Konzole: Neka igre počnu

Ako ste po­že­leli da za No­vu go­di­nu ku­pi­te se­bi i­gračku kon­zo­lu, verovatno ste se zaprepastili ko­li­ko je to trži­šte ša­ro­li­ko. Sva­ka­ko ste čuli za Sony PlaySta­ti­on i Mi­cro­soft Xbox, mo­žda i za „ne­ki ta­mo“ Nin­ten­do, ali će vas ka­da za­tra­ži­še PlaySta­ti­on 4 za­teći pi­ta­nje hoćete li Slim ili Pro mo­del. Za­to krećemo re­dom…

Trži­šte ni­je ša­ro­li­ko kao pre 25‑30 go­di­na, ba­rem po bro­ju pro­i­zvođača kon­zo­la, što je sa­mo po se­bi i do­bra i lo­ša vest. Do­bra zbog to­ga što lak­še mo­že­te da se o­dlučite za o­dređeni eko­sis­tem i očeku­je­te da ćete ima­ti ba­rem ra­zum­nu po­nu­du iga­ra za sku­po plaćenu kon­zo­lu. Lo­ša zbog to­ga što nećete vi­de­ti ra­znov­rsnost i ino­va­tiv­nost ma­lih pro­i­zvođača ka­kva je pos­to­ja­la pre sko­ro 30 go­di­na ka­da ste u o­kvi­ru is­te ge­ne­ra­ci­je kon­zo­la mo­gli da nađete 8‑bi­tne, 16‑bi­tne i 32‑bi­tne mo­de­le, pro­i­zvođače ko­ji se ta­kmiče da i­zba­ce ne­što uni­ka­tno, po­put prvih kućnih VR mo­de­la, ili is­kus­ta­va ko­ja su bi­la po­dje­dna­ko kva­li­te­tna kao i i­gra­nje na ta­da­šnjim auto­ma­ti­ma u lu­na‑par­ko­vi­ma.

Rat kon­zola

To­kom de­ve­de­se­tih go­di­na 20. ve­ka naj­ra­znov­rsni­ja i naj­bo­ga­ti­ja po­nu­da do­la­zi­la je iz Ja­pa­na. Do­mi­nan­tni pro­i­zvođači u tom tre­nut­ku bi­li su Sega i Nintendo ko­ji su vo­di­li prvi ve­li­ki rat kon­zo­la. Osim u­trki­va­nja ko će i­zba­ci­ti in­te­re­san­tni­ji i bo­lji do­da­tak za svo­je kon­zo­le, u po­za­di­ni je buk­tao i prljav mar­ke­tin­ški rat.

U že­lji da pa­ri­ra Sega CD mo­de­lu, Nintendo u i­gru uvo­di Sony sa ci­ljem da ra­zvi­je prvi CD do­da­tak za svo­ju me­ga­po­pu­lar­nu kon­zo­lu Super Nintendo. Ta sa­ra­dnja u­brzo pro­pa­da, ali Sony o­dlučuje da nas­ta­vi s ra­zvo­jem tog CD do­dat­ka kao in­di­vi­du­al­ne kon­zo­le, i iz ce­le priče rađa se prvi Sony PlayStation. Sony je po­nu­dom iga­ra, kao i a­gre­siv­nom mar­ke­tin­škom kam­pa­njom, učvrstio svo­ju trži­šnu po­zi­ci­ju, ali i pro­ši­rio de­mo­gra­fsku sli­ku s de­ce i ti­nej­dže­ra, ko­ji su do ta­da bi­li do­mi­nan­tni ko­ri­sni­ci kon­zo­la, na o­dra­sle oso­be.

Na­kon us­pe­ha prvog PlayStation‑a, Microsoft ula­zi na i­gračko trži­šte sa ci­ljem da o­tme deo ko­lača od Sony‑ja i pla­si­ra pro­i­zvod ko­ji će naći svo­je mes­to u mi­li­oni­ma do­mo­va, ne sa­mo kao i­gračka kon­zo­la već kao svo­jev­rsni cen­tar za za­ba­vu. U međuv­re­me­nu, pro­pa­da­ju ma­nji pro­i­zvođači kon­zo­la, a s nji­ma i Sega, ko­ja da­nas pos­to­ji sa­mo kao pro­i­zvođač i dis­tri­bu­ter iga­ra, i­zmeđu os­ta­log i Nintenda – svog ne­ka­da­šnjeg naj­ljućeg ne­pri­ja­te­lja. Nekoliko ge­ne­ra­ci­ja kon­zo­la ka­sni­je, Sony i Microsoft i­zdvo­ji­li su se kao li­de­ri na trži­štu i međuso­bno vo­de ti­hi rat, dok se kompanija Nintendo po­vu­kla iz trke, ne že­leći da žrtvu­je svo­ju je­din­stve­nost.

