Igranje-na-zahtev: Uključi i igraj

Uz streaming video‑sadržaja, stigao je i gaming on demand. Upoznajmo prednosti i mane ovog načina igranja, kao i trenutno stanje na tržištu.

Gaming on demand, cloud gaming, streaming igara neki su od naziva za koncept igranja putem izmeštanja operacija na oblak. Igrač putem klijenta pristupa igri, služeći se klasičnim kontrolerom, tastaturom i mišem uređaja na kome je klijent instaliran. On šalje cloud serveru instrukcije vezane za igru, a tamo se obavlja čitav posao te se rezultati igračevih akcija strimuje na njegov uređaj. Igra funkcioniše isto kao i da se sve dešava na igračevom računaru, iako je glavnina opterećenja na udaljenom serveru provajdera cloud gaming usluge.

Postoji nekoliko metoda streaming‑a podataka, par sličnih sistema i gomila peer2peer rešenja, ali se tehničkim podelama i alternativnim pristupima nećemo detaljnije baviti. Trenutno među cloud gaming servisima dominira pristup virtuelizacije računara, tj. korisnik preko servisa aktivira igre koje je samostalno kupio negde drugde. Svi su izgledi da će dominantni koncept cloud gaminga biti Netflix, koji se sve češće može čuti kod servisa i projekata gaming i Internet korporativnih titana koji ulaze na ovo tržište.

Ovaj model podrazumeva da za naknadu igrač dobija neograničen pristup katalogu naslova koje servis nudi ili određenom paketu. Ovaj pristup trenutno najbolje oličava Playstation Now platforma (nedostupna u našoj zemlji) koja je pre nekoliko godina zamenila model iznajmljivanja naslova s mesečnom pretplatom koji daje pristup biblioteci od preko 600 naslova (najnovije igre nisu uključene).

Ozbiljni takmaci

Cloud gaming nikako nije nov koncept, ali je poslednjih meseci interesovanje za ovaj vid igranja eksplodiralo zahvaljujući vestima o cloud gaming platformama koje nam dolaze iz velikih IT korporacija. Google Stadia cloud gaming servis, koji će biti pušten u promet ove godine, obećava 4K/HDR/60 fps igranje i integraciju s YouTube‑om. Već je pokrenut interni razvojni studio Stadia Games and Entertainment i obezbeđene licence za Assassin’s Creed Odyssey i Doom Eternal.

xCloud je odgovor Microsoft‑a koji najavljuje i revoluciju prenosivog igranja baziranu na touch overlay‑u integrisanom u platformu. EA je prošle godine, nakon akvizicije cloud gaming servisa GameFly, najavio Project Atlas, platformu koju će odlikovati društveni momenat i narativi koje oblikuju igrači. Zasad je nepoznato da li će EA iskoristiti ogromnu bazu naslova koje poseduje kako bi uveo Netflix model u svoj cloud igrački servis. Treba pomenuti i da je NVIDIA, poznati proizvođač grafičkih kartica i aktivan partner u gaming industriji, trenutno u beta fazi testiranja servisa GeForce Now, koji uključuje hibridan model gde su neke igre dostupne svim korisnicima servisa, dok se druge kupuju.

Štedi vreme i novac, a nije Telešop

PC igranje na najvišem nivou oduvek je bilo hobi koji zahteva česte promene ili poboljšavanja konfiguracija, pa ako nemate vremena ili „vremena“ da se bavite upgrade‑om, cloud igranje je svakako elegantnije rešenje. Pored kratkoročnog oslobađanja od ogromne investicije u gejming mašinu, u zavisnosti od vaših igračkih navika, vrlo je verovatno da će vam se prelaz na igranje u oblaku i dugoročno isplatiti. Ipak je megakorporaciji na serverskim farmama lakše da postigne neophodne teraflopse nego vama u sobi, te će im se poslovni model bazirati na tome da podelite razliku u ceni.

Pored hardvera, bitan je i softverski momenat. Ne potcenjujemo prosečnog igrača, ali iako nije nuklearna fizika, baktanje s raznoraznim podešavanjima, drajverima, update‑ovima, DirectX‑sevima i frejmorcima zna da oduzme vremena i ima mali potencijal da eskalira u problem koji sprečava uživanje u kompjuterskoj interaktivnoj umetnosti. Kod cloud gaming‑a sve to je negde kod pružaoca servisa i na igraču je samo da izabere naslov. Nezanemarljive mogu biti i uštede na ceni sadržaja koje bi doneo Netflix model ako zaista uspe da se nametne kao standard industrije.

