Komentar: Ugroženi lični podaci i privatnost

Građani čiji su lični podaci kompromitovani osećaju se oštećeno, nesigurno, ugroženo i poniženo, a takvi napadi danas su sve češći. Da vidimo šta je rečeno na tribini Društva za informatiku Srbije – kakve su opasnosti i kako se od njih branimo?

Autor: Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku Srbije

Društvo za informatiku Srbije organizovalo je 25. novembra 2022. tribinu o novim oblicima ugrožavanja privatnosti i zaštiti. Povod za organizaciju tribine bila su mišljenja da se zaštita privatnosti ozbiljno ugrožava i da ona zloupotrebom najnovijih IKT može nestati. To je potvrđeno i u anketi sprovedenoj u novembru 2022. Učesnici u anketi su pokazali da je njih 38 odsto imalo neke neprijatnosti s ličnim podacima i da je čak 73,7 odsto uočilo neke nove oblike ugrožavanja privatnosti protiv kojih moraju da se svakodnevno bore.

Share fondacija je analizirala sajtove javnih službi u Beogradu i konstatovala da se 30 odsto hostuje van zemlje i da skoro polovina ima „trekere“ koji omogućavaju oglašivačima da prate interesovanja korisnika

Poverenik za zaštitu ličnih podataka je u oktobru 2022. imao 107 prijava za ugrožavanje ličnih podataka. Share fondacija je analizirala sajtove javnih službi u Beogradu i konstatovala da se 30 odsto hostuje van zemlje i da skoro polovina ima „trekere“ koji omogućavaju oglašivačima da prate interesovanja korisnika.

Osnovne opasnosti

Uočljivo je da se širenjem primena IKT-a razvijaju i novi oblici ugrožavanja ličnih podataka i da raste trend ugrožavanja privatnosti. Kao novi i najčešći oblici ugrožavanja ličnih podataka uočavaju se: napadi računarskih virusa, spamovanje, phishing, zloćudni botovi, Web pauci, sajberpretnje (cybertreath), sajberproganjanje (cyberstalking), Internet prevare (skam), cyberbullying, računarska sabotaža, krađa identiteta i primena lažnog identiteta, zlonamerni softver (malware) i ucenjivački softver (ransomware), stalkerware softver za uhođenje, zloupotrebe „kolačića“, zloupotreba JMBG-a, nezakonita primena video-nadzora i softvera za prepoznavanje lica…

Jedan od problema je i odnos građana prema svojim ličnim podacima, što se ogleda u nesavesnom i nesvesnom ostavljanju ličnih podataka na raznim mestima, neažuriranju antivirus programa na svom računaru, otvaranje poruka od nepoznatih pošiljalaca, nepoštovanju propisanih procedura rada, neinformisanosti o opasnostima za lične podatke koje prete preko Interneta, neprijavljivanju sajbernapada… Preko obrazovnog sistema, medija i javnog mnjenja treba unapređivati kulturu života u informacionom društvu.

Lične podatke i privatnost ugrožavaju agresivni pojedinci, ali i nedemokratski i autoritarni sistemi. Ako se njihove aktivnosti ne obuzdaju, preti nam velika lična, pravna i finansijska nestabilnost i uspostavljanje društva lične nesigurnosti i totalnog nadzora sa svim njegovim pratećim posledicama. Građani bi tada izgubili svako dostojanstvo, pravnu, imovinsku i ekonomsku sigurnost. A to je put u anarhiju i gubitak svake privatnosti. Savremena demokratska društva to ne žele i podržavaju razvoj čitavog niza mera za zaštitu podataka o ličnosti i privatnosti.

Odgovori na izazov

Kao odgovor na rastuće opasnosti po privatnost, razvijene su i stalno se unapređuju pojedine mere za zaštitu podataka o ličnosti kao što su:

• razvoj svesti da treba da sačuvamo svoje lične podatke i privatnost,
• primena postojećeg Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, ali i unapređenja tog zakona boljim regulisanjem uslova za video-nadzor, primenu softvera za analizu lica i slično,
• širenje i jačanje uloge poverenika za zaštitu podataka o ličnosti,
• stalno ažuriranje softvera za zaštitu od virusa i zlonamernog softvera,
• neodgovaranje na poruke nepoznatih lica,
• obazrivo korišćenje „kolačića“,
• šifrovanje važnijih poruka,
• javne evidencije s podacima o ličnosti držati na domaćim serverima,
• stalno informisanje i edukacija o opasnostima za ugrožavanje podataka o ličnosti,
• jačati ulogu domaćeg CERT-a u identifikovanju napada na lične podatke,
• najteže oblike ugrožavanja privatnosti kvalifikovati kao krivično delo,
• proveravati sigurnost sistema za online plaćanja,
• ne slati JMBG i brojeve platnih kartica preko Interneta,
• razvijati netikeciju,
• tromesečno menjati šifre,
• razvijati roditeljsku kontrolu dece za primene računara i Interneta,
• preko medija i obrazovnog sistema obaveštavati javnost o novim opasnostima za podatke o ličnosti i dr.

Za sve pomenute mere i aktivnosti zna se ko je nadležan, a IT stručnjaci i IT kompanije, civilno društvo, poput Društva za informatiku, i javno mnjenje moraju da insistiraju na njihovoj primeni i razvoju. To je jedini način da ostanemo slobodni, nezavisni i neporobljeni u savremenom informacionom društvu.

Zaštita ličnih podataka je za svakog velika obaveza, ali i dragocenost koju jednostavno moramo da očuvamo!

Nikola Marković je predsednik Društva za informatiku Srbije