I­zraz „ge­ne­ra­ci­ja kon­zo­la“ obično o­značava je­dnu eru, o­dno­sno o­gra­ničeni pe­ri­od u kom su se po­je­di­ni mo­de­li po­jav­lji­va­li. U počet­ku, mo­de­li kon­zo­la čes­to ni­su bi­li ni na is­tom te­hno­lo­škom ni­vou ra­zvo­ja u o­kvi­ru je­dne is­te ge­ne­ra­ci­je. Počet­kom 21. ve­ka, sta­bi­li­zu­je se si­tu­aci­ja s te­hno­lo­škim ra­zvo­jem, i mo­de­li ko­je su po­nu­di­li Sony i Microsoft pri­bli­žno su je­dna­kih mo­gućnos­ti. Nintendo je o­dlučio da se ne ta­kmiči s do­mi­nan­tnim pro­i­zvođačima po ka­rak­te­ris­ti­ka­ma svo­jih kon­zo­la, već da umes­to to­ga, uvek nu­di ne­što je­din­stve­no na trži­štu. Zbog to­ga ćemo na­pra­vi­ti ne­kon­ven­ci­ona­lan pre­sek tre­nu­tne po­nu­de na trži­štu konzola.

Se­dma ge­ne­ra­ci­ja kon­zola

Se­dma ge­ne­ra­ci­ja kon­zo­la ot­počela je 2005, ka­da je Microsoft i­zba­cio svo­ju dru­gu kon­zo­lu, Xbox 360 (po­zna­ti­ju pod ime­nom X360). Sle­deće go­di­ne Sony je pred­sta­vio PlayStation 3 (PS3), a Nintendo Wii. Te­hno­lo­ški gle­da­no, skok u kva­li­te­tu iga­ra bio je značajan u o­dno­su na pret­ho­dnu ge­ne­ra­ci­ju, i do­volj­no do­bar da su i sa­me kon­zo­le i i­gre za njih ve­oma upo­tre­blji­ve i dan‑da­nas.

I PS3 i Xbox 360 do­ne­li su u svet kon­zo­la HD pri­kaz. Iako se većina iga­ra ren­de­ru­je u 720p ili sličnoj re­zo­lu­ci­ji, kva­li­tet pri­ka­za zna­tno se po­bolj­šao u o­dno­su na pret­ho­dnu ge­ne­ra­ci­ju. Microsoft je re­di­zaj­ni­rao svo­je online mre­že za i­gra­nje, Xbox Live, dok je Sony i­zba­cio svo­ju al­ter­na­ti­vu za online i­gra­nje, PlayStation Network (PSN). I Xbox Live i PSN načini­li su pra­vu re­vo­lu­ci­ju u sve­tu kon­zo­la jer osim mo­gućnos­ti da se po­ve­že­te sa i­gračima iz ce­log sve­ta, omo­gućena je i lak­ša dis­tri­bu­ci­ja di­gi­tal­nog sa­drža­ja. I­gre i fil­mo­vi mo­gli su da se ku­pe di­rek­tno iz udo­bnih i­gračkih sto­li­ca ili fo­te­lja i kon­zu­mi­ra­ju o­dmah na­kon što se zav­rši pre­uzi­ma­nje. Pro­i­zvođači iga­ra naj­zad su mo­gli da efi­ka­sno obo­gaćuju svo­je i­gre no­vim sa­drža­jem, me­se­ci­ma ili go­di­na­ma na­kon ini­ci­jal­nog o­bjav­lji­va­nja. Osim to­ga, ra­zvoj­ni ci­klu­si za sa­me i­gre mo­gli su da bu­du kraći, jer je dis­tri­bu­ci­ja „za­krpa“ za even­tu­al­ne pro­pus­te bi­la ve­oma la­ka. Svet kon­zo­la je naj­zad mo­gao da bu­de obo­gaćen i svim “dra­ži­ma” mi­kro­tran­sak­ci­ja.

Obe kon­zo­le na­prav­lje­ne su u tri har­dver­ske ite­ra­ci­je, od ko­jih je sva­ka na­re­dna bi­la fi­zički ma­nja, ener­get­ski efi­ka­sni­ja, s većim skla­di­šnim pros­to­rom i je­fti­ni­ja od pret­ho­dne. Osim ovih po­bolj­ša­nja od ko­jih ko­rist i pro­i­zvođač i ko­ri­sni­ci, sva­ka ite­ra­ci­ja je sa so­bom do­ne­la i is­prav­ke har­dver­skih gre­ša­ka ko­je su omo­gućava­le upo­tre­bu kon­zo­la u svrhe ko­je sam pro­i­zvođač ni­je do­zvo­lio, po­put in­sta­li­ra­nja dru­gih ope­ra­tiv­nih sis­te­ma na sa­mu kon­zo­lu ili pi­ra­ti­zo­va­nje iga­ra.

