Komentar: Verujemo li tehnologiji i dalje?
Početkom oktobra svet se suočio s padom Facebook‑a ne na nekoliko minuta, već na pet sati, što je prouzrokovalo najveći pad akcija kompanije u godinu dana, gubitak novca biznisima širom sveta, ali najviše – pad poverenja u digitalne tehnologije. Hoćemo li izvući neke pouke iz #facebookdown?
Kada je Facebook pao, pali su i Instagram, WhatsApp, Oculus… zbog čega su gubici bili veći nego kod poslednjeg pada, koji se dogodio 2019, kada Facebook nije radio 24 sata. Mnogi su utehu pronašli u Twitter‑u koji je bio preplavljen komentarima, mimovima i zezanjem na račun tog pada. Iznosile su se različite pretpostavke, od hakovanja do toga da je Facebook‑u bilo jednostavno dosta svega. Mnogi su priželjkivali da se nikada više i ne vrati. Tvit kompanije Twitter: „Hello litteraly everyone“ prikupio je više od tri miliona fejvova i oko 800.000 retvitova, a najveći svetski brendovi i kompanije uključili su se u konverzaciju, pokušavajući da se na zanimljiv i zabavan način istaknu u celoj ovoj drami.
Kad zavisite od nečega što nestane
Da stvar bude još zanimljivija, iz Facebook‑a su se javili i rekli kako je „neki tamo negde“ server (dobro, server u Santa Klari) pao i kako će ekipa „ručno“ da ga resetuje, što je bio nov povod za mimove. Ipak, nekima sigurno nije bilo do zezanja, jer iako je nama možda bila noć pa nismo toliko zavisili od onoga što se na ovoj mreži događalo, kod njih je bio dan i nisu mogli da pristupe svojim radnim mestima jer im nije radila digitalna pristupnica koja je umrežena. Nisu im često radili ni interni kanali komunikacije.
Pad poverenja u modernu tehnologiju neće uticati na to da se ona manje koristi. Prosto, ne možemo bez nje!
Više od 3,5 milijarde ljudi ostalo je bez nečega što koristi vrlo često, ako ne svakodnevno. Mnogima je Facebook jedini izvor prihoda, i to se u tih pet sati i te kako osetilo u budžetu. I to je ono što je zastrašujuće u celoj priči. Zavisite od nečega što može da nestane u trenu. Kao da ga nikada nije ni bilo.
Svetski mediji ažurirali su iz sata u sat informacije o tome šta se dešava i kada će se FB vratiti online, što se može uporediti s bitnim društvenim i političkom događajima pa i vanrednim stanjima – što ovo na neki način i jeste bilo, za ceo svet. Iako mnogim korisnicima Facebook‑a ne zavisi posao od te mreže, koriste ga za svakodnevnu komunikaciju s bliskim osobama.
Bilo pa prošlo?
Sve ovo je bilo i prošlo, mnogi su već zaboravili da se i dogodilo, ali Facebook sigurno nije. Akcije kompanije Facebook pale su za pet odsto (i još se ne oporavljaju!), a prema informacijama koje su objavili američki mediji, bogatstvo gospodina Zuckerberg‑a manje je za šest milijardi dolara. Kompanija je od tada na jakom udaru bivše radnice koja je otkrila neka interna istraživanja koja su pauzirala određene projekte. Optužila ih je da daju prioritet profitu (gle čuda) u odnosu na sveopštu bezbednost te da izazivaju razdor u društvima širom sveta.
Tvit kompanije Twitter: „Hello litteraly everyone“ prikupio je više od tri miliona fejvova i oko 800.000 retvitova
Ovaj massive outage, kako ga zovu, pokazao nam je da smo stvarno svi zavisni od tehnologije i Interneta – manje ili više. I to ne bi bio toliki problem da nije dovoljno samo nekoliko sekundi da nestane ono na šta se oslanjamo. Ipak, poverenje u modernu tehnologiju neće uticati na to da se ona manje koristi. Moraćemo, možda, da naučimo da nam za sve treba neki analogni backup. Tehnologija i Internet nisu odavno nešto što proizvodimo i koristimo ponekad, već ono bez čega ne možemo da zamislimo našu svakodnevicu.
