Instagram klonovi i evolucija društva

Centralni momenat jedne kanadske reklame iz devedesetih godina prošlog veka, a koja je za cilj imala da osvesti značaj individualnosti, bilo je „Zašto da budeš ti, kada vrlo lako možeš da budeš ja?“

U pomenutoj reklami dve devojčice ulaze u prodavnicu koja nudi proizvode uz pomoć kojih pojedinac može da menja svoj fizički izgled, te karakter. „Ne zadovoljavaj se time što jesi,“ izgovara naratorka u trenutku kada jedna od devojčica isprobava šminku. Ovakav način posmatranja pojedinca je, čini se, relevantniji danas nego u trenutku kada je reklama snimljena, budući da su društvene platforme dodatno osnažile stav da je bolje biti kao svi lepi, popularni ljudi, nego biti ono što jesi, ili ono što bi mogao da budeš.

Tako oni koji imaju uticaj na društvenim mrežama, takozvani „influenseri“, ovih dana izgledaju kao klonovi, koji teže određenom maniru kada je fizički izgled u pitanju, pa to ojačavaju brendovima, te modnim trendovima koji su u određenom trenutku najpoželjniji. Kao najčešće objašnjenje za ovu pojavu nudi se priča o želji za uklapanjem u društvo, a koja se realizuje tako što se podražava ponašanje, te stil onih koji su najpopularniji, te imaju jake pozicije u okviru neke društvene grupe.

U vreme pre društvenih mreža, te sveopšte povezanosti, lepota se različito definisala u različitim krajevima sveta. Tako je bila više nezavisna, te se razvijala i vrednovala u prilično izolovanim uslovima. To je počelo da se menja tokom četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka, a kada su slavne ličnosti počele da se pojavljuju na naslovnim stranama magazina i postale ideali lepote, da bi vrlo brzo ostali počeli da imitiraju njihov način oblačenja, te druge ključne tačke koje su se tumačile kao ono što je poželjno, te neophodno da bi pojedinac bio prihvaćen.

Ideja o lepoti je nastavila da evoluira i u sledećim decenijama, da bi sa pojavom interneta postala dostupna većem broju onih koji bi mogli da usvoje poželjne trendove. Tome su doprinela i pomeranja granica, te globalizacija koja je ljude prividno približila jedne drugima, te u teoriji obrisala veliki broj stvari koje su odvajale različite grupe.

Danas oni koji na društvenim platformama imaju veliki broj pratilaca formiraju modne trendove, te oblikuju načine na koje bi onaj koji želi da se uklopi trebalo da se ponaša. Pored slavnih ličnosti, danas su to i takozvani „Instagram modeli“, koji su svoju popularnost stekli zahvaljujući tome što ih je veliki broj korisnika protumačio kao ono što se smatra privlačnim. Ti modeli svoje internet ličnosti retko kreiraju sami, te najčešće podražavaju ponašanje neke ličnosti koja je postala slavna zahvaljujući nekim drugim vrednostima, da bi tek kasnije sebe pretvorila u brend.

Istina je da su ljudi po prirodi društvena bića, te da je prihvatanje jedna od ključnih stvari u formiranju zdrave jedinke. Ipak, u različita vremena se do prihvatanja dolazilo uz pomoć različitih alatki, a pre pojave interneta se taj proces odvijao uživo, pa su članovi društva, na manje ili više svesnom nivou, odluku o stepenu poželjnosti nekog pojedinca donosili na osnovu onoga u šta su najčešće sami mogli da se uvere. Te alatke danas dolaze u obliku filtera, aplikacija za obradu fotografija, te dobro komponovanih postova, čiji je cilj da ostalim članovima društva pošalju poruku da se dobro živi, što bi, prevedeno na jezik prirode moglo da se tumači i kao: ova jedinka je zdrava, pratite je.

Izvor: The Huffington Post