PS, sve „mrša­vi­ji“

Prvi PS3, po­zna­ti­ji i kao „de­belj­ko“, u svo­joj prvoj ite­ra­ci­ji imao je har­dver­sku, a za­tim i so­ftver­sku emu­la­ci­ju iga­ra za PS2. U prvoj većoj re­vi­zi­ji har­dve­ra, 2009. po­ja­vio se Slim mo­del (pre­po­zna­je se po o­zna­ka­ma od CECH‑2000 do CECH‑3000), a u dru­goj većoj re­vi­zi­ji, 2012. go­di­ne, po­ja­vio se Super Slim mo­del (o­zna­ke od CECH‑4000 do CECH‑4300). U­pra­vo je Super Slim ono što mo­že­te da očeku­je­te ka­da na­le­ti­te na ne­ot­pa­ko­va­nu PS3 kon­zo­lu u ra­dnji ili o­gla­si­ma. Ni­je­dan mo­del na­kon „de­belj­ka“ ne­ma emu­la­ci­ju PS2 iga­ra. Po­red izu­ze­tno bo­ga­te bi­bli­ote­ke iga­ra pi­sa­nih baš za PS3, za­tim po­ten­ci­jal­ne emu­la­ci­je za PS2, na bi­lo ko­joj PS3 kon­zo­li mo­že­te da ku­pi­te i di­gi­tal­ne ver­zi­je go­mi­le o­dličnih iga­ra za ori­gi­nal­ni PS1.

Sam PS3 omo­gućio je Sony‑ju po­be­du u ra­tu for­ma­ta za dis­tri­bu­ci­ju HD sa­drža­ja jer sva­ki PS3 do­la­zi sa 3D Blu‑ray ple­je­rom. Sa­mim tim, PS3 kon­zo­le mo­že­te ko­ris­ti­ti za re­pro­duk­ci­ju Blu‑ray ili 3D Blu‑ray fil­mo­va, uko­li­ko ima­te od­go­va­ra­juće naočare i te­le­vi­zor. I so­ftver je od PS3 kon­zo­le na­pra­vio svo­jev­rstan me­dij­ski cen­tar. Po mi­šlje­nju mno­gih ko­ri­sni­ka, so­ftver­ski ple­jer za PS3 da­le­ko je bo­lji i upo­tre­blji­vi­ji od onog ko­ji do­la­zi uz PS4, čak i po­sle vi­šes­tru­kih una­pređenja so­ftve­ra za PS4.

I po­red kom­pli­ko­va­ne ar­hi­tek­tu­re, pro­i­zvođači iga­ra us­pe­li su da i­zba­ce ple­ja­du na­slo­va za PS3. Po­red iga­ra ko­je mo­že­te naći na dru­gim kon­zo­la­ma ili za PC, pos­to­ji i mno­štvo fe­no­me­nal­nih iga­ra ko­je su ek­sklu­ziv­ne za PlayStation. Ne­ke od njih su već re­mas­te­ro­va­ne za PS4, po­put prve tri Uncharted i­gre, The Last of Us, God of War III, Heavy Rain i Beyond: Two Souls, kao i ne­izos­tav­nog pred­stav­ni­ka Wipeout iga­ra ko­ji je je­dan od naj­sta­ri­jih ek­sklu­ziv­nih se­ri­ja­la na PlayStation kon­zo­li. Dru­ge mo­že­te naći is­ključivo na PS3 kon­zo­li, po­put LittleBigPlanet 1 i 2, Gran Turismo 5 i 6, Metal Gear Solid 4, Killzone 2 i 3, i ma­gične i­gre iz stu­di­ja Ghibli ko­ja i­zgle­da kao ani­mi­ra­ni film, zva­ne Ni no Kuni. PS3 je je­di­ni (po­red Xbox‑a 360) na ko­me mo­že­te naći i Red Dead Redemption, open‑world ves­tern ep­skih pro­por­ci­ja ko­ji je ra­zvio i i­zdao Rockstar, tvo­rac svet­ski po­pu­lar­nog se­ri­ja­la Grand Theft Auto.

Na Xbox strani

Xbox 360 je prva HD kon­zo­la, i prva ko­ja je ima­la in­te­gri­san Wi‑Fi mo­dul. Microsoft je po­moću nje us­peo ono što je za­crtao pri­li­kom i­zra­de ori­gi­nal­nog Xbox‑a, da u mi­li­one do­mo­va pla­si­ra me­dij­ski cen­tar za za­ba­vu. Kao i PS3, sam har­dver pro­šao je kroz, gru­bo gle­da­no, tri ite­ra­ci­je: ori­gi­nal­ni Xbox 360, re­di­zaj­ni­ra­ni Xbox 360 S iz 2010. go­di­ne i Xbox 360 E iz 2012. go­di­ne.

