Mts-ova 5G revolucija
Mesec i po dana nakon MWC‑a u Barseloni, mts je predstavio petu generaciju mobilnih mreža, čije će napredne karakteristike doneti značajan pomak u svetu digitalnih komunikacija. Prezentacija nove tehnologije izvedena je u saradnji s kompanijom Ericsson. Na pitanja o 5G mreži odgovara nam Filip Banković, izvršni direktor za tehniku i član Izvršnog odbora Telekoma.
Sem što označava petu generaciju mreže, šta je zapravo 5G i da li se radi o evoluciji ili revoluciji mreže? Da li će nešto moći da se iskoristi od prethodne infrastrukture?
Za 5G se može reći da predstavlja revolucionarni pristup u telekomunikacionim mrežama, s obzirom na to da donosi drastične promene korisničkog iskustva i brojne nove mogućnosti primene u odnosu na ranije generacije. Pre svega, donosi velike brzine pristupa za krajnjeg korisnika, višestruko veće od onih koje ostvaruje 4G i drastično smanjeno kašnjenje prenosa podataka kroz mrežu. Demonstrirali smo na našoj promociji brzine koje su išle i do 27 Gbps. S druge strane, do 5G se dolazi postepeno i očekuje se višegodišnja koegzistencija s prethodnim generacijama, pa se može govoriti i o evolutivnom pristupu. Neke od tehnika koje će biti definisane za 5G NR (New Radio) moći će relativno uskoro da se koriste u okviru 4G pristupa (LTE), i njima će upravljati postojeća LTE mreža. Takođe, postojeća optička infrastruktura koristiće se i za povezivanje buduće 5G radio‑mreže.
Često čujemo, a na prezentaciji mts‑a i Ericsson‑a smo videli, da se 5G ne tiče samo mobilne telefonije već da će uticaj biti mnogo širi. Dajte nam neke primere.
Uticaj 5G osetiće se kako u klasičnim telekomunikacionim oblastima (telefonija, prenos podataka, poruka i video‑sadržaja), tako i u drugim granama industrije, kao što su: robotika i automatizacija proizvodnje, zdravstvo, kontrola saobraćaja i komunikacija vozila, autonomna vozila, pametni gradovi, pametni domovi, poljoprivreda i drugi. Ukratko, u svim granama u kojima postoji potreba za komunikacijom različitih sistema. Sve te grane koristiće zajedničke mrežne resurse, ali će, zahvaljujući naprednim mehanizmima upravljanja mrežom, dobijati adekvatan tretman koji zahteva priroda konkretne aplikacije.
Iako se očekuju mnogo veće brzine, 5G prednosti nisu samo u tom domenu. Čemu još da se nadamo od nove mreže?
Pored velikog protoka, odnosno brzine Interneta ili prenosa podataka, 5G tehnologija omogućiće veoma mala kašnjenja u prenosu informacija, što je od velikog značaja za vremenski kritične primene (npr. izvođenje udaljene operacije ili samovozeće automobile). Takođe, 5G donosi i jednu novu paradigmu u arhitekturi mreže, u kojoj je upravljanje mrežom koordinirano i automatizovano iz centralnog cloud sistema, ali je istovremeno upravljanje saobraćajem distribuirano, tako da između krajnjih uređaja prelazi najkraći put, uz najmanje kašnjenje. Mreža je pri tome logički organizovana u segmente u kojima se saobraćaj tretira prema prirodi aplikacije koju prenosi (slicing).
Što se tiče pokrivanja, da li 5G bazna stanica pokriva veći prostor i više korisnika nego prethodne generacije mobilne mreže?
Pokrivanje i broj korisnika koje može da opsluži jedna bazna stanica zavise od upotrebljenog dela spektra na lokaciji i širine raspoloživog frekvencijskog opsega. U planu je upotreba frekvencija iz tri osnovne grupe: niski opsezi (ispod 1 GHz), namenjeni za mobilni broadband u ruralnim područjima ili masivni IoT (npr. senzorske mreže), koji nude veća pokrivanja i relativno manje kapacitete; srednji opsezi (1‑6 GHz), namenjeni za napredni mobilni broadband i kritične aplikacije, kao što su autonomna vozila; visoki opsezi ili milimetarski talasi (preko 24 GHz), namenjeni za veoma velike kapacitete u hotspot zonama, koji se koriste za AR/VR, UHD 8K video, Cloud Gaming i drugo. Milimetarski talasi nisu korišćeni u pristupnom delu mreže u dosadašnjim tehnologijama.
