazovanju, te su sada ciljevi edukacije podučavanje dece veštinama poput timskog rada i rešavanja problema, dok se tradicionalno akademsko znanje, kao što su matematičke formule, polako ostavlja po strani. To stavlja Google (i tehnološku ekonomiju uopšte) u centar rasprave o tome da li je cilj obrazovanja u javnim školama da proizvede akademske građane ili samo kvalifikovane radnike.
Tim pitanjem pozabavio se i direktor Google‑ovog odeljka za obrazovne aplikacije Jonathan Rochelle, pa je u jednom svom govoru, misleći pre svega na sopstvenu decu, rekao: „Ne mogu u njihovo ime da dam odgovor na pitanje kakve će oni koristi imati od poznavanja kvadratnih jednačina. Meni nije jasno zašto ih uče i ne znam zašto rešenje ne bi tražili od Google‑a, ako je odgovor već tu.“
Zaštita ili zloupotreba korisnika?
Spekuliše se da škole Google‑u daju više nego što dobijaju – generacije budućih radnika i klijenata. Kompanija dobija 30 dolara za svaki od miliona Chromebook‑ova koje otprema u škole, ali time što učenike od najranijeg doba navikava na svoje proizvode, Google dobija mnogo više. Svake godine nekoliko miliona mladih Amerikanaca završi srednju školu, i ne samo da im Google olakšava da svoje školske naloge pretvore u lične, već ih i škole ohrabruju da to učine pa se često dešava da predavači svoje učenike podsećaju da školski nalog pretvore u privatni Gmail nalog.
Google je poslednji veliki takmičar u višedecenijskoj borbi između velikih tehnoloških kompanija da od učenika naprave svoje buduće korisnike. Pretpostavlja se da, ako se neko rano navikne na određeni operativni sistem, kasnije bude skloniji tome da mu ostane veran do kraja svog potrošačkog života. Google je privukao pažnju mladih generacija i njihovih učitelja veoma brzo, eliminišući svoje rivale kako na polju alata za edukaciju, tako i na polju marketinga. Dok su druge kompanije uglavnom bile zadovoljne prodajom postojećih ponuda za korisnike i škole, Jonathan Rochelle, developer za Google Docs, formirao je 2013. tim za pravljenje aplikacija koje su specijalno namenjene školama.
Da bi popularisao ove edukativne alate, još jedan stručnjak iz Google‑a po imenu Jaime Casap, čiji je zadatak bio da korisnike privoli Google‑ovim edukativnim servisima, počeo je da putuje širom Sjedinjenih Država s jednom motivacionom porukom: umesto da promoviše određeni Google‑ov proizvod, on je predavačima govorio o načinima na koje bi mogli da poboljšaju perspektivu svojih učenika kreativnim korišćenjem postojećih online alata.
Za razliku od Apple‑a i Microsoft‑a, koji zarađuju od prodaje uređaja i softverskih servisa, Google većinu svoje zarade dobija od online reklamiranja, koje je prilagođeno korisnicima na osnovu podataka koje pružaju. Pitanje kako će Google koristiti podatke koje dobija od učenika‑korisnika G Suite‑a kompaniju prati već godinama. „Osim ako tačno ne znamo koji su podaci prikupljeni, zašto su prikupljeni i kako se koriste, nećemo moći da razumemo kako će se koristiti da pomognu ili naškode detetu“, kaže Bill Fitzgerald iz Comon Sense Media, koji se bavi sigurnošću i privatnošću aplikacija za obrazovanje.
Danas se u sklopu ugovora koji Google sklapa sa školama nalazi i klauzula koja kompaniju obavezuje na poštovanje privatnosti korisnika. Iz kompanije tvrde da su potrebe korisnika ovih aplikacija oduvek shvatali ozbiljno, te da su čak i rane verzije ugovora uključivale i stavku o poštovanju privatnosti. Zanimljivo je da škole u Čikagu, otkad su usvojile Google Apps, uštede približno 1,6 miliona dolara godišnje.
Obrazovni paketi u Srbiji
Kada je reč o Srbiji, škole uglavnom funkcionišu bez online alata koji bi učenicima pomogli da se bolje i temeljnije obrazuju. Obrazovni paketi za učenje još se nalaze u udžbenicima, te se u podučavanju dece ne vodi mnogo računa o brzini razvoja tehnologije i znanjima koja će biti potrebna u budućnosti ka kojoj neizbežno idemo.
Da svetli primeri, kao i najnovije tendencije u obrazovanju, postoje i kod nas, pokazuje Savremena gimnazija sa svojim inovativnim nastavnim programom u kom učenici svakodnevno koriste tablet i laptop računare, interaktivne table, gadžete poput Amazon Echo‑a i Samsung Gear VR‑a i brojne druge uređaje. Kako objašnjavaju, u Savremenoj insistiraju na implementiranju najnovijih tehnologija u nastavu jer današnje generacije često stupaju u kontakt sa IT uređajima i pre nego što progovore, pa se potreba učenja i razvoja uz tehnologiju nameće kao imperativ u obrazovanju mladih.
Prateći kretanja primene informacionih tehnologija u nastavi, u ovoj internacionalnoj školi, između ostalog, koriste se i mnogobrojni servisi koje pružaju Google‑ove aplikacije za obrazovanje. To su, na prvom mestu, e‑mail i chat, ali i zajednički disk za čuvanje dokumenata online, te aplikacija za postavljanje/predavanje radnih zadataka i kalendar sa svim bitnim datumima.
Osim Google‑ovih aplikacija za obrazovanje, primena tehnologije u edukaciji više nije pitanje budućnosti već neophodnosti, što je na vreme uočio i Google sa svojim obrazovnim paketom, a na sreću mladih i poneka domaća škola…