Za ra­zli­ku od PS3, Xbox 360 je kao stock op­ci­ju nu­dio sa­mo DVD ple­jer, ta­ko da ni­je mo­gao da se ko­ris­ti za re­pro­duk­ci­ju HD fil­mo­va, osim pre­ko do­da­tnog har­dve­ra. Ali za ra­zli­ku od kom­pli­ko­va­ne ar­hi­tek­tu­re ko­ju nu­di PS3, Xbox 360 ima ar­hi­tek­tu­ru ko­ja je slična onoj za PC, što je pro­i­zvođačima iga­ra olak­ša­lo po­sao pri pro­i­zvo­dnji no­vih i por­to­va­nju pos­to­jećih na­slo­va. Po­red to­ga, je­dnos­tav­ni­ja ar­hi­tek­tu­ra uti­ca­la je na po­bolj­ša­va­nje per­for­man­si sa­mih iga­ra, ta­ko da su Xbox 360 ver­zi­je iga­ra obično ima­le bo­lju re­zo­lu­ci­ju, ni­vo de­ta­lja i broj frej­mo­va po se­kun­di od is­tih na­slo­va na PS3 kon­zo­li.

Što se sa­mih iga­ra tiče, Xbox 360 nu­di da­le­ko ma­nje ek­sklu­ziv­nih na­slo­va od Sony‑je­vog pu­le­na, ali je je­di­na plat­for­ma uko­li­ko že­li­te da odi­gra­te Halo 3, 4 ili Reach, Forza Horizon ili Forza Motorsport 2, 3, 4, i prva tri de­la se­ri­ja­la Gears of War.

Ove kon­zo­le se vi­še ne pro­i­zvo­de, ali je i da­lje mo­guće naići na no­ve, ne­ko­rišćene pri­mer­ke. Ve­ro­va­tni­je je da ćete pre naći po­lov­ne mo­de­le, i to najčešće sa har­dver­skim (čipo­va­ne) ili so­ftver­skim (mo­do­va­ne) mo­di­fi­ka­ci­ja­ma ko­je vam omo­gućava­ju da i­gra­te re­zer­vne ko­pi­je iga­ra ko­je mo­že­te naći u bes­pućima In­ter­ne­ta. To je po­se­bno značaj­no zbog činje­ni­ce da je ne­ke i­gre za ove plat­for­me u ovom tre­nut­ku ili te­ško ili ne­mo­guće naći, kao i zbog uvek pri­su­tne mo­gućnos­ti da Sony i Microsoft uki­nu po­dršku za PS3 i Xbox 360 ako im ta­ko bu­de od­go­va­ra­lo, što bi vas os­ta­vi­lo bez sku­po plaćene di­gi­tal­ne bi­bli­ote­ke.

O­sma ge­ne­ra­ci­ja kon­zola

O­sma ge­ne­ra­ci­ja ot­počela je 2012. ka­da je Nintendo i­zba­cio svo­ju Wii U kon­zo­lu, da bi joj se kra­jem 2013. pri­dru­ži­li i Sony PlayStation 4 (PS4), kao i Microsoft Xbox One (Xbone). Po­red njih, u o­smu ge­ne­ra­ci­ju u­bra­ja­ju se i Nintendo Switch, hi­bri­dna kon­zo­la ko­ja je i­zda­ta 2017, kao i pre­no­si­ve kon­zo­le Sony PlayStation Vita i Nintendo 3DS. Osim ovih kon­zo­la, značaj­no je po­me­nu­ti i Sony‑jev po­ku­šaj ulas­ka na trži­šte virtuelne realnosti pre­ko PlayStation VR‑a.

Iako je o­sma ge­ne­ra­ci­ja do­ne­la te­hno­lo­ški skok, on ni­je to­li­ko i­zra­žen kao na pre­la­zu iz šes­te u se­dmu ge­ne­ra­ci­ju. Da, i­gre se sa­da ren­de­ru­ju u pu­nom HD pri­ka­zu (1080p), s većim bro­jem frej­mo­va u se­kun­di, ali una­pređenje de­lu­je pre kao evo­lu­ci­ono ne­go re­vo­lu­ci­onar­no. Oba glav­na pro­i­zvođača une­la su čitav niz po­bolj­ša­nja ve­za­nih za popularne dru­štve­ne mre­že, kao i po­je­dnos­tav­lji­va­nje stan­dar­da pos­tav­lje­nih u pret­ho­dnoj ge­ne­ra­ci­ji konzola.

