Nexus 7 bombonica koju žele

Od nastanka Android‑a, naziv Nexus bio je vezan za uređaje na kojima je predstavljana nova verzija ovog operativnog sistema. Nexus 7 je po mnogo čemu prvi – čak i po dilemama koje nam postavlja…

Za sve prethodne premijere novih verzija Android‑a pozornica je bio smartfon. Nexus 7 je prvi tablet kome je pripala ta čast. Nakon kompanija HTC, Samsung i Motorola s kojima je Google sarađivao na osmišljavanju Nexus telefona, ovaj put izabrana je kompanija ASUS. S razlogom, konstatovali bismo, jer ASUS u svom portfelju već ima nekoliko tableta koji su čvrsto zauzeli pozicije pri vrhu liste najpoželjnijih Android uređaja.

Takođe prvi put, Google je odlučio da uređaj koji otvara novo poglavlje Android‑a ne bude vezan za mobilne operatore – Nexus 7 nema 2G/3G/LTE modem i njegova komunikacija sa svetom je ograničena na WiFi i Bluetooth, ali je, kao obavezna, dodata NFC komunikacija. Upravo dok ovo pišemo, stižu informacije da je Google saopštio da će krajem oktobra predstaviti Nexus 7 3G, ali još nema informacija o njegovoj globalnoj dostupnosti ili ceni.

Uprkos tome, Nexus 7 je izazvao do sada nezapamćeno interesovanje, narudžbe su iznad svih očekivanja, pa veliki lanci za snabdevanje mahom produžavaju rok isporuke za dve do tri nedelje. Zlobnici bi rekli da je posredi samo izrazito povoljna cena, ali Nexus 7 ima još neke adute koji se teško pobijaju. Pa da pogledamo šta su to ASUS i Google spakovali u sedam inča radosti i zabave…

Ili dobro ili ništa

Po principu „izbacimo sve što nije neophodno“ nestao je 3G modem, ali i gomila drugih stvari. Google se nedvosmisleno obraća onima koji neku vezu sa svetom već imaju. Kod kuće i na poslu to je WiFi ruter, a u pokretu će to verovatno biti smartfon koji deli Internet („teteruje“). Nije zanemarljiva ni činjenica da je WiFi raspoloživ kroz sve više javnih hot‑spotova, besplatno ili veoma jeftino.

Netragom je nestala i kamera na poleđini, navodno zato što je vlasnici tableta retko upotrebljavaju. Na prednjoj strani je Web kamera rezolucije 1,2 Mp, za upotrebu u komunikacionim programima, ali je već dostupna nezavisna ekstenzija koja vraća stavku Camera na listu aplikacija. Zanimljivo je da se na Play sajtu ni po čemu ne vidi da ste instalirali kameru na Nexus 7, a korišćenje Web kamere kao jedine je malo nezgodno ako ne slikate sebe… Nema ni microSD ležišta, a USB konektor nije MHL tipa, dakle nema HDMI video-izlaz.

Pređimo na pohvale, pa nakon početnog straha od prijava da „ekran ispada“, možemo primetiti da se radi o vrlo solidnom IPS ekranu i da je celu gornju stranu čini čuveno zaštitno staklo kompanije Corning. Sa strane su samo tasteri za uključivanje i kontrolu jačine zvuka, a na donjoj strani konektori: USB i slušalice. Mehanički gledano, nema šta da se pokvari.

Interesovanje najviše pobuđuje unutrašnjost, jer je srce sistema NVIDIA Tegra 3 čipset, već više puta opevan kao najbrži i najekonomičniji četvorojezgarni sistem. U pitanju je verzija na 1,3 GHz, podržana sa 1 GB RAM‑a, a dve verzije imaju internu memoriju od 8 ili 16 GB. Iako znamo i za brži Tegra 3 čipset (HTC One X ima 1,5 GHz verziju), Google i ASUS su zaključili da je ušteda važnija od malog gubitka performansi koje većina korisnika čak i ne primeti, a mi možemo samo da podržimo ovu odluku. Uostalom, već stižu informacije da su rutovani Nexus‑i overklokovani na 1,64 GHz.

Kome je dakle namenjen Nexus 7? Entuzijastima koje nervira „lag“ kada prevrću po početnim ekranima, kojima treba turbo‑brzina kad surfuju i koji vole da igraju što komplikovanije i što zahtevnije igre. A u tome će im svakako pomoći NVIDIA, već godinama čuvena po efektima vatre, vode i dima, ali i Google, koji je odlučio da stavi tablet u fokus i posveti malo više pažnje ovoj zahtevnoj grupi korisnika. Zaista, ako bacimo pogled na tržište, uočićemo jasan nedostatak proizvoda koji su se nazivali igračkim konzolama, a Tegra 3 je dovoljno snažna da pruži barem isti igrački doživljaj. Čak ni sa popularnim emulatorima konzola (u nedostatku novih modela) neće biti problema, a stvari je na pravo mesto (neočekivano) postavio Google.

