Intervju: Život u pametnom gradu
Savremene smart tehnologije treba primeniti u što širim razmerama, a tu najpre pomislimo na pametni grad. Naš sagovornik, Toni Richard Crisolli je konsultant angažovan na projektima u oblastima digitalne transformacije, održivosti i disruptivnih inovacija koje finansira Friedrich Naumann Foundation for Freedom.
Počnimo od posla kojim se Vi bavite. Možete li nam reći nekoliko reči o Friedrich Naumann fondaciji i Sustainable City festivalu?
Friedrich Naumann Foundation for Freedom je međunarodna organizacija koja promoviše demokratske procese i ekonomske reforme. Pored mnogobrojnih aktivnosti koje realizujemo, posebno smo ponosni na naš Sustainable City Festival (nekadašnji Smart City Festival), koji okuplja stručnjake, inovatore i donosioce odluka kako bi razmenili ideje i iskustva o budućnosti urbanih sredina. Ključni cilj jeste unapređenje usluga i kvaliteta života građana kroz primenu novih tehnologija, digitalne transformacije i održivi razvoj.
Kako Vi zamišljate grad koji je uspešno prošao kroz proces digitalne transformacije? Koje su ključne prednosti koje takav grad donosi svojim stanovnicima?
Dozvolite mi da malo demistifikujem digitalnu transformaciju o kojoj se danas toliko govori. Suprotno mainstream retorici, digitalna transformacija nije konačan cilj, već dugoročan i konstantan proces. Digitalna transformacija nije nova pojava, već ima duboke korene. Evolucija novca od gotovine do e-bankinga i digitalnih transakcija je odličan primer za to.
Sredine koje prolaze kroz digitalnu transformaciju postaju pametni gradovi. Takavi gradovi koriste tehnologiju i podatke za poboljšanje kvaliteta života svojih stanovnika, efikasnost gradskih usluga i održivi razvoj. U pametnom gradu, informacije se neometano razmenjuju između različitih sistema i aktera. Ova povezanost omogućava gradskim menadžerima da u realnom vremenu razumeju kako ljudi koriste gradski prostor, što omogućava dinamično prilagođavanje saobraćajnih sistema, smanjenje gužvi i povećanje bezbednosti.
Pa tako, primera radi, javni prevoz može biti optimizovan na osnovu stvarnih potreba građana, što
povećava efikasnost.
Pametni grad podrazumeva povezivanje raznih sistema u neku vrstu ogromnog Internet of Things scenarija. Koliko je takav sistem otporan na probleme, pošto bi njegovo otkazivanje moglo da donese neke katastrofalne posledice po građane?
Internet of Things podrazumeva povezivanje svih uređaja, senzora i sistema koji međusobno komuniciraju i dele podatke. Ova mreža je ključna za efikasno upravljanje gradom. Senzori prikupljaju podatke koji pomažu u kreiranju digitalnih blizanaca (digital twin) – virtuelnih replika grada koje donosioci odluka mogu analizirati kako bi unapredili stvarno funkcionisanje grada.
Ovi digitalni blizanci omogućavaju bolje planiranje i upravljanje gradskim resursima.
Digitalna transformacija je ključna za stvaranje pametnih gradova koji su spremni da se suoče sa izazovima budućnosti i pružaju svojim stanovnicima bolje, sigurnije i efikasnije okruženje
Iako IoT nije imun na probleme, njegove prednosti u smislu održivosti, efikasnosti i kvaliteta života su značajne. Sa razvijanjem i usavršavanjem ovih sistema, povećavaćemo njihovu otpornost i sigurnost, osiguravajući da se prednosti IoT realizuju bez kompromisa po pitanju bezbednosti. Pametni gradovi su ključna komponenta u odgovoru na najvažnije izazove današnjice, a Evropska unija vodi put, pokazujući proaktivno upravljanje rizicima i ogroman potencijal za pozitivan uticaj.
Kada govorimo o pametnom gradu, neminovno stižemo do pitanja energetske efikasnosti i očuvanja životne sredine. Kako doći do održivog rešenja?
