Može li AI da postane pisac ili novinar?
ChatGPT je naveden kao autor ili koautor više od 200 knjiga u Amazon Kindle Store-u. Ipak veruje se da je broj knjiga koje je „napisao“ ovaj AI znatno veći, jer Amazon ne zahteva od autora da navedu da su upotrebljavali veštačku inteligenciju. To je samo još jedan od načina na koji ChatGPT „preplavljuje“ tržište od novembra prošle godine, kada je zvanično pušten u javnost.
Najveći broj ovako napisanih knjiga namenjeno je deci. Uostalom, to su najjednostavnije i najkraće priče, pa ih je i najlakše „napisati“ na ovaj način. Mary Rasenberger, izvršna direktorka Authors Guild, najstarije profesionalne organizacije koja okuplja pisce, sa preko 12.000 članova, navela je da ovaj trend treba po svaku cenu prekinuti. Netransparentnost da je neku knjigu napisao AI, brzo će dovesti do situacije da budemo preplavljeni knjigama sa sadržajem lošeg kvaliteta i bez ikakvog kulturnog značaja.
Istovremeno, Clarkesworld Magazine, naučno-fantastična publikacija, morala je da prekine prihvatanje kratkih priča, nakon što su u poslednja dva meseca „zatrpani“ pričama za koje sumnjaju da su nastale upotrebom veštačke inteligencije, a da to „autori“ nisu nigde naveli. Urednici magazina uvideli su da veliki broj priča prati „neke veoma prepoznatljive šablone“, što je bio okidač da posumnjaju u autorstvo potpisanih osoba. O koliko se velikom obimu radi, govori činjenica da je tokom februara broj takvih (sumnjivih) priča bio čak 38 procenata. Inače, ovaj magazin zabranjuje slanje priča koje su u potpunosti napisane ili asistirane upotrebom AI-a, a samo ovog meseca su zbog kršenja pravila zabranili učešće više od 500 autora. „Navala“ na ovaj časopis nastala je zbog toga što oni plaćaju 12 centi po reči za objavljene priče, pa su se mnogi autori polakomili, želeći da brzo zarade neki dodatni novac.
Pored etičkih problema oko izostavljanja pravih autora, upotreba veštačke inteligencije prilikom pisanja knjiga i članaka može da dovede do objave lažnih (pogrešnih) informacija i plagijarizma. AI botovi skloni su „haluciniranju“, što je izraz za samouvereno iznošenje lažnih informacija. Osim toga, s obzirom da su trenirani na sadržajima koje su kreirali ljudi, oni upotrebljavaju te sadržaje, često u identičnoj formi kao i originali, bez navođenja pravih autora.
Mnogi su se već „opekli“ s takvim sadržajima. Recimo, CNET je upotrebljavao sopstveni AI model, da napiše osamdesetak ekonomskih objašnjenja. Ako izuzmemo činjenicu da nisu jednoznačno i uvek vidljivo naveli da je autor AI, objašnjenja su sadržala brojne nepreciznosti i greške, kao i gotovo celokupne rečenice preuzete sa drugih web sajtova. To je rezultovalo da je CNET bio prinuđen da, prvo, ručno ispravlja takve tekstove, a ubrzo nakon toga i da pauzira upotrebu pomenutog AI modela.
Odgovor na pitanje iz naslova je, dakle, da i ne. AI definitivno može da postane „pisac“ ili „novinar“, ali pravi pisci i novinari nemaju čega da se plaše. Ma koliko AI izgledao kreativan, on je suštinski u stanju samo da reprodukuje nešto što je neko drugi već napisao. Prava kreativnost i dalje ostaje odlika po kojoj se ljudi razlikuju od mašina bilo kog tipa.
Izvor: Engadget
