Nemačka traži strane informatičare, Srbiji nedostaje 10.000 IT kadra

Nemačkoj i dalje nedostaje radne snage u prirodnim naukama i tehničkim zanimanjima. Najviše se traže informatičari. Stručnjaci upozoravaju da bi situacija bila još gora da nema doseljavanja. Nedostatak radne snage na području prirodnih nauka, matematike, informatike i tehnologije (MINT) dramatičniji je nego ikada – glasi zaključak Prolećnog izveštaja za 2018. godinu u kojem Institut nemačke privrede iz Kelna, u saradnji sa Udruženjem nemačke industrije, Savezom nemačkih poslodavaca i Udruženjem poslodavaca u metalskoj i elektroindustriji, detaljno analizira nedostatak radne snage. Do kraja aprila 2018. u Nemačkoj je bilo nepopunjeno 486.000 radnih mesta za takozvana MINT zanimanja, navodi se u izveštaju. To je rast od 13,1% u odnosu na april 2017. Posebno je veliki nedostatak radne snage na području informatike – potražnja se više nego udvostručila tokom protekle četiri godine.

U ovom momentu Srbiji nedostaje 10.000 programera. Fakulteti poput ETF-a i PMF-a, ali i brojnih novih škola izvor su sve traženijih programera. Početna plata u IT sektoru je 1000 evra, što ne može da se uporedi ni sa jednom drugom granom privrede u Srbiji. “Razvojne šanse za IT u Srbiji su fantastične. IT u Srbiji cveta, i to već nekoliko godina i nastaviće da cveta”, rekao je Dragan Tomić, Partner Engineering Manager Microsoft-a. Prema podacima Infostuda, broj oglasa u kojima se traže IT kadrovi u 2017. porastao je za 20 do 30 odsto. “Ovaj vrtoglavi rast je ograničen sve većim nedostatkom IT kadrova. Sve više će se tražiti kadrovi sa specifičnim znanjima, kao što je veštačka inteligencija, ili takozvana poboljšana stvarnost”, objašnjava Veronika Tasić Vušurović, iz Digitalne Inicijative Srbije (DSI) za b92.

Slično je u Nemačkoj. Razloga za nedostatak stručnjaka ima mnogo: s jedne strane, mnogi stariji radnici odlaze u penziju, a novih, mlađih, nema dovoljno. S druge strane, potražnja za tom vrstom stručnjaka znatno je porasla, jer se otvara sve više firmi koje deluju na tom području. „Informatika je relevantna u svim industrijama”, kaže Axel Plünnecke, jedan od autora izveštaja. Pored sve većeg broja studenata na MINT-fakultetima, oni ne mogu da nadoknade potražnju za kvalifikovanom radnom snagom. Međutim, jaz bi bio još i veći bez migracije. Naročito je naglo porastao broj Indijaca koji studiraju na takvim fakultetima u Nemačkoj i kasnije eventualno mogu da se zaposle kao inženjeri ili informatičari. „Propisi o doseljavanju visoko obrazovanih MINT stručnjaka iz trećih zemalja i dalje su relativno dobri. Teže je u sektoru kvalifikovanih radnika, jer tu migracijski zakon postavlja veće prepreke”, objašnjava Plünnecke.

To je jedan od razloga zbog kojih vlada još veća potražnja za kvalifikovanim radnicima kao što su metalski tehničari i građevinski radnici, nego za diplomcima s MINT-fakulteta. Činjenica da je potražnja za MINT specijalistima velika, ogleda se i u smanjenju broja nezaposlenih na tom području. U odnosu na prethodnu godinu broj nezaposlenih pao je za 12,2% i iznosi oko 175.000. Takođe, utvrđeno je da više akademskih građana radi puno radno vreme. Prema studiji, i plate za ta zanimanja su porasle. Ipak, jaz između ponude i potražnje za tu vrstu radne snage i dalje raste, pored inicijativa kao što su „Dođi na MINT”, čiji je cilj bio da motiviše devojke i žene da se odluče za studije prirodnih nauka, matematike, informatike ili tehnologije.

S druge strane, predstavnici IT sektora u Srbiji, za najbolji događaj u 2017. je činjenica da je informatika uvedena u osnovne škole. Pozitivna promena koju će ovaj potez doneti osetiće se verovatno tek kroz nekoliko godina, ali vredi biti strpljiv.

Izvor: Deutsche Welle