Intel: Pregled 2009. godine – dobitni trendovi za 2010. godinu

Prilike do kojih je recesija dovela

Suočena sa pretnjom razarajućeg efekta recesije, kompanije Intel je odlučila da se u 2009. godini čvrsto rukovodi svojim izvornim principima – sa ciljem očuvanja dugoročnog razvoja umesto da pribegne primeni kratkoročnih taktičnih mera. Pitanje investicija u inovacije se nikada nije postavljalo – omogućavajući kompaniji da prati putanju koju je iscrtala kriva Murovog zakona.

Odgovor na ovo pitanje možda najbolje oslikavaju reči jednog od osnivača kompanije Intel: “Ne možeš se sačuvati od recesije”. Usmerena i jasno identifikovana investicija predstavlja ispravnije rešenje. Kompanija Intel u svojoj istoriji ima zapaženu ulogu kada se radi o investicijama u doba recesije i kasnijim efektom na kompaniju. To se desilo nekoliko puta – sredinom osamdesetih, u devedesetim godinama prošlog veka, kao i početkom 2000. godine, kada se javila „dotcom” kriza. Direktor kompanije Intel, Pol Otelini, najavio je u februaru 2009. godine nastavak ulaganja u proizvodne kapacitete kompanije – ukupno 7 miliajrdi dolara u 2009. godini, kako bi se osigurao i obezbedio tempo inovacija. U trećem kvartalu 2009. godine, kompanija Intel započela je masovnu proizvodnju svoje najnovije 32 nm tehnologije. Ova nova tehnologija, omogućiće osveženje kompletne proizvodne linije proizvoda, obezbeđujući niže troškove, smanjujući potrošnju energije, i uvodeći nove mogućnosti razvoja u narednim godinama. Još jedna od stvari koje su išle u korist kompanije Intel, je dobijanje potvrde efikasnosti, uz optimizaciju postupka i radne snage kompanija je uspela da postigne dovoljnu brzinu pri promenjenim tržišnim uslovima.

Nastavak investicija, kao i povećanje efikasnosti proizvodnih pogona, isplatili su se kada imamo na umu ostvarene finansijske rezultate kompanije Intel u trećem kvartalu 2009. godine, pokazujući pri tom stabilne indikatore oporavka tržišta personalnih računara, sa porastom prihoda od prodaje mikroprocesora u iznosu od 23 odsto u prvom kvartalu 2009. godine. Rezultati su se pokazali boljim u odnosu na očekivanu potražnju u oblasti proizvodnje mikroprocesora i čipsetova, što je dovelo do prihoda u visini od 9,45 milijardi dolara, što predstavlja najveći rast tokom drugog kvartala u poslednjih 30 godina. Način na koji je kompanija Intel ostvarila ovakve rezultate, ogleda se u poboljšanju finansijskih rezultata i stroge kontrole nad potrošnjom. Ukratko, izlasku iz recesije bez značajnijih posledica uglavnom možemo zahvaliti striknoj disciplini – u pogledu očuvanja prioriteta kao što su inovativnost i efikasnost.

Tehnologije koje pobeđuju

Kada pogledamo neke od specifičnih trendova kod novih tehnologija koji su uspeli da održe rast uprkos teškom periodu koji je iza nas, mobilne tehnologije, a posebno notebook i netbook segment, izdvajaju se kao jasni pobednici. Netbook tehnologije – su svakako nove i s punim pravom su nosioci uspešnosti – odgovarajući na osnovne potrebe korisnika koji su stalno u pokretu, koji su uglavnom rukovođeni internet pretraživanjem, društvenim mrežama i video sadržajima. Čini se da je internet poslednja stvar koje bi se korisnici odrekli, posle muzike, DVD-jeva, knjiga, igrica i mobilnih telefona (izvor: Morgan Stenlija).

Najmanji procesor kompanije Intel, Intel® Atom™ procesor, uspešno pospešuje ovaj rast, zahvaljujući svojoj energetskoj efikasnosti. Potrošačke tehnologije su bile glavni pokretač poslovanja kompanije Intel tokom 2009. godine, dok trend porasta potražnje za mobilnim, interaktivnim uređajima nastavlja da raste. Od mini-notebook računara (šira kategoriju kojoj netbook računari pripadaju) očekuje se da budu jedini PC segment koji će ostvariti rast, a prognoze idu i do 30 miliona uređaja u 2010. godini na osnovu istraživanja sprovedenog od strane Gartnera.

U poslovnom segmentu, tendencija ka povećanju efikasnosti i smanjenju troškova, podstiče potražnju za inteligentnim PC uređajima kojima se može daljnski upravljati. Tehnologije koje su usmerene ka sprečavanju povreda na polju bezbednosti, predstavljaju ključnu karakteristiku daljeg razvoja tržišta kada se radi o personalnim računarima.