PS4 je po mno­go čemu zna­tno una­pređena ver­zi­ja svog pret­ho­dni­ka. Osim što su i­gre lep­še i brže, re­še­ni su i ne­ki ve­li­ki pro­ble­mi pret­ho­dne ge­ne­ra­ci­je. Ka­pa­ci­tet HDD‑a sa­da ni­je li­mi­ti­ran na 1 TB kao kod PS3, a pre­ko USB 3.0 por­ta mo­guće je na­kačiti ek­ster­ni HDD s do­da­tnim i­gra­ma. Ove pro­me­ne su bi­tne jer pro­sečne i­gre sa­da ima­ju i­zmeđu 30 i 50 gigabajta, a sa „za­krpa­ma“ i do­da­tnim sa­drža­jem čes­to zna­ju da pređu 80, pa čak i 100 gigabajta. Kao i kod pret­ho­dni­ka, pro­sečan ko­ri­snik mo­že ve­oma la­ko da za­me­ni in­ter­ni HDD, za ra­zli­ku od Xbox One ko­ji mo­rao da se de­li­mično ras­klo­pi. I sam fajl sis­tem je sređen, ta­ko da vi­še nećete vi­de­ti du­go­traj­ne pro­ce­du­re opo­rav­ka pri­li­kom u­ključiva­nja kon­zo­le na­kon nes­tan­ka stru­je. U o­dno­su na PS3, PS4 ima običan Blu‑ray ple­jer, naj­ve­ro­va­tni­je zbog sma­nje­nja tro­ško­va pro­i­zvo­dnje.

DualShock 4 (DS4) kon­tro­ler ko­ji do­la­zi uz PS4 kon­zo­le pri­me­tno je po­bolj­šan u o­dno­su na DualShock 3. Bo­lje le­ži u ru­ci, a do­dat je i touch sen­zor s pre­dnje stra­ne kon­tro­le­ra, ko­ji omo­gućava vi­še kon­tro­le u nekim i­gra­ma. Sa za­dnje stra­ne no­vost je sve­tlo­sni in­di­ka­tor ko­ji se pre sve­ga ko­ris­ti u skla­du s PlayStation ka­me­rom. Do­dat je i in­te­gri­sa­ni zvučnik i i­zlaz za slu­ša­li­ce s mi­kro­fo­nom.

PS4: Har­dver­ske i so­ftver­ske re­vi­zije

Pos­to­je tri har­dver­ske re­vi­zi­je PS4 kon­zo­le: ori­gi­nal­na ko­ja se po­ja­vi­la 2013. (CUH‑1xxx mo­de­li), Slim ko­ja se po­ja­vi­la 2016. (CUH‑2xxx mo­de­li) i Pro ko­ja se ta­kođe po­ja­vi­la 2016. (CUH‑7xxx mo­de­li). Slim je za­me­nio ori­gi­nal­nu kon­zo­lu, za­držav­ši većinu ka­rak­te­ris­ti­ka, ali po­bolj­šav­ši Wi‑Fi, bluetooth i USB por­to­ve, uz dras­tično sma­nje­nje fi­zičkih di­men­zi­ja sa­me kon­zo­le. Pro mo­de­lu po­sve­tićemo vi­še pa­žnje ma­lo ka­sni­je.

Prvih go­di­na PS4 su pri­mar­no obe­le­ži­le i­gre ko­je su dos­tu­pne i na dru­gim plat­for­ma­ma, ali i re­mas­te­ri na­slo­va sa PS2 i PS3 kon­zo­la. PS4 ima je­dnos­tav­ni­ju ar­hi­tek­tu­ru od PS3, sa­mim tim je ra­zvoj iga­ra za nje­ga lak­ši, ali to pov­lači i da i­gre pi­sa­ne za PS3 ni­su har­dver­ski kom­pa­ti­bil­ne sa PS4. Od re­mas­te­ra mo­ra­te pro­ba­ti prve tri i­gre Uncharted se­ri­ja­la, za­tim The Last of Us, God of War III, Heavy Rain, Beyond: Two Souls, Wipeout Omega Collection, Shadow of the Colossus. Sa PlayStation Vite je urađen re­mas­ter fe­no­me­nal­ne i­gre Gravity Rush.

Od dru­gih na­slo­va vre­dnih po­me­na tu je fi­na­le te­tra­lo­gi­je Uncharted, standalone pro­ši­re­nje za če­tvrti deo pod na­zi­vom Uncharted: The Lost Legacy, God of War ko­ji je nas­ta­vak po­me­nu­tog God of War III, Persona 5, Bloodborne, Horizon Zero Dawn, Ratchet & Clank, Yakuza se­ri­jal, Until Dawn, Detroit: Become Human, Gravity Rush 2. PS2 na­slo­vi ni­su do­slov­no re­mas­te­ro­va­ne ver­zi­je kao ka­da su te is­te i­gre por­to­va­ne na PS3, već su emu­li­ra­ne PS2 ver­zi­je ko­ji­ma su do­da­ti high‑res gra­fi­ka i tro­fe­ji, što je kon­tro­ver­zna o­dlu­ka Sony‑ja zbog to­ga što i­grači ko­ji po­se­du­ju ori­gi­nal na PS2 dis­ku i/ili re­mas­ter na PS3 mo­ra­ju da ku­pe is­tu i­gru po dru­gi ili treći put da bi je i­gra­li na PS4.