Koliko će biti komplikovano dovesti optičke kablove u ruralne delove, jer smo razumeli da će za velike brzine biti potrebna i dodatna optička infrastruktura?
Uvođenje optičke infrastrukture u ruralne predele predstavljaće uvek problem, kako sa stanovišta same realizacije, tako i sa stanovišta opravdanosti investicija, i to je slučaj na gotovo svim tržištima. Međutim, kombinovanjem 5G tehnologije sa optičkim transportom moguće je realizovati takozvane FWA (Fixed Wireless Access) primene, kod kojih se ne mora dovesti optičko vlakno u kuću korisnika, već do 5G baznih stanica, koje zatim krajnjim korisnicima pružaju broadband servise preko bežičnog pristupa. Na taj način izbegava izgradnja optičke infrastrukture u istom obimu kao kod FTTH (Fiber to the Home), a istovremeno se korisnicima nude vrhunski protoci. Takođe, predviđeno je i da bazne stanice za 5G međusobno mogu da se povezuju i jedna drugoj pružaju tzv. backhaul preko bežičnog linka, čime se dodatno pojednostavljuje implementacija i smanjuje potreba za izgradnjom optičke infrastrukture do svake stanice. Pre svega ovoga, naravno, mora se posmatrati tržište na svakom segmentu i na osnovu toga birati i vrsta pristupne tehnologije kojom se do određenog dela tržišta dolazi, optikom ili nekom od mobilnih tehnologija, 4G ili u budućnosti i 5G.
Koje će privredne grane ili grane industrije, po vašem mišljenju, imati najveće dobiti ili najveće šanse od 5G mreže?
Primena 5G tehnologije na konkretnim tržištima zavisiće od njihovih potreba. Tržišta koja nemaju razvijen broadband pristup, pomoću 5G tehnologije mogle bi da reše konektivnost do svakog korisnika, pa se tako s razvojem komunikacije stvaraju mogućnosti za digitalizaciju raznih usluga i pristupa online servisima, a to može dovesti do porasta primene elektronskog bankarstva, e‑uprave i sl. U tehnološki naprednim društvima, fokus će biti stavljen na unapređenu primenu robotike u različitim delatnostima, što može dalje da unapredi konkretnu industriju u kojoj se primenjuju. U nekoj trećoj situaciji, uvođenjem masivnih senzorskih mreža, može da dođe do unapređenja poljoprivredne proizvodnje i njene udaljene kontrole. Opcije i mogućnosti su praktično neograničene.
Prvi mobilni 5G modemi pojaviće se ove godine. Kakvi su planovi mts‑a, kada možemo da očekujemo prve bazne stanice i gde će se najpre pojaviti 5G signal?
Telekom Srbija priprema se za 5G u različitim segmentima mreže, a implementacija 5G i prvih baznih stanica zavisiće od više faktora. Osnovni preduslov je dalje oslobađanje spektra u svim opsezima koji su neophodni za rad 5G tehnologije, budući da su postojeći spektri za 2G/3G/4G prilično iskorišćeni. Intenzivno se razvija optička infrastruktura kako bi se budućim 5G baznim stanicama pružio odgovarajući backhaul do ostatka mreže, s obzirom na to da se očekuje znatno veći broj pozicija za bazne stanice u 5G tehnologiji, naročito na visokim opsezima i u hotspot primenama. U domenu upravljačkog (core) dela mreže, u toku je intenzivna transformacija ka cloud arhitekturi, s obzirom na to da 5G podrazumeva potpuno virtuelizovanu mrežu baziranu na cloud tehnologijama. I na kraju, konačna odluka o pružanju 5G tehnologije zavisiće od zahteva tržišta, zrelosti pojedinih rešenja proizvođača opreme s kojima sarađujemo, prisustva 5G modema i telefona na tržištu i drugih poslovnih aspekata. U svakom slučaju, kao i do sada, trudićemo se da na tržište u Srbiji dovedemo najbolju tehnologiju i stavimo je na raspolaganje našim korisnicima, čim pomenuti preduslovi budu ispunjeni.
Filip Banković, izvršni direktor za tehniku i član Izvršnog odbora Telekoma Srbija, rođen je 1972. godine u Beogradu, gde je i diplomirao na Elektrotehničkom fakultetu. Profesionalnu karijeru započeo je u Mobtel-u, a nastavio u Ericsson-u Mađarska. Od 2003. godine je u Telekomu Srbija, a od 2012. je izvršni direktor za tehniku te kompanije i jedan od sedam članova Izvršnog odbora Telekoma Srbija.
