PC Press: Kako izabrati fotoaparat II

Nas­tav­lja­mo priču o pa­ra­me­tri­ma bi­tnim za i­zbor sav­re­me­nog di­gi­tal­nog fo­to­apa­ra­ta. Ko­li­ko je značaj­na op­tička sta­bi­li­za­ci­ja, ka­kve su ge­ome­trij­ske ka­rak­te­ris­ti­ke pri­me­nje­ne op­ti­ke, šta sve to znači za sni­ma­nje vi­dea…

U PC #152 za­počeli smo se­ri­ju tek­sto­va u ko­ji­ma ana­li­zi­ra­mo ka­rak­te­ris­ti­ke sav­re­me­nih di­gi­tal­nih apa­ra­ta i nji­hov značaj za po­je­di­ne ka­te­go­ri­je ko­ri­sni­ka. Po­moći ćemo vam da po­dat­ke iz ta­be­la ko­je re­dov­no o­bjav­lju­je­mo sta­vi­te u kon­tekst va­ših po­tre­ba. Po­što smo o­bja­sni­li značaj re­zo­lu­ci­je i re­la­tiv­nost tvrdnji da vi­še me­ga­pik­se­la znači bo­lju sli­ku, pre­la­zi­mo na op­ti­ku i nje­ne do­da­tne op­ci­je…

Op­tička sta­bi­li­za­cija

Ka­rak­te­ris­ti­ka ko­ja je do pre go­di­nu da­na bi­la jak mar­ke­tin­ški ar­gu­ment, da­nas je pri­su­tna kod prak­tično svih apa­ra­ta na trži­štu, sem mo­žda kod naj­je­fti­ni­jih nis­ko­bu­dže­tnih mo­de­la koji polako izumiru. Sta­bi­li­za­ci­ja kom­pen­zu­je po­drhta­va­nje ru­ku i efek­tiv­no vam omo­gućava da fo­to­gra­fi­še­te sa dva do četi­ri ko­ra­ka du­žom ek­spo­zi­ci­jom ne­go što bis­te mo­gli bez sta­bi­li­za­ci­je.

Ra­zli­ku­je­mo sta­bi­li­za­ci­ju op­ti­ke i sta­bi­li­za­ci­ju na sen­zo­ru, pri čemu sva­ka od ovih te­hno­lo­gi­ja ima svoje pre­dnos­ti i ma­ne. Sta­bi­li­za­ci­ja sen­zo­ra je je­fti­ni­ja, ali u­glav­nom ma­nje efi­ka­sna. Nje­na is­pla­ti­vost po­se­bno do­la­zi do i­zra­ža­ja ka­da su DSLR apa­ra­ti u pi­ta­nju, jer je plaćate je­dno­kra­tno, ku­pu­jući te­lo apa­ra­ta (pro­mo­te­ri ta­kvog pris­tu­pa su Sony, Olympus i Pentax), dok sta­bi­li­za­ci­ja op­ti­ke u slučaju DSLR apa­ra­ta znači da sa sva­kim ku­plje­nim o­bjek­ti­vom mo­ra­te i­zno­va da je plaćate (Canon i Nikon pro­mo­vi­šu ovaj vid sta­bi­li­za­ci­je, sma­tra­jući ga su­pe­ri­or­ni­jim). Od sta­bi­li­za­ci­je na kom­pak­tnim apa­ra­ti­ma (obično se na­zi­va IS, image stabilization, ili VR, vibration reduction) ne tre­ba očeki­va­ti čuda, a za naj­bo­lje re­zul­ta­te ide­al­no je kom­bi­no­va­ti sta­bi­li­za­ci­ju sa ume­re­nim po­di­za­njem ose­tlji­vos­ti sen­zo­ra.

Ka­da mo­del za 2009. go­di­nu ne­ma me­ha­ničku sta­bi­li­za­ci­ju (bi­lo sen­zo­ra ili op­ti­ke), sva­ka­ko mu upi­ši­te o­zbi­ljan mi­nus. O­bra­ti­te pa­žnju na to da pro­i­zvođači nis­ko­bu­dže­tnih apa­ra­ta ve­oma vo­le da de­kla­ri­šu svo­je mo­de­le kao apa­ra­te sa „so­ftver­skom sta­bi­li­za­ci­jom“, što ni­je ni­šta dru­go do lu­ka­va mar­ke­tin­ška for­mu­la­ci­ja za spo­so­bnost ra­da pri vi­šim ose­tlji­vos­ti­ma – ova­kvi apa­ra­ti za­pra­vo ne­ma­ju sta­bi­li­za­ci­ju.

