Nvidia Turing arhitektura – Revolucija na pomolu?
Nvidia je svoju Turing arhitekturu dugo i uspešno krila od javnosti i mada se mnogo toga nagađalo, pretpostavljalo i očekivalo, malo je ko znao šta će tačno doneti. Sudeći po svemu što smo do sada videli, reč je o tehnologiji koja je vesnik nečeg novog u industriji i koja bi mogla da se pokaže kao vesnik nove ere.
Nova arhitektura dobila je ime po naučniku Alanu Turingu, ocu veštačke inteligencije, koji je imao ogroman značaj za tok Drugog svetskog rata zahvaljujući tome što je dešifrovao poruke sa mašine Enigma. Možemo reći da ovde postoji i određena doza simbolike u odabiru kodnog imena za novu arhitekturu, jer je jedan od najvećih noviteta upravo DLSS koji se oslanja na deep learning i AI kako bi maksimalizovao svoj potencijal. Krenimo redom…
Zbogom GTX. Dobrodošao RTX?
Nova generacija GeForce grafičkih karti donosi i novi sistem označavanja. Nema velike promene, već je razlika svedena na to da sada prelazimo sa GeForce GTX na GeForce RTX nomenklaturu. Četvorocifreni sistem ostaje kao i ranije, a za početak biće dostupna tri modela oznaka RTX 2080 Ti, 2080 i 2070. Tu je i niz modela za koje se pretpostavlja da će biti obelodanjeni u budućnosti, što je i očekivano, a oni će imati i nove verzije GPU-a. Prva tri modela pokrivaju raspon cena od 650 do 1200 evra, što će reći da pripadaju višoj cenovnoj klasi.
Zanimljivo je to što sva tri modela koriste različite čipove. Najsnažniji, RTX 2080 Ti, pokreće veliki TU102 procesor. Drugi po snazi, RTX 2080, zasniva se na TU104 grafičkom čipu, dok RTX 2070 upošljava slabiji TU106. Ovo je znatno drugačiji pristup od onog koji je Nvidia dosad praktikovala, predstavljanje dva ili tri vrlo slična modela koje najčešće pokreće potpuno isti čip u jačoj ili slabijoj izvedbi.
Arhitektura
Najvažniji novitet koji donose novi čipovi ogleda se u mogućnosti nove arhitekture da obavlja Ray-Tracing u realnom vremenu zahvaljujući novim RT jezgrima koja se nalaze na čipu zajedno sa uobičajenim CUDA jezgrima. RT jezgro specifično je po tome što ima fiksnu funkciju za razliku od fleksibilnih CUDA procesora. Ukratko, RT jezgro obavlja matematičku reprezentaciju kretanja svetla kroz prostor i odbijanja o različite površine. Reč je o ekstremno zahtevnim kalkulacijama, posebno u realnom vremenu, koje ne bi bile moguće ukoliko bi se obavljale preko CUDA jezgara. Možda i bi, ali bi performanse bile desetkovane i dovele igrivost u pitanje.
Druga velika novost je Tensor jezgro koje smo prvi put videli kod Volta arhitekture. Reč je o još jednom specijalizovanom segmentu novih grafičkih procesora koji služe za ubrzavanje AI deep learning neuralne mreže, mada je za sada upotrebljivost u aktuelnim igrama ograničena. Zbog toga Nvidia radi na novim unapređenjima kvaliteta video-prikaza u igrama kako bi uposlila Tensor operacije. Iako u svojoj osnovi arhitekturalna hijerarhija i layout grafičkih čipova nisu bitno drugačiji od prethodne arhitekture, treba imati u vidu da samo dodavanje Tensor i RT jezgara donosi važnu promenu. Sada svaki Streaming Multiprocesor, kako ga Nvidia naziva, pored 64 CUDA jezgra i L1 keš memorije poseduje i RT jezgro i ukupno 8 Tensor jezgara.
U kombinaciji sa DLSS (Deep Learning Super Sampling) metodama, novim tipovima senčenja kao što su Mesh, Variable Rate, Content-Adaptive Shading itd, ali povrh svega Ray Tracing-om u realnom vremenu, možemo da kažemo kako je ovo najveći pomak u svetu grafičkih karti u poslednjih nekoliko godina. Mnoge od ovih tehnologija neće zaživeti odmah i biće potrebno mnogo vremena da budu implementirane na pravi način. Ne sumnjamo da će neke biti iskorišćene putem Nvidia GameWorks-a, ali i u saradnji Nvidije sa developerima.
Zalog za budućnost
Turing arhitektura nije samo pomak u pogledu proizvodnog procesa i performansi. Štaviše, možda je ponajmanje napredak primetan kroz sirove performanse u aktuelnim naslovima. S druge strane, treba posmatrati širu sliku i imati strpljenja za novu generaciju igara koje će u narednom periodu iskoristiti sav potencijal GeForce RTX-a. Verujemo da će vredeti.