Xbox One

Ka­da se Xbox One po­ja­vio 2013, bio je zna­tno una­pređen u o­dno­su na pret­ho­dnu ver­zi­ju, po­put svog su­par­ni­ka. Ar­hi­tek­tu­ra je vraćena na x86, DVD‑ROM ko­ji je kra­sio Xbox 360 za­me­njen je Blu‑ray ple­je­rom, do­da­ta je go­mi­la op­ci­ja za dru­štve­ne mre­že, ali je uve­de­na i je­dna od op­ci­ja ko­ju kon­ku­ren­ci­ja ne­ma: Xbox Play Anywhere omo­gućava da se ne­ke Xbox One i­gre po­kre­nu na Windows 10 računa­ru ako on za­do­vo­lja­va mi­ni­mal­ne har­dver­ske za­hte­ve ko­je i­gra pro­pi­su­je. Ono što ni­je odu­še­vi­lo bi­la je oči­gle­dna in­fe­ri­or­nost u o­dno­su na PS4.

Kon­tro­ler je ta­kođe una­pređen u o­dno­su na pret­ho­dnu ge­ne­ra­ci­ju, s po­se­bnim ak­cen­tom na er­go­no­mi­ju. Kon­tro­ler je to­kom svog ži­vo­tnog ve­ka do­ži­veo ne­ko­li­ko re­vi­zi­ja to­kom ko­jih je pos­te­pe­no do­bio 3,5‑mm audio‑i­zlaz i Bluetooth ve­zu s dru­gim uređaji­ma. Po­se­bno tre­ba i­zdvo­ji­ti Elite re­vi­zi­ju kon­tro­le­ra ko­ja ima i­zme­nji­ve pa­li­ce, kao i do­da­tne tas­te­re s do­nje stra­ne kon­tro­le­ra, i dras­tično olak­ša­va i­gra­nje svi­ma ko­ji vi­še vre­me­na pro­vo­de za kon­zo­lom.

Xbox One je pro­šao kroz tri har­dver­ske re­vi­zi­je: ori­gi­nal­nu iz 2013, Xbox One S iz 2016. ko­ji je sa so­bom do­neo po­dršku za HDR (ko­ja je na ori­gi­nal­ni PS4 do­da­ta so­ftver­ski), po­dršku za 4K vi­deo, ska­li­ra­nje iga­ra sa 1080p na 4K i ma­nje di­men­zi­je kon­zo­le. Treća re­vi­zi­ja je Xbox One X iz 2017, ali nje­mu ćemo se po­sve­ti­ti ma­lo ka­sni­je.

Xbox One je i da­lje u za­os­tat­ku u o­dno­su na kon­ku­ren­ci­ju po pi­ta­nju ek­sklu­ziv­nih na­slo­va. Po­red stan­dar­dnih Forza Horizon, Forza Motorsport, Halo i Gears of War na­slo­va, vre­di po­me­nu­ti Killer Instinct i Sea of Thieves. D vre­me­na na vre­me po­ja­ve se vre­men­ski o­gra­ničene ek­sklu­zi­ve, po­put Rise of the Tomb Raider, ko­ji je iza­šao za Xbox One 2015, dok je za PS4 pos­tao dos­tu­pan tek go­di­nu da­na ka­sni­je. Ne­ke ek­sklu­zi­ve Xbox de­li sa PS4, a ni­su dos­tu­pne na dru­gim plat­for­ma­ma, po­put Red Dead Redemption 2. Ono gde Xbox One pre­dnjači u o­dno­su na PS4 jes­te mo­gućnost da se i­gra dos­ta iga­ra sa Xbox‑a 360 i ori­gi­nal­ne Xbox kon­zo­le. To po­većava bi­bli­ote­ku dos­tu­pnih iga­ra za vi­še od 500 na­slo­va, i omo­gućava da se na kon­zo­li o­sme ge­ne­ra­ci­je i­gra­ju ne­ki hi­to­vi iz se­dme ge­ne­ra­ci­je, po­put Red Dead Redemption ko­ji još uvek ni­su dos­tu­pni na PS4.

PlaySta­ti­on Vita

PlayStation Vita (PSV) je una­pređena ver­zi­ja po­pu­lar­ne pre­no­si­ve kon­zo­le PlayStation Portable (PSP). Po­ja­vi­la se 2011. (mo­del PCH‑1000), da bi već dve go­di­ne ka­sni­je do­bi­la har­dver­sku re­vi­zi­ju (mo­del PCH‑2000) ko­ja je sma­nji­la fi­zičku ve­ličinu kon­zo­le, pro­du­ži­la tra­ja­nje ba­te­ri­je to­kom i­gra­nja i do­da­la microUSB port, ali i odu­ze­la pre­le­pi OLED e­kran i za­me­ni­la ga LCD mo­de­lom.

