Kina teži tehnološkoj nezavisnosti i otvara vrata stranim investitorima

Kina je obećala da će ulagati u razvoj industrija koje smatra ključnim za buduću konkurentnost, od veštačke inteligencije do svemira. U isto vreme će nuditi veći pristup proizvodnji i nekim sektorima usluga kako bi zaustavila povlačenje stranih investitora.

Obećanja, objavljena tokom godišnjeg zasedanja parlamenta, šalju jasnu poruku. Kina je otvorena za poslovanje, sve dok se uklapa u nacionalnu agendu koja je sada definisana kao težnja ka što većoj nezavisnosti.

Ove vesti stižu u vreme kada je raspoloženje stranih investitora smanjeno zbog slabije ekonomske situacije nakon korone. Takođe, inovacije u tehnologiji i napori za nezavisnost su izazvali napetost u trgovini sa Zapadom.

“Saopštenja ne pokreću tržišta, a obećanja ne privlače investicije”, rekao je Sean Stein, predsednik Američke privredne komore u Kini sa sedištem u Pekingu. On je dodao da je objavljivanje reformi ohrabrujuće.

“Ključ, kao i uvek, biće puna i pravovremena primena”

Iako je predsednik Kine, Si Đinping postavio cilj oslobađanja pristupa stranim investicijama u sektoru proizvodnje na forumu „Pojas i put“ u oktobru prošle godine, to nije mnogo doprinelo povećanju poverenja investitora.

Nacionalna razvojna i reformna komisija, takođe je saopštila da planira da olakša ograničenja pristupa tržištu u sektorima usluga poput telekomunikacija i medicinskih usluga. Međutim nije navedno više detalja.

Tokom 2022. godine, Peking je smanjio broj sektora na svojoj “negativnoj listi” na 117. Ti sektori su ili bili ograničeni ili zabranjeni. Taj broj tokom 2020.godine je iznosio 123.

U kineskom automobilskom sektoru, proizvođačima električnih vozila poput Tesle dozvoljeno je da osnuju kompanije u potpunom vlasništvu. Ipak, stranim kompanijama poput BMW-a i Volkswagen-a dozvoljeno da preuzmu većinsku kontrolu nad svojim zajedničkim poduhvatima.

Promenjene ekonomske prilike dovele su do povlačenja stranih investitora iz kineskog sektora proizvodnje. Direktna strana investicija prvi put u više od decenije opala 2023. godine.

Prošle godine, južnokorejska kompanija Hyundai prodala je fabriku zajedničkog poduhvata u Čongčingu dok je preoblikovala svoju strategiju u Kini.

Zapadna digitalna korporacija prodala je udeo od 80 odsto u fabrici memorije u Šangaju kineskoj kompaniji za montažu i testiranje čipova JCET Group.

“Strani investitori će se suočiti sa velikom konkurencijom od strane kineskih kolega. Njihove investicione odluke neće biti određene onim što vlada kaže, već onim što dobijaju kao povrat i njihovom globalnom strategijom”, rekao je Dan Vang, glavni ekonomista Kineske banke Hang Seng.

Nezavisnot

Premijer Li Ćijang ponovio je cilj postavljen prošle godine od svog prethodnika, Li Kecijanga. To je cilj da se pojača nezavisnot i snaga u nauci i tehnologiji u naporu koji je povećao tenzije između Kine i SAD-a u protekloj godini a izgleda da će se tako i nastaviti.

Kina sve više naglašava ulogu vlade u usmeravanju resursa kako bi postigla svoj cilj.

Od prošle godine, vladajuća Komunistička partija preuzela je veću ulogu u postavljanju politike vezane za tehnologiju, nakon značajne reorganizacije ministarstva u širem restrukturiranju koje je objavljeno 2023. godine.

Njihovi dosadašnji napori napravili su neki napredak. Li je obećao da će pojačati napore ka komercijalnim svemirskim letovim i veštačkoj inteligenciji. Takođe, tu je i pokretanje programa u naučnoj i tehnološkoj oblasti kako bi se postigli strateški i industrijski razvojni ciljevi.

Kina će se snažno oslanjati na razvijanje talenata u oblastima nauke i tehnologije, rekao je ministar za nauku i tehnologiju Jin Hejun. On je dodao da naučnici mlađi od 40 godina predvode više od 1.100 područja ključnih nacionalnih istraživačkih i razvojnih projekata.

“Mladi ljudi su sada važna snaga za napore naše zemlje”, rekao je Jin. “U budućnosti, oni će biti glavna snaga u izgradnji Kine ka jakoj naciju u nauci i tehnologiji.”

Izvor: Reuters