Koliko je realan kapital tehnoloških giganata?

U poslednjih nekoliko nedelja tržište deonica Amerike je pod velikim pritiskom, pre svega zbog neočekivanog pada vrednosti deonica tehnoloških giganata. Konkretno, najvrednija kompanija na svetu po tržišnom kapitalu – Apple je za nedelju dana izgubila preko 50 milijardi dolara, kada je vrednost njihovih deonica sa 155 pala na 142 dolara.

Sa druge strane Uber se polako oporavlja od nekoliko skandala koji doveli do odlaska njihovog CEO-a Trevisa Kalanika sa čela kompanije. Tu je i Yahoo, nekadašnji internet gigant, koji je sada zvanično deo Verizona, sa transferom vrednim 4,5 milijardi dolara.

Kolika je sadašnja vrednost tehnološkog tržišta?

Mereći tržišni kapital top pet tehnoloških kompanija – Apple, Alphabet, Microsoft, Amazon i Facebook vrede oko 2,9 biliona dolara (2.900.000.000.000), što je cifra koja je eksponencijalno rasla tokom ove i prethodnih godina. Ono što je interesantno je da je NCI (Nasdaq Composite Index), koji pokazuje odnos cene i zarade drastično rastao, što je pokazatelj da su vrednosti kompanija veće nego što bi realno trebale da budu. Ako se stvari postave u istorijsku perspektivu, najveći NCI je bio početkom 2000 godine, kada je počela nagla ekspanzija internet poslovanja, takozvani “dot-com balon sapunice“, kada je NCI pokazivao vrednost oko 80, što znači da je vrednost deonica bila 80 puta veća od zarada kompanija. Sada je NCI oko 30, što je i dalje vrlo visoka vrednost i trend koji bi mogao da dovede do jednog novog kolapsa tržišta.Za razliku od 2000. godine, trenutni problem “tehnološkog balona sapunice” koji bi mogao da pukne svakog časa je što nije ograničen samo na javno poznate kompanije, već je trend investicija u start-up projekte doveo do manjih kompanija koje imaju veliku vrednost koja se meri milijardama dolara. Ovih kompanija je sve više i one svojom vrednošću dominiraju na tržištima deonica, jer im vrednost prelazi BDP mnogih zemalja: Uber oko 70 milijardi dolara, Airbnb oko 32, Palantir oko 21, Pinterest oko 13, Space-X oko 12, Dropbox oko 10….

Čeka li nas još jedan kolaps tehnološkog i tržišta kapitala?

Jedan od najvećih problema koji je doveo do pucanja dot-com balona 2000. godine je što su investitori slepo kupovali deonice svih internet kompanija, uključujući one bez bilo kakvih prihoda i poslovnih modela, u nadi da će, kada te kompanije počnu da zarađuju ozbiljno – oni imati dobru zaradu. Nažalost, kupovinom deonica se povećavala njihova vrednost, pa su kompanije veštački dobijale na vrednosti.Na svu sreću, većina najvećih tehnoloških giganata u poslednjih nekoliko godina pokazuje zdravo poslovanje i realne profite, ali i gomilanje kapitala, ukoliko dođe do ozbiljnog kolapsa tržišta, ili napada hakera koji su sve popularniji.

Nažalost, ovih nekoliko najboljih ne reflektuju stanje industrije, pa ostatak kompanija pokazuje probleme u poslovanju, boreći se da drži nos iznad vode i ne posluje sa ozbiljnim minusom. Tako je sa Snap Inc, kompanijom koja stoji iza Snapchat-a, čija je vrednost deonica sa martovskih 24 dolara pala na 17 (danas). Tu je i Twitter, čije su vrednosti deonica prepolovljene u odnosu na najbolja vremena od pre četiri godine. Uber se, na primer i dalje lavovski bori, iako im vrednost i dalje pada, a tu je i švedski Spotify, kompanija za koju se očekuje da će vrednost deonica biti velika kada iste ponudi na prodaju javnosti.

Iako možda ovakav smer poslovanja ne dovede do kataklizme tržišta, sigurno je da će investicije morati polako ali sigurno da se usporavaju, jer će tržište kapitala presušiti. U tom slučaju će kompanije u koje je mnogo uloženo morati da opravdaju investicije inovacijama koje su konkretnije od obećanja i ideja na papiru.

izvor: Telegraph