PSV je u o­dno­su na PSP do­bio veći e­kran, dru­gu ana­lo­gnu pa­li­cu, pre­dnju i za­dnju ka­me­ru, pre­dnji e­kran je touch, a na za­dnjoj stra­ni kon­zo­le ta­kođe je touch pa­nel. Do­da­ti su ak­ce­le­ro­me­tar i ži­ros­kop kao na sav­re­me­nim pa­me­tnim te­le­fo­ni­ma. Sve na­ve­de­no pred­stav­lja ide­al­nu kom­bi­na­ci­ju za i­gra­nje u po­kre­tu, po­se­bno ako i sa­ma i­gra ko­ris­ti te pre­dnos­ti. Za­is­ta je pra­vo uži­va­nje i je­din­stve­no is­kus­tvo i­gra­ti ne­ki od ek­sklu­ziv­nih na­slo­va, po­put Gravity Rush i Tearaway (ka­sni­je por­to­va­ni na PS4), kao i Uncharted: Golden Abyss i Killzone Liberation. I­gra­nje PSP iga­ra mo­guće je ako se ku­pe u di­gi­tal­nom o­bli­ku, jer PSV ne­ma je­di­ni­cu za čita­nje ori­gi­nal­nih UMD dis­ko­va ko­je je PSP ko­ris­tio.

Od ma­na sa­me kon­zo­le na­ve­li bi­smo proprietary me­mo­rij­ske kar­ti­ce ko­je kon­zo­la ko­ris­ti, a pro­i­zvo­di ih sa­mo Sony. Kar­ti­ce su dos­tu­pne u mak­si­mal­nom ka­pa­ci­te­tu od 64 GB, a u toj ve­ličini i da­lje ko­šta­ju oko 100 ev­ra po ko­ma­du. Ve­ličina pro­sečne i­gre zna da bu­de i po 2 do 3 GB, pa se je­dna ta­kva kar­ti­ca po­pu­ni već po­sle pe­de­se­tak iga­ra. Ako je va­ša bi­bli­ote­ka veća od to­ga, si­tu­aci­ju do­da­tno ote­ža­va činje­ni­ca da kar­ti­ce ni­su la­ko i­zme­nji­ve, pa se tre­ba sna­la­zi­ti pri­li­kom te ope­ra­ci­je. To se do­ne­kle da re­ši­ti ku­po­vi­nom ga­ba­ri­tni­jih iga­ra na in­di­vi­du­al­nim kar­tri­dži­ma, a drža­njem si­tni­jih na me­mo­rij­skoj kar­ti­ci, ali je već par go­di­na ne­mo­guće naći hit na­slo­ve po ra­zum­noj ce­ni, osim uko­li­ko nis­te sprem­ni na ku­po­vi­nu po­lov­nog kar­tri­dža.

Bi­tno je na­gla­si­ti da je Sony kon­zo­lu pus­tio niz vo­du još počet­kom 2015. i da se od ta­da ni­je po­ja­vi­lo mno­go na­slo­va vre­dnih po­me­na, osim uko­li­ko nis­te za­lju­blje­ni­ci u ja­pan­ske RPG‑ove ili vi­zu­el­ne no­ve­le. Pos­to­ji i kućna bu­džet­ska va­ri­jan­ta pod ime­nom PlayStation TV, ali na njoj ne mo­gu da se i­gra­ju sve i­gre za Vitu, pre sve­ga one ko­je tra­že sen­zo­re i touch e­kran. Dru­gi ote­ža­va­jući fak­tor da dođete do PSTV‑a jes­te činje­ni­ca da je po­vučen iz pro­da­je još 2016. go­di­ne. Uko­li­ko ste is­tin­ski za­lju­blje­nik u i­gre, Vitu vam naj­to­pli­je pre­po­ručuje­mo, bez ob­zi­ra na sve na­bro­ja­no.

Kra­jem 2016, Sony je pred­sta­vio svo­ju ula­zni­cu u svet VR i­gra­nja, PlayStation VR. To je do­da­tak za PS4 kon­zo­lu ko­ji ko­šta kao i sam PS4, a po­red kon­zo­le ko­ja ra­di ren­de­ro­va­nje, od do­da­ta­ka vam je po­tre­bna i PlayStation ka­me­ra, dok su dva PlayStation Move kon­tro­le­ra u­glav­nom op­ci­ona. PSVR do­da­tak do­ži­veo je dru­gu har­dver­sku re­vi­zi­ju već go­di­nu da­na ka­sni­je, pri­li­kom čega je ori­gi­nal­ni CUH‑ZVR1 za­me­njen CUH‑ZVR2 mo­de­lom. Bi­tna ra­zli­ka je što no­vi­ji mo­del po­drža­va HDR vi­deo pass through, pa uko­li­ko že­li­te da i­gra­te obične PS4 i­gre na HDR te­le­vi­zo­ru bez pe­tlja­nja po ka­blo­vi­ma od PSVR‑a ka­da ga ne ko­ris­ti­te, oba­ve­zno u­zmi­te no­vi­ji mo­del, CUH‑ZVR2. PSVR ni­je za­ži­veo ona­ko ka­ko je pro­i­zvođač očeki­vao, ali ni­je još ni pod­ba­cio. No­vi na­slo­vi po­jav­lju­ju se re­dov­no, a is­kus­tvo i­gra­nja u VR je in­te­re­san­tno. Uko­li­ko ima­te PS4, a ne­ma­te jak PC i no­vac za Oculus Rift ili HTC Vive, a že­le­li bis­te da pro­ba­te VR, PSVR je do­bar i­zbor.