Ši­ri­na u­gla i ras­pon zuma

Ako od nečega za­is­ta za­vi­si upo­tre­blji­vost fo­to­apa­ra­ta, o­dno­sno kre­ativ­ne mo­gućnos­ti ko­je vam on stav­lja na ras­po­la­ga­nje, to je prven­stve­no ras­pon zu­ma nje­go­ve op­ti­ke, o­dno­sno mak­si­mal­na ši­ri­na vi­dnog po­lja ko­je mo­že­te za­hva­ti­ti pri ka­dri­ra­nju. Za­to ni­je ne­obično što se u po­sle­dnjoj go­di­ni skok re­zo­lu­ci­je ma­lo pri­mi­rio, dok je rad na una­pređenju op­ti­ke kod svih pro­i­zvođača pos­tao pri­ori­tet. Čak i kon­zer­va­tiv­ni­ji pro­i­zvođači, ko­ji su u že­lji za očuva­njem ide­al­ne ge­ome­tri­je i kva­li­te­ta fo­to­gra­fi­ja dugo o­kle­va­li da se o­zbilj­ni­je upus­te u ši­re­nje ši­ro­kom u­gla, mo­ra­li su da po­pus­te pred lo­gičnim za­h­te­vi­ma trži­šta.

Ras­pon zu­ma i ši­ri­nu u­gla de­fi­ni­še­mo na o­sno­vu uda­lje­nos­ti ži­že o­bjek­ti­va od pov­rši­ne sen­zo­ra, ili je­dnos­tav­ni­je rečeno, ži­žne da­lji­ne. Što je ta uda­lje­nost ma­nja, to je ši­ri­na vi­dnog po­lja ko­je o­bjek­tiv za­hva­ta veća. Da bi stvar bi­la kom­pli­ko­va­ni­ja, o­dnos ži­žne da­lji­te i vi­dnog po­lje za­vi­si i od ve­ličine sa­mog sen­zo­ra – is­ta ži­žna da­lji­na sa sen­zo­ri­ma ra­zličitih ve­ličina da­je ra­zličitu ši­ri­nu vi­dnog po­lja. Za­to mi­ni­ja­tu­ri­za­ci­ja DSLR apa­ra­ta ima fi­zičke gra­ni­ce: ve­li­ki sen­zo­ri dik­ti­ra­ju i veći ra­zmak i­zmeđu ži­že o­bjek­ti­va i pov­rši­ne sen­zo­ra za is­ti re­zul­tat, o­dno­sno ge­ne­ral­no veće di­men­zi­je i ma­su op­ti­ke.

Da bi se obe­zbe­dio način za eg­zak­tno brojčano pred­stav­lja­nje ši­ri­ne vi­dnog po­lja na o­sno­vu ži­žne da­lji­ne, kod di­gi­tal­nih apa­ra­ta se pri­be­ga­va pre­računa­va­nju ži­žne da­lji­ne u onu ko­ja bi re­zul­to­va­la od­go­va­ra­jućom vre­dnošću za sen­zor pu­ne ve­ličine 35-milimetarskog fil­ma. Ta­ko i broj­ke da­te u na­šoj ta­be­li (i ta­be­la­ma dru­gih pu­bli­ka­ci­ja) za­pra­vo ne pred­stav­lja­ju re­al­nu ži­žnu da­lji­nu op­ti­ke, već pre­računa­tu vre­dnost, ka­ko bi ka­rak­te­ris­ti­ke ra­zličitih apa­ra­ta bi­le upo­re­di­ve i ka­ko bis­te na o­sno­vu de­kla­ri­sa­ne broj­ke mo­gli da pro­ce­ni­te ši­ri­nu vi­dnog po­lja. Kon­kre­tno, 50 mm se sma­tra za nor­mal­nu ži­žnu da­lji­nu, ko­ja o­bjek­te u ka­dru pred­stav­lja u­pra­vo ono­li­kim ko­li­ki vam se čine ka­da ih po­sma­tra­te go­lim okom. Sve kraće ži­žne da­lji­ne spa­da­ju u ši­ro­ko­uga­oni op­seg, a sve du­že u te­le­fo­to ras­pon (pri­bli­ža­va­te, o­dno­sno uve­ličava­te uda­lje­ne o­bjek­te).