Pametni gradovi su ključni za energetsku efikasnost i očuvanje životne sredine, posebno u urbanim centrima u Srbiji. Urbana područja troše i proizvode većinu resursa zbog koncentrisanih ekonomskih aktivnosti.
Primena pametnih tehnologija u Srbiji može uneti revolucionarne promene u svakodnevni život. Na primer, senzori na cevima daljinskog grejanja mogu otkriti curenja i neefikasnosti, štedeći energiju i smanjujući troškove. Pametni sistemi za upravljanje otpadom, koristeći senzore za optimizaciju ruta, već pokazuju obećavajuće rezultate u nekim opštinama u Srbiji. Kvalitet vazduha je izuzetno važan problem. Pametni gradovi koriste mreže senzora za praćenje zagađenja vazduha u realnom vremenu, u šta nadležne institucije imaju direktan uvid.
Pametni kućni sistemi omogućavaju stanovnicima da daljinski kontrolišu grejanje, štedeći energiju i smanjujući račune. Integracija tehnologije za optimizaciju potrošnje energije i unapređenje očuvanja životne sredine ključna je za postizanje održivih rešenja u pametnim gradovima. Prihvatanjem ovih strategija, gradovi u Srbiji mogu postati predvodnici stvaranja efikasnih, prijatnih urbanih sredina koje daju prioritet planeti.
Kako u ovom kontekstu mogu da se primene alati veštačke inteligencije (AI)? Vidite li AI u našem svakodnevnom životu?
Veštačka inteligencija igra ključnu ulogu u pametnim gradovima, ali i u bezbednosti. Opremljeni nizom senzora, pametni gradovi prikupljaju velike količine podataka iz različitih izvora poput semafora, sistema za upravljanje otpadom i ekološkog monitoringa. Međutim, sami podaci nisu dovoljni; potrebni su kontekst i primenljivi uvidi, što AI čini nezamenljivim.
AI je neophodna u tumačenju podataka identifikovanjem obrazaca, predviđanjem i pružanjem uvida koje analitičari ne mogu postići zbog ogromne količine informacija. Uticaj AI je uporediv s uticajem Interneta kada se prvi put pojavio. AI premošćava jaz između ljudske i mašinske interakcije, čineći tehnologiju intuitivnijom i responsivnijom. AI nije futuristički koncept – već je odavno ugrađen u naše svakodnevne živote i predstavlja temelj razvoja pametnih gradova. Njegova sposobnost da pruži kontekst podacima, kreira digitalne blizance i unapredi interakciju između ljudi i mašina čini ga vitalnim alatom za rešavanje savremenih izazova i poboljšanje urbanog života. Kako se veštačka inteligencija bude razvijala, njena primena će se širiti, dodatno transformišući naše gradove i način života na načine koje tek počinjemo da zamišljamo.
Da li vidite grad koji će ići „u visinu“, možda i pod zemlju, ili u širinu, zauzimajući širi prostor ali sa nižim zgradama?
Gradovi će se uvek razvijati različito, zavisno od geografije, dostupnog prostora i urbanističkog planiranja. Uzmimo u obzir futurističke dizajne koje već vidimo, poput ambicioznog linearnog grada u Saudijskoj Arabiji – The Line. U Kini, gradovi se brzo razvijaju s inovativnim pristupima urbanističkom planiranju koji integrišu i visinu i širinu. Ovi primeri ukazuju na trend ka različitom i maštovitom dizajnu gradova
usmerenim na rešavanje složenih izazova urbanizacije.
Uključivanje građana u proces donošenja odluka ključno je za uspešan razvoj gradova. Time se postiže legitimnost i veća prihvaćenost projekata
Jedan od aktuelnih trendova je i kontinuirana migracija ljudi u gradove, što pokreće njihovu ekspanziju u svim pravcima. Ovaj urbani rast neizbežno će opteretiti gradske uprave da pronađu i optimizuju prostor bez žrtvovanja esencijalnih zelenih površina. Te migracije mogu dodatno opteretiti gradske resurse i infrastrukturu, zato je važno da se fokusiramo na pametne gradove, jer korišćenjem naprednih
tehnologija, možemo efikasnije upravljati resursima, prilagoditi se nadolazećim promenama.
Da li, kao viziju budućnosti, vidite grad u kome će prevoz biti realizovan kroz metro, kroz neki drugi sistem javnog prevoza; kroz neku vrstu taksija koji počiva na samovozećim automobilima ili kroz individualne automobile koji će na neki način koordinisano kretati?
Budućnost mobilnosti će se oslanjati na javni prevoz, elektrifikovana i elektična vozila, kao i na bicikle. Ključni faktor u gradovima poput Beograda je razvoj efikasnog metro sistema. Autonomna vozila će postati uobičajena pojava kada evropski zakonodavci postave odgovarajući okvir, što je trenutno veoma
kontroverzna tema, ali i kada takvi načini vožnje budu dovoljno testirani i bezbedni.
Ključ je u balansiranju ekspanzije sa održivim praksama koje čuvaju zelene površine i koriste pametne tehnologije. Tako će se stvoriti gradovi koji mogu primiti rastuću populaciju i suočiti se sa ekološkim izazovima.
Kako pitati građane šta oni zapravo žele od svog grada? Kako uspostaviti kvalitetnu komunikaciju, sumirati odgovore i izvući prave zaključke?
Uključivanje građana u proces donošenja odluka ključno je za uspešan razvoj gradova. Donosioci odluka treba da se brinu o uključivanju građana, jer se time postiže legitimnost i veća prihvaćenost projekata.
Kao fondacija pružamo edukaciju i omogućavamo umrežavanje različitih zainteresovanih strana, kako bi bolje obavljali svoj posao i uspešno uključivali građane u proces.
Sa uključenjem građana dolazi i legitimnost, jer njihovo učešće u odlučivanju povećava poverenje u institucije i projekte. Jedan od primera uspešne komunikacije sa građanima je korišćenje VR rešenja koja omogućavaju građanima da vide kako će infrastrukturni projekti izgledati i kako će uticati na okolinu.
Veštačka inteligencija može pomoći pri prikupljanju i analizi važnih povratnih informacija, u koje donosioci odluka imaju uvid. AI može pomoći u prepoznavanju suštinskih problema i predloga građana, čime se omogućava efikasniji i transparentniji proces donošenja odluka.
Možete li nam izložiti neke interesantne primere primena tehnologija o kojima govorimo u svetskim metropolama?
Takvih primera danas ima zaista mnogo. Svetske metropole, poput Tokija i Singapura, bile su predvodnici u primeni tehnologija koje transformišu gradski život. Ako govorimo o gradovima koji su nam geografski bliže, Varšava koristi pametne tehnologije za unapređenje javnog prevoza. Sistem e-ticketing omogućava građanima da koriste mobilne aplikacije za kupovinu karata, što smanjuje potrebu za papirnim kartama i
ubrzava proces ulaska u vozila javnog prevoza. Takođe, poljska prestonica koristi senzore za praćenje kvaliteta vazduha, što pomaže u donošenju odluka za poboljšanje ekoloških uslova.
Pametni gradovi su ključni za energetsku efikasnost i očuvanje životne sredine, posebno u urbanim centrima u Srbiji
U Rigi se koriste pametne tehnologije za upravljanje energijom. Projekat koji podrazumeva instalaciju pametnih mreža (smart grids) omogućava efikasno upravljanje potrošnjom energije i integraciju obnovljivih izvora energije. Te mreže koriste IoT uređaje za prikupljanje podataka o potrošnji i proizvodnji energije u realnom vremenu, što pomaže u optimizaciji energetske efikasnosti i smanjenju troškova. U Zagrebu je pokrenuta inicijativa za pametno upravljanje otpadom. Koristeći senzore postavljene u kontejnerima za smeće, grad prati nivo popunjenosti i optimizuje rute sakupljanja otpada. Ovaj sistem smanjuje operativne troškove, povećava efikasnost i smanjuje emisiju štetnih gasova.
Ovi primeri demonstriraju kako primena tehnologija može unaprediti kvalitet života, povećati efikasnost gradskih usluga i doprineti održivom razvoju. Digitalna transformacija je ključna za stvaranje pametnih gradova koji su spremni da se suoče sa izazovima budućnosti i pružaju svojim stanovnicima bolje, sigurnije i efikasnije okruženje.
