Loše raspoloženje na poslu nas čini produktivnijima
„Nezadovoljne vibracije mogu da pomognu u podizanju produktivnosti“, pokazalo je novo istraživanje Univerziteta Vaterlo u Kanadi čija je studija objavljena u Personality and Individual Differences. To znači da za neke ljude, loše raspoloženje može pomoći u fokusiranju pažnje, upravljanju vremenom i boljem određivanju prioriteta. Međutim, to izgleda zavisi i od toga kakva ste osoba.
Emocionalna reaktivnost se u bihejvioralnoj psihologiji definiše kao osetljivost, intenzitet i trajanje emocionalnih odgovora uzrokovanih raspoloženjem. Pa tako, neki ljudi imaju visoko reaktivne temperamente, a njihovi emocionalni odgovori su intenzivni i traju dugo. Drugi su nisko reaktivni, što znači da čak i ako se ljute, ne traje dugo. U ovoj studiji, istraživači su koristili podatke od 95 učesnika od kojih je traženo da završe devet različitih zadataka i odgovore na pitanja o raspoloženju i tipu ličnosti.
Za visoko reaktivne osobe, loše raspoloženje je bilo povezano sa boljim performansama, dok nisko reaktivnim osobama loše raspoloženje nije pomoglo. Zapravo, njihova produktivnost i efikasnost su opali. Biti u pozitivnom raspoloženju čini se da nema nikakav uticaj na kognitivne performanse kod visoko reaktivnih ili nisko reaktivnih pojedinaca. Koji je razlog zbog kog se to dešava je izvan polja studije, ali istraživači smatraju da su visoko reaktivni ljudi više naviknuti na osećanja negativnih emocija i da bi mogli bolje da se suoče sa lošim raspoloženjima.
Istraživači tvrde da njihovi nalazi pružaju veći uvid u to kako emotivno raspoloženje utiče na funkcionisanje „izvršnih funkcija“ (executive functions), što je važna grupa veština uključujući radnu memoriju, brzo razmišljanje, opažanje detalja i još mnogo toga. „Naši rezultati pokazuju da ima nekih ljudi kojima loše raspoloženje stvarno može da poboljša razmišljanje koje je važno za svakodnevni život“, kaže član tima, psiholog Tara McAuley.
„Ljudi ne bi trebalo da tumače ove rezultate kao opravdanje da je u redu preterano reagovati, ili biti mrzovoljan“, kaže McAuley. „Znamo da se emocionalna reaktivnost razlikuje od osobe do osobe koja počinje u vrlo ranom dobu i da ove individualne razlike imaju posledice za mentalno zdravlje kasnije u razvoju“. Zbog relativno malog broja učesnika koji je uzet kao uzork u ovoj studiji, potrebno je još dosta istraživanja da bi se bolje razumelo šta se ovde dešava, sa više ljudi različitih uzrasta.
Postoje prethodna istraživanja koja posmatraju na to šta dobro može izaći iz lošeg raspoloženja: dokle god su ta osećanja privremena, psiholozi misle da nam mogu pomoći da se bolje nosimo sa svakodnevnim izazovima i teškim situacijama. Sada, barem za neke od nas, izgleda da loše raspoloženje zaista može dovesti do dobrog dana, što se tiče rešavanja zadataka. „Verujemo da je ova linija istraživanja dobra osnova da proširimo naše razumevanje o tome kako individualne razlike u raspoloženju oblikuju efektivnu primenu izvršnih veština, čime se baca svetlo na uvid u važnu, ali relativno malo izučavanu oblast ljudskog funkcionisanja“, zaključuju istraživači.
Izvor: Science Alert