4.1, još malo pa odličan

Pretumbavajući novitete koje donosi „žele bombonica“ (Android 4.1) mnogi su se našli u dilemi da li uopšte ima istinskih poboljšanja. Iza naizgled kozmetičkih zahvata ipak se kriju unapređenja koja će blagotvorno delovati na odnos korisnika i uređaja. Čudni Project Butter je u verziji Android‑a 4.1 obezbedio brži odziv i bolju sliku za korisnika. Naime, do sada brzina osvežavanja ekrana za Android uređaje nije bila standardizovana. Fizički, ekran se osvežavao 50 do 60 puta u sekundi, zavisno od proizvođača displeja, ali je svaka aplikacija mogla da crta po svom nahođenju – onako kako je zamislio programer ili prosto onoliko brzo koliko je stizala. Promena slike usred ciklusa osvežavanja možda ne možete da jasno registrujete, ali ona predstavlja neprijatnost za oko. Svako ko je pokušavao da skine dampove ekrana Dalvik monitorom iz neke brze akcione igre ili sa slikom nekog medija plejera, zna o čemu se radi – skinuta slika često se sastoji od dva susedna frejma podeljena vertikalnom linijom.

Da stvar bude čudnija, vsync refresh signal je funkcija operativnog sistema koja je na PC‑ju odavno rešila takve probleme, pa je Google odlučio da preuzme ovaj recept za svoju narednu poslasticu. Android tako sada ima istu frekvenciju (60 Hz) za osvežavanje ekrana, kompoziciju njegovog sadržaja i procesiranje touchscreen komandi. Ekrani u aplikacijama se smenjuju u ritmu osvežavanja ekrana, a istom frekvencijom se očitava i procesira kontrola dodira za koju tek nije bilo nikakvih standarda, pa su je neke aplikacije sprovodile bukvalno kad stignu. Ma koliko ova standardizacija delovala nevažno, ona značajno poboljšava prikaz na nivou podsvesne percepcije i čini da stvari izgledaju kao da se odvijaju mnogo brže i glatkije.

Pored redovnog očitavanja dodira ekrana, uvedena je još jedna novina u Jelly Bean – onog trenutka kada dodirnete ekran, CPU će početi da radi maksimalnom brzinom da bi na vreme i precizno prepoznao šta ste hteli. Ako imamo u vidu da Tegra 3 CPU spušta takt čak do 51 MHz radi uštede struje, jasno je da povećanje takta korak‑po‑korak može da potraje i da će uređaj tek iz druge shvatiti smisao vaše komande. Ovaj proces nazvan je Touch Input Boost – nije jasno zašto se toliko čekalo s rešavanjem problema, jer je poznato da Apple iOS od početka (multitaskinga) prekida sve aktivnosti čim registruje dodir ekrana, sve dok se dodir ili pokret ne protumače i preduzme tražena akcija. Odatle i potiče poslovično najbolji odziv iOS uređaja.

Među ostala poboljšanja spada Google Now servis, dinamički vidžeti čija se veličina menja i koje možete razmeštati bez bojazni da će vam sistem javiti kako nema mesta na ekranu, inteligentno ažuriranje aplikacija koje štedi prenos podataka jer ažurira samo promenjene delove, a sređena je i jezička podrška za govorno upravljanje. Značajno je i unapređenje NFC protokola (NFC Beam) kojim sada možete razmenjivati i veće količine podataka (muzika, slike, video) nego što su Web adrese i kontakt podaci.

Specijalista za primer

Uz manje zamerke na asketsku opremu i nedostatak ovoga ili onoga, Nexus 7 zaslužuje i bezrezervnu podršku za čist i jasan dizajn i jasno profilisanu ciljnu grupu za one koji će se već snaći za mrežu, fajlove čuvati na DropBox‑u ili Google Drive‑u, a za fotografije koristiti pravi digitalni foto-aparat. Zauzvrat, dobiće fenomenalno brz igračko‑multimedijalno‑komunikacioni gedžet sa sjajnom podrškom koju daju ASUS, NVIDIA i Google i koji vredi svaku uloženu paru. Nadamo se da cena u Srbiji uključuje uobičajeni bonus od 25 dolara za kupovinu Android aplikacija u Google Play prodavnici.

Voja Gašić

(Objavljeno u PC#192)