O­sma i po ge­ne­ra­cija

Prvi put u is­to­ri­ji kon­zo­la do­bi­li smo re­vi­zi­je uređaja ko­je kva­li­te­tom i per­for­man­sa­ma pri­me­tno od­skaču od ori­gi­nal­nih, ali ne­do­volj­no da bi mo­gli da pred­stav­lja­ju no­vu ge­ne­ra­ci­ju. Sony PS4 Pro pred­stav­ljen je kra­jem 2016. kao vi­dno una­pređena ver­zi­ja o­snov­nog PS4. Od po­bolj­ša­nja vre­dnih po­me­na tu su mo­gućnost ren­de­ro­va­nja iga­ra u 4K, zna­tno bo­lji gra­fički pro­ce­sor, mo­gućnost stri­mo­va­nja 4K vi­deo‑ma­te­ri­ja­la i do­da­tna me­mo­ri­ja ras­po­lo­ži­va i­gra­ma. Iako je ko­ličina ra­dne me­mo­ri­je is­ta kao na o­snov­nom mo­de­lu, do­dat je po­moćni mo­dul od 1 GB za a­pli­ka­ci­je ko­je se i­zvrša­va­ju u po­za­di­ni, pa sa­me i­gre ima­ju na ras­po­la­ga­nju oko po­la gi­ga­baj­ta o­snov­ne me­mo­ri­je vi­še.

U prak­si to znači da na i­gra­ma mo­že­te da do­bi­je­te vi­še de­ta­lja, mo­gućnost ren­de­ro­va­nja u veću da­lji­nu, vi­še frej­mo­va po se­kun­di, kao i mo­gućnost da se i­gra ren­de­ru­je ili u 1080p sa 60fps ili u 4K sa 30fps. Na­ve­de­na 4K tre­ba uze­ti s do­zom re­zer­ve, jer se većina po­drža­nih iga­ra ren­de­ru­je na pri­bli­žno 4K, a on­da ska­li­ra­ju na­go­re. To na­rav­no za­vi­si od i­gre do i­gre. Ne­ke i­gre ni­ka­da ni­su do­bi­le po­dršku za 4K i/ili HDR, pa sa­mim tim nećete ni is­ku­si­ti pre­dnos­ti PS4 Pro‑a, ali je ge­ne­ral­no Pro ver­zi­ja da­le­ko bo­lji i­zbor od stan­dar­dne ili Slim va­ri­jan­te uko­li­ko vam ra­zli­ka u ce­ni ne pred­stav­lja pro­blem.

Microsoft je tek kra­jem 2017. i­zba­cio svo­ju al­ter­na­ti­vu, ali je kraj­nji re­zul­tat bio za­is­ta vre­dan čeka­nja. Xbox One X je har­dver­ski naj­jača kon­zo­la ko­ja se po­ja­vi­la u pret­ho­dnih pet go­di­na. Gra­fički pro­ce­sor je u sta­nju da o­bra­di sko­ro 50 od­sto vi­še in­for­ma­ci­ja po se­kun­di u o­dno­su na PS4 Pro. Dok os­ta­le va­ri­jan­te Xbox One, i sve va­ri­jan­te PS4 ima­ju po 8 GB o­snov­ne DDR5 me­mo­ri­je, Xbox One X ima 12 GB. I Xbox One S i Xbox One X ima­ju UHD Blu‑ray ple­jer (pod­se­ti­mo, sva­ki PS4 ima običan Blu‑ray ple­jer), ali je Xbox One X je­di­na Xbox kon­zo­la ko­ja je u sta­nju da ren­de­ru­je po­drža­ne i­gre u pu­na 4K. Xbox One S, za ra­zli­ku od nje­ga, ren­de­ru­je u 1080p, a on­da se vi­deo‑si­gnal ska­li­ra na 4K.

U sle­dećem bro­ju časopisa „PC“ ba­vićemo se Nin­ten­do kon­zo­la­ma, kao i ra­znim re­tro‑kon­zo­la­ma ko­je vi­zu­el­no opo­na­ša­ju ne­ki od mo­de­la iz zla­tnog pe­ri­oda, ali u kom­pak­tnom i mo­der­ni­zo­va­nom i­zda­nju, sa USB i HDMI por­to­vi­ma. Va­žna te­ma su sva­ka­ko i on­li­ne ser­vi­si ko­je mo­ra­te da pla­ti­te ka­ko bis­te ot­ključali ne­ke od fun­kci­onal­no­si va­še kon­zo­le, pa ćemo i njih de­talj­no pred­sta­vi­ti.

Autor: Igor Kostadinović