Naukom do funkcionalnijeg mozga?

Sve češće mogu da se pročitaju naučne rasprave o neuroplastici, te tvrdnje da je prilično stvarna, što znači da mozak može da se promeni, da se poboljša i da uči iz iskustava kroz koja prolazi. Ipak, malo je dokaza da su igre za treniranje mozga bolje od placebo efekta, pa naučnici tvrde da je učinak skoro isti.

Novinarka Caroline Williams, koja uglavnom izveštava o naučnim temama, provela je godinu dana u aktivnostima koje bi trebalo da poboljšaju funkcionalnost mozga, te reše probleme poput poremećaja pažnje i anksioznosti, te je iz toga nastala knjiga „My Plastic Brain: One Woman’s Yearlong Journey to Discover if Science Can Improve Her Mind“.

Williams kaže da se njena očekivanja nisu poklopila sa onim što se u stvarnosti dogodilo, a u početnoj fazi se pozabavila rezultatima istraživanja u kojima se tvrdi da se kod taksista tokom vremena uvećava hipokampus, deo mozga koji je odgovoran za navigaciju u prostoru, a zbog toga što pamte ulice i rute kojima voze. Tako je očekivala da je ovaj deo mozga kao mišić, te da jača od čestog korišćenja, pa je pokušala da nekoliko nedelja pamti putanje kojima se kreće, da bi nakon toga otišla na MRI skener i utvrdila da nije došlo do bilo kakvih promena.

Nakon jednogodišnjeg istraživanja došla je do zaključka da je neuroplastika prilično popularizovana, te da korisnici ne bi trebalo da očekuju mnogo od proizvoda koji im obećavaju bolji i jači mozak. Mnoge generičke aplikacije, igre, te slagalice za treniranje mozga nisu od velike pomoći, te bolja funkcionalnost zahteva napor, a ne aktivnosti u kojima se uživa. Jedina nada su bolji encefalografi koji bi mogli da se pojave u budućnosti, te utiču na poboljšanje funkcionalnosti mozga tako što bi naučnici mogli da steknu bolji uvid u to šta se u mozgu zapravo dešava i kako određene aktivnosti utiču na funkcionalnost.

Izvor: The Verge