Početak nove, četvrte ere računarstva

Računarstvo se priprema da prođe kroz radikalne promene. To se svakako neće desiti u jednom određenom trenutku, već će to biti proces. Ipak, postoje znaci koji upućuju na predstojeću promenu, a najbolji primer za to jesu mobilni telefoni i sve mogućnosti koje svaki novi model uređaja donosi. Revolucija u upotrebi računara tek što se nije razvila – to jest uređaje koji još uvek nisu iscrpeli svoje mogućnosti i koje će biti u mogućnosti da nam koriste na način na koji to nismo mogli ni da zamislimo ranije – pomerajući fokus sa samog računara na računarsko iskustvo. Pol Otelini, generalni direktor kompanije Intel, nedavno je okarakterisao ovaj trend razvoja kao konstantan u razvoju računarstva, jer ne samo da označava četvrtu eru razvoja računarstva, već i budući smer razvoja računarstva koji je u interakciji sa svetom oko nas. Prvi period u razvoju računarstva karakterišu masivni računari, računari koji su bili veličine sobe i namenjeni samo nekolicini ljudi, druga etapa razvoja donela je sa sobom personalne računare i revoluciju u njihovoj upotrebi, laptopovi i serveri, dok je treći period obeležen sveprisutnošću mobilnih telefona, smart telefona i prenosivim računarima koje karakteriše moćna sposobnost obrade podataka. U izvesnom pogledu, mi se još uvek nalazimo na prelazu iz druge u treću eru razvoja, ali definitivno postepeno krećemo ka četvrtoj eri u kojoj je internet inkorporiran u uređaje koje koristimo u našim svakodnevnim životima.

Možda će u sledećih pet godina, četvrto doba u razvoju računarstva biti očigledno oko nas i vidljivo na svakom koraku – kroz pružanje personalizovanih usluga koje su nam potrebne, kad i gde to želimo. Više nećemo biti zatrpavani beskorisnim informacijama, već će taj posao za nas odrađivati uređaji koje budemo koristili, na osnovu ličnih podešavanja.

Tehnološke inovacije kompanije Intel – podstaknute stalnim invsticijama i rukovođene Murovim zakonom – otkrivaju neophodnost pojave novih tehnologija koje će naći pogodno tle za dalji razvoj u našem dinamičnom okruženju.

Gledajući u budućnost, vizija kompanije Intel usmerena je ka povezanim uređajima. Jedna milijarda povezanih uređaja do 2015. godine, koji će deliti internet sadržaje, video snimke, slike, igre – kako bi bili u kontaktu sa svojim prijateljima.

Brzina u koraku sa inteligencijom

Personalni računari su bili sveprisutni u protekloj deceniji – njihov rast je obeležen munjevitom brzinom i potpuno nezameljivom ulogom koju oni imaju u našem društvu. Razvijajući se dalje, očekuje se da upotreba tehnologije – tj, vaše lično iskustvo treba da zauzme centralnu poziciju. Za koji god uređaj da se opredelite – bilo da se radi o smart telefonu, netbuku ili notbuku – vaše računarsko iskustvo će vas pratiti i biće vam dostupno tokom celog dana, omogućavajući vam prikaz najnovijih sadržaja na lično prilagođen način. Odgovaranje na zahteve i prilagođavanje potrebama korisnika jeste ono što možemo očekivati u budućnosti.

Veliki potencijal leži u vizuelnom računarstvu. Na kraju krajeva, naš konačni cilj jeste da sopstveno računarsko iskustvo pretvorimo u receptorsko – gde bi nam neposrednost i manjak nepotrebne složenosti omogućio da uživamo do krajnjih granica. Paradoksalno, napori u cilju postizanja jednostavnosti i olakšavanje složenosti funkcionisanja sistema, podrazumeva dublje usložnjavanje operacija kod računara. Kako računarske tehnologije budu postajale sve sofisticiranije i snažnije, naše kompjutersko iskustvo će sve više postajati prirodno i intuitivno.

Inteligentni uređaji – uz pomoć novih i snažnijih čipova omogućiće se još lakše izvršavanje naših svakodnevnih poslova. Samo zamislite kao biste se vi osećali kada bi vaš toster bio povezan sa internetom, i preuzimao jutanje vesti a vi ih čitali dok grickate svoj tost. Zabavan, pomalo ekstreman scenario, ali setite se samo koliko je bilo teško poverovati pre deset godina da ćete sedeći zavaljeni u svoju fotelju i razgovarati ili razmenjivati razne sadržaje kroz uređaj koji može stati u vaš džep.

Gordon Mur, jedan od osnivača kompanije Intel, predvideo je 1965. godine da će se cena proizvodnje tranzistora smanjivati svake godine, dok će se broj tranzistora na čipu svake godine udvostručiti počevši od broja 30. Svoje predviđanje, Mur je 1975. godine izmenio time što je produžio rok na dve godine. Danas, 40 godina kasnije, 1,7 milijardi tranzistora se nalazi na čipu, bez znakova usporavanja.