Kod prvih kom­pak­tnih di­gi­tal­nih fo­to­apa­ra­ta sa zum o­bjek­ti­vi­ma najčešći ras­pon zu­ma je bio 3x, pri čemu je do­nji kraj ras­po­na obično bio oko 35‑38 mm. To je lo­gičan op­seg, jer je sa njim naj­je­dnos­tav­ni­je obe­zbe­di­ti op­ti­mum ge­ome­tri­je, o­štri­ne i ko­lo­ri­ta. I dan‑da­nas naj­bo­lji kva­li­tet fo­to­gra­fi­ja mo­že­te očeki­va­ti od mo­de­la čiji se op­seg zu­ma za­drža­va u ovim o­kvi­ri­ma – po­većanje ras­po­na ili po­ku­šaj da se ide ka ši­rim u­glo­vi­ma do­vo­di do ma­njih ili većih de­for­ma­ci­ja ge­ome­tri­je, pro­ble­ma sa ras­tom hro­mat­skih abe­ra­ci­ja, vi­nje­ti­ra­nja i ne­rav­no­mer­ne o­štri­ne u o­kvi­ru snim­ka.
Ak­tu­el­ni tren­do­vi uka­zu­ju na to da su kup­ci vrlo ras­po­lo­že­ni da se o­dre­knu ni­jan­si u kva­li­te­tu sni­ma­ka za­rad ne­sum­nji­ve prak­tičnos­ti po­većanja ras­po­na zu­ma, tj. ši­ri­ne u­gla na ko­joj počinje taj ras­pon. Pos­to­ji po­se­bna ka­te­go­ri­ja apa­ra­ta na­me­nje­nih am­bi­ci­o­zni­jim ama­te­ri­ma, tzv. ul­tra­zum, ko­ja je da­nas je­di­na pre­os­ta­la po­dvrsta prosumer se­gmen­ta. Ul­tra­zum apa­ra­ti, čiji je ras­pon ne­ka­da stan­dar­dno počinjao na oko 35 mili­metara i i­zno­sio 10x, da­nas go­to­vo po pra­vi­lu počinju od 28 milimetara (ne­ki čak i ši­re) i dos­ti­žu ras­pon od 18x, 20x, pa čak i do 26x (naj­no­vi­ji Olympus SP‑590 UZ). Na dru­goj stra­ni, sve je vi­še ul­tra‑kom­pak­tnih apa­ra­ta ko­ji svo­jim vla­sni­ci­ma obe­zbeđuju ši­ro­ke u­glo­ve, u čemu pre­dnjači Panasonic sa svo­jom bri­ljan­tnom Leica op­ti­kom, nu­deći već ne­ko­li­ko mo­de­la ko­ji po­la­ze od dos­ko­ra ne­za­mi­sli­va 24 milimetra.

Stal­no usav­rša­va­nje op­ti­ke, kao i fo­to pro­ce­so­ra ko­ji na­kna­dnom o­bra­dom u sa­mom apa­ra­tu mi­ni­mi­zu­ju ne­dos­tat­ke, sva­ke go­di­ne čini kom­pro­mi­se sve ma­nje bol­nim. Tre­ba ima­ti u vi­du i da su kva­li­ta­tiv­na očeki­va­nja kli­jen­te­le ko­ja ku­pu­je kom­pak­tne apa­ra­te i onih ko­ji su u­sme­re­ni ka DSLR trži­štu bi­tno dru­gačija – dok je za ne­ke ula­zak u DSLR vo­de lo­gična evo­lu­tiv­na ste­pe­ni­ca u tra­ga­nju za fo­to­gra­fskom per­fek­ci­jom, dru­gi se za­do­vo­lja­va­ju mo­gućnos­ti­ma i o­gra­ničenji­ma ko­ja na­meće kon­cep­ci­ja kom­pak­tnih apa­ra­ta, ali zato ne nose torbu sa opremom.

Da re­zi­mi­ra­mo: ako ku­pu­je­te apa­rat u kom­pak­tnoj kla­si, sva­ka­ko ćete že­le­ti da ku­pi­te ne­što što u ši­ri­ni u­gla kreće ba­rem od 28 mm; ma­nji ugao (o­dno­sno veća mi­ni­mal­na ži­žna da­lji­na) hro­nično će vas te­ra­ti da se vi­še i­zmičete da bis­te sve oso­be ili o­bjek­te obu­hva­ti­li ka­drom, a čes­to nećete moći da sni­mi­te ka­dar ko­ji ste za­mi­sli­li. Ta­kav sce­na­rio, čak i pri laičkom ko­rišćenju fo­to­apa­ra­ta, ume da bu­de frus­tri­ra­jući, pa za­to i ka­že­mo da tre­ba te­ži­ti ši­ri­ni u­gla pre­ko 28 mm.

Sni­ma­nje vi­dea

Mo­gućnost sni­ma­nja vi­dea dos­ko­