Netflix model bi, pored potencijalnih ušteda, doneo igračima daleko više slobode prilikom svakodnevnog izbora sadržaja, a to bi doprinelo i većoj probojnosti nezavisnih naslova i manje poznatih franšiza zato što bi igrači mogli da gustiraju kompletan sadržaj bez potrebe da unapred plate celokupnu cenu igre. Takođe, bilo bi daleko više naslova iz igačkih niša, kao što su Netflix i slični servisi uradili za tržište video‑sadržaja. S druge strane, zloupotrebe bi se svakako dešavale i pojedini developeri bi svojim igrama ciljali komitete za sadržaj vlasnika platformi kako bi prodali nešto što zvuči dobro na papiru i napustili igru kada prava budu otkupljena.

Google Stadia cloud gaming servis, najavljen za ovu godinu, obećava 4K/HDR/60 fps igranje i integraciju s YouTube‑om. xCloud je Microsoft‑ov odgovor, koji najavljuje revoluciju prenosivog igranja baziranu na touch overlay‑u integrisanom u platformu

Izdavači AAA 60 dolara + season pass + mikrotransakcije igara kočiće potpunu implementaciju pretplata‑za‑pristup sistema, kao što to holivudski studiji i dalje rade platformama za streaming videa. Zbog toga i čudi ulaz EA na scenu, mada se očekuje da nove naslove drže neko vreme podalje od cloud servisa ili naprave dualni sistem gde bi nove igre morale da se kupuju.

Čije su moje igre

Iako opasnosti sve agresivnije transformacije sadržaja u oblak, servis i digitalni oblik nisu naivne, cloud gaming nije najpogodnija meta za kritike sa ovog aspekta. Cloud gaming servisi bar jasno daju do znanja da igre iznajmljujete; doduše, i kad igrate preko Steam‑a, pa i kad kupujete fizičke diskove, vi i dalje samo iznajmljujete softver koji vam izdavači mogu bez objašnjenja uskratiti – pogledajte EULA dokumentaciju. S druge strane, koji god problemi postojali s vlasničkim odnosima na tržištu digitalne distribucije, ipak je lakše čuvati i manipulisati korisničkim podacima iz igara kada su na vašem računaru. Privatnost je daleko veća briga pošto će, ionako ozloglašene tech korporacije, sada imati neposredan pristup svim podacima iz igre. Plašimo se da će ti podaci biti korišćeni nakon algoritamske obrade za dosad neviđeno sofisticiran pristup marketingu.

Klijent šalje cloud serveru instrukcije vezane za igru, a tamo se obavlja čitav posao te se rezultati igračevih akcija strimuje na njegov uređaj

Problem je i nedostatak mogućnosti, koju neki digitalni distributeri daju, da igre igrate i kada iz nekog razloga nemate Internet, pa ste u slučaju igranja putem oblaka prepušteni hirovima infrastrukturnih kvarova i kod vas i kod pružaoca usluge. Kad smo već kod infrastrukture, kvalitetna i brza (za 4K igranje daleko brža od naših proseka) konekcija biće obavezna ako planirate da se igre strimuju iz daleka, i to konekcija bazirana na nekoj vrsti kabla pošto eteričniji metodi prenosa podataka često pate od mikrokašnjenja koja upropaštavaju igrački ugođaj.

Igre iz oblaka

Sve se polako seli u oblak pa i igre, a izgledna povoljnost i jednostavnost cloud gaming servisa iz režije igračkih i Internet megakorporacija verovatno će izbrisati sve nedoumice, pogotovo kod mlađih i kežual igrača, o valjanosti ovog pristupa. Na igračima je kako će se sistem dalje razvijati i da li će biti dovoljno promišljeni da na vrh podignu najodgovornije cloud gaming servise i da istovremeno korisnički okrenut Netflix model iskoriste protiv sve veće pohlepe AAA izdavača.

Na kraju krajeva, gotovo da možete kupiti godišnju pretplatu na Playstation Now po ceni jedne nove ekskluzive ove kompanije, a garantujemo vam da ćete se na servisu više zabaviti. Doduše, po pravilima iz Srbije još ne možete, što nas dovodi do problema s dostupnošću ovih servisa na našim prostorima, koji će sigurno još potrajati, a i kad dođu, problemi sa Internet infrastrukturom sprečiće mnoge da uživaju u cloud gaming‑u. Ako budete u mogućnosti, preporučujemo da učestvujete u usponu ove tehnologije, jer verovatno predstavlja budućnost i to, ako kao potrošači budemo pametni, bolju budućnost igračke industrije.

Autor: Srđan Brdar