Kina u Evropu investirala 318 milijardi dolara, Srbija ima važno mesto
Kineski investicioni trag u Evropi poslednjih godina sve je dublji, piše Bloomberg. Za neke iznenađujuće, ali u sklopu tog poduhvata sve važnije mesto imaju i dve zemlje regiona – Srbija i Hrvatska. Studije koje se bave kineskom prisutnošću u Evropi pokazale su da je Kina kupila ili uložila kapital u imovinu u vrednosti od najmanje 318 milijardi dolara tokom poslednjih deset godina. Prema dostupnim podacima, Evropu se u tom periodu slilo gotovo 45 posto više kineskog kapitala nego u SAD, izraženo u dolarima.
Kineske kompanije pokazale su interes za mnogo evropskih investicionih projekata, koji još nisu bili službeno objavljeni na temelju Bloomberg-ovih izveštaja i podataka. Taj interes uključuje ulaganje u izgradnju nuklearnih elektrana u Rumuniji i Bugarskoj, kupovinu hrvatskog terminala za kontejnere (radi se o Luci Zadar) i izgradnju švedske luke, preuzimanje češkog proizvođača automobila Škoda Transportation AS, te proizvođača nafte i plina sa sedištem u Irskoj, ulaganje u francuskog proizvođača žičara i nemačku elektroenergetsku mrežu te finansiranje izgradnje Pelješkog mosta u Hrvatskoj i železničke pruge između Beograda i Budimpešte.
Bloomberg je proveo analizu podataka za 678 poslovnih dogovora u 30 zemalja od 2008. godine za koje su objavljeni finansijski izveštaji. Analiza je pokazala da su kineske državne i privatne kompanije učestvovale u poslovima vrednim najmanje 255 milijardi dolara širom Evrope. Kina je preuzela 366 kompanija, od italijanskog proizvođača guma Pirelli & C. SpA do irske aviokompanije Avolon Holdings Ltd., a Kinezi su delom ili u celosti vlasnici najmanje četiri aerodroma, šest luka i vetroelektrana u najmanje devet zemalja, te 13 fudbalskih klubova. Činjenice ukazuju na to da dostupni podaci potcenjuju pravu veličinu i opseg kineskih ambicija u Evropi. Oni ne uključuju 355 spajanja preduzeća, investicija i zajedničkih ulaganja – glavnih tipova poslovanja obuhvaćenih istraživanjem za koje nisu bili objavljeni uslovi. Bloomberg procenjuje da su između kineskih i evropskih partnera sklopljeni desetina još unosnijih poslova s dodatom vrednošću od 13,3 milijardi dolara. Kina je svoj biznis posebno fokusirala na London. U poslovnim četvrtima britanske prestonice otvoreno je desetak novih kancelarija i poslovnih prostora.
Više od polovine sveukupnih poznatih kineskih investicija koncentrisano je na području pet najjačih evropskih privreda: samo u Velikoj Britaniji Kinezi su učestvovali u investicijama vrednim 70 milijardi dolara. Ali, Kinezi su jedan od najvećih infrastrukturnih projekata ostvarili upravo na periferiji Evrope – otkupili su Pirej, najveću luku Grčke. Nemačka, Francuska i Italija zalažu se za mehanizam kontrole ulaganja unutar Evropske Unije, dok su vlade u Grčkoj, Portugalu i Kipru skeptične prema takvom potezu, smatrajući da on može da naruši njihovu sposobnost privlačenja preko potrebnog kapitala. Kineske investicije nagomilale su se u nekoliko osnovnih industrijskih grana. Kinezi su otkupili udeo u nemačkom proizvođaču industrijskih robota Kuka AG, skandinavskom proizvođaču automobila Volvo i proizvođačima energije poput švajcarske kompanije Addax Petroleum Corp.
Od 2008. godine, više od 670 kineskih preduzeća uložilo je svoj kapital u Evropu. Od tog broja skoro 100 kompanija je u vlasništvu države ili investicionih fondova, koji su zajedno bili povezani s transakcijama vrednim najmanje 162 milijardi dolara, prenosi Bloomberg. Slika kineskog finansijskog interesa u Evropi ne bi bila potpuna bez razmatranja dva dodatna tipa transakcija: kupovine velikog broja akcija na otvorenom tržištu, poput poslovanja kineske kompanije Ping An Insurance Group Co. Of China Ltd sa bankom HSBC Holdings Plc vrednog 10 milijardi dolara, ili razvoja zelenih površina te graditeljskih projekata na prethodno nerazvijenim ili nedovoljno iskorišćenim zemljištima.
Izvor: Bloomberg
