Hiperkonvergentna budućnost: Lepota jednostavnosti

Ljudi vole jednostavnost i efikasnost, a hiperkonvergencija im donosi upravo to. Da vidimo kako smanjiti složenost sistema i olakšati održavanje, a da se zadrže vrhunske performanse i bezbednost u radu.

Jedna od stvari koja „nervira“ IT inženjere je složenost data centara. Oni se sastoje od različitih vrsta servera, uređaja za skladištenje, svičeva, gateway‑a, napajanja, hlađenja, kablova… sve je to povezano desetinama različitih protokola. Tome treba dodati i kompleksnost upravljanja koje se sastoji od različitih aplikacija i servisa za monitoring. Sve bi to moralo (i moglo) da bude jednostavnije. I upravo tu na scenu stupa hiperkonvergencija. Ona drastično pojednostavljuje upravljanje i definitivno predstavlja tehnologiju budućnosti u data centrima. Hiperkonvergencija je tehnologija (ili arhitektura) koja omogućava kreiranje efikasnog i modernog privatnog cloud‑a u kome se smanjuje broj elemenata koji se nadgledaju i centralizuje njihov monitoring.

Tradicionalno vs hiperkonvergentno

Da bismo razumeli hiperkonvergentnu infrastrukturu (HCI), moramo da napravimo korak unazad i da pokažemo arhitekturu tradicionalnog data centra. Ona se zasniva na tzv. 3‑tier arhitekturi, jer se sastoji iz tri nivoa: mrežnog, serverskog i storage nivoa. Ta tri nivoa se nalaze u svim IT okruženjima. Osnovu ovakvog pristupa čine storage uređaji organizovani kao Storage Area Network (SAN). Tu su i SAN svičevi koji služe za komunikaciju između storage‑a i servera. Na serverskom nivou imamo i neki hipervizor softver, a preko svega toga postoje i neki mrežni uređaji koji povezuju servere sa spoljnim svetom. Kroz virtualizaciju se obezbeđuje pristup svakom od zasebnih uređaja na svakom od pomenutih nivoa, kao da se radi o jedinstvenom hardverskom sistemu.

Tako nastaje kompleksno okruženje koje uglavnom zahteva da svaki od ovih nivoa održava i prati zaseban tim inženjera. Dakle, svi ovi nivoi su međusobno nezavisni po pitanju održavanja. Sva održavanja i sve promene rade se u tier opsegu. Kada je potrebno da se poveća prostor za podatke, radi se na nivou storage‑a, kada je potrebno da se poboljša mrežni pristup, radi se na nivou mreže…

Problem koji se ovde javlja je neraskidiva povezanost pomenuta tri nivoa, bez obzira na njihovu nezavisnost. Na primer, ako je potrebno da se poveća storage, tim koji održava storage nivo mora da komunicira sa timom zaduženim za serverski nivo. Oni moraju da budu upoznati sa promenom konfiguracije, jer je na serverskom nivou neophodno da se ti novi uređaji mapiraju kako bi se pripremili za upotrebu. To je prilično komplikovan proces, naročito ako se zna da se ni jedna ozbiljna kompanija ne zadržava samo na jednom data centru. Obično postoji redundantni data centar na nekoj izdvojenoj lokaciji, postoji backup sistem… Komunikacija sa izdvojenom lokacijom obavlja se preko nekog protokola sa WAN optimizacijom. Kompleksnost ovog pristupa oslikava se i na softverskom nivou, koji zahteva posebne korisničke interfejse praktično za svaku postojeću komponentu u sistemu.

Serveri i storage na istom nivou

Da bi se to pojednostavilo, potrebno je da se iz sistema „izbaci“ što više hardverskih i softverskih komponenti, naravno bez žrtvovanja bilo kog benefita koje ovakvo okruženje donosi. Kao glavno rešenje nameće se objedinjavanje serverskog i storage nivoa. Time se uklanja potreba za SAN svičevima, storage i backup uređajima. Umesto njih, koristi se jedan server sa moćnim procesorom koji pokreće sve virtuelne mašine, koji ima mnogo prostora prostora za podatke. Ako jedan ovakav server nije dovoljan, dodaje se više njih i oni se međusobno povezuju – i to je to.

Suštinski, serverski i storage nivoi sada su fizički smešteni u jednom uređaju. I dalje nam je potrebna redundansa, odnosno serveri na izdvojenoj lokaciji. Međutim, hiperkonvergentna rešenja danas omogućavaju direktnu komunikaciju, bez potrebne za specijalnom WAN optimizacijom, pa se i tu ostvaruje ušteda i pojednostavljenje infrastrukture. Umesto da koriste WAN optimizaciju, uređaji upotrebljavaju sofisticirane fajl sisteme koji se sami brinu da su svi podaci kompresovani i optimizovani za slanje.

Time se upotrebom hiperkonvergentne infrastrukture znatno pojednostavljuje sistem u odnosu na klasično 3‑tier rešenje. Međutim, tu se pojednostavljenja ne zaustavljaju. Svi ovi serveri pripadaju istom tipu i oni mogu da se kontrolišu sa jednim centralizovanim korisničkim interfejsom. Umesto kroz desetine softverskih alata, kontrola svih elemenata u sistemu se sada obavlja samo na jednom mestu. I to je verovatno jedna od najvećih prednosti hiperkonvergentnih rešenja. Zbog tog razloga, hiperkonvergentna infrastruktura je trenutno najbrže rastuća individualna tehnologija u industriji data centara. Ljudi vole jednostavnost i efikasnost, a hiperkonvergencija im donosi upravo to.

HPE SimpliVity – hiperkonvergentno rešenje najnovije generacije

HPE SimpliVity je rešenje koje u jednoj kompaktnoj i skalabilnoj šasiji objedinjuje serverske, storage, mrežne, backup i WAN funkcionalnosti. Pojednostavljenje koje takav sistem donosi obezbeđuje i čitav set unapređenja koja se odnose na poboljšanje efikasnosti u upravljanju, zaštiti i performansama, uz znatno smanjenje kompleksnosti održavanja. Prilagodljiv različitim virtualizacionim zahtevima, HPE SimpliVity donosi odličan balans između upotrebljivosti i skalabilnosti, uz optimizaciju i na investicionom nivou.

Ovo rešenje zasnovano je na najprodavanijoj HPE platformi  – Proliant DL serverima. Na njima je instaliran VMware kao hipervizor, preko kojeg su serveri povezani u VMware klaster. Pored korisničkih virtuelnih mašina, na serverima se nalazi i SimpliVity virtual appliance, Data Virtualization Platform, koji formira zajednički deljeni storage prostor od lokalnih diskova na serverima, obavlja deduplikaciju i kompresiju podataka, te backup i WAN optimizaciju.

Dve veoma bitne dodatne komponente ovog sistema su virtuelni kontroler OmniStack Virtual Controller (OVC) i akceleratorska kartica Omnistack Accelerator Card (OAC). OVC kontroliše sve aspekte HPE SimpliVity hiperkonvergentne infrastrukture, dok OAC komprimuje podatke u realnom vremenu i obezbeđuje lakše upravljanje i njihov brži upis na fizičke diskove.

Prednosti HPE SimpliVity platforme su konsolidovanje infrastrukture, garantovana efikasnost smeštaja podataka, ugrađen backup sa naprednim opcijama za oporavak podataka, ugrađeno disaster recovery (DR) rešenje, kao i mogućnost direktnog upravljanja platformom iz VMware korisničkog interfejsa. Ne smemo da zaboravimo ni povezanost sa AI zasnovanim HPE InfoSight rešenjem za prediktivnu analizu koja predviđa i proaktivno automatski deluje u situacijama kada proceni da postoji mogućnost pojave nekih problema u radu.

HPE Nimble Storage dHCI – Još jedan korak napred

Nedostatak HCI arhitekture je što za njeno proširenje mora da se dokupi čitav „paket“. Ako je potrebna samo procesorska snaga, ona ne može da se kupi zasebno, već uz nju idu i memorija i storage. dHCI menja to iz korena. HPE Nimble Storage disaggregated HCI (dHCI) prevazilazi pomenuto ograničenja HCI‑a kada su u pitanju veoma zahtevne aplikacije i radni zadaci. dHCI donosi fleksibilnost nezavisnog skaliranja storage‑a i procesorske snage, što ga čini idealnim rešenjem za baze podataka od kritične važnosti, kada je potrebno proširenje, ali uz maksimalnu kontrolu troškova.

HPE je lider na dHCI polju. To potvrđuje i činjenica da je HPE Nimble Storage dHCI dobitnik VMworld priznanja za 2020. godinu za virtualizaciju i infrastrukturu u cloud‑u, jer pruža jednostavnost hiperkonvergencije bez ograničenja. Ova platforma proširuje hiperkonvergentno iskustvo tamo gde nije moguće proceniti rast, gde buduće aplikacije mogu neočekivano da zahtevaju znatno povećanje količine potrebne procesorske snage, ili smeštajnog kapaciteta. Slobodno možemo da kažemo da je to evolucija HCI platforme na HCI 2.0, koja se zasniva na novoj, unapređenoj arhitekturi.

Njeni glavni benefiti su što je „inteligentno jednostavna“ i što obezbeđuje dostupnost koja se iskazuje sa „šest devetki (99.9999%)“. HPE Nimble Storage dHCI garantuje rad u realnom vremenu (latencije su do 200 mikrosekundi), kao i visoke performanse u radu. Takođe, skalabilna je u pojedinačnom smislu – za razliku od klasičnog HCI‑a obezbeđuje zasebno skaliranje procesorske snage i storage‑a. Kao dodatni benefit možemo da navedemo i trivijalnu instalaciju i uključenje u postojeći sistem. Za taj proces, koji je potpuno automatizovan, nije potrebno više od 15 minuta, pri čemu ne dolazi ni do kakvog prekida u radu sistema!

Korisna adresa: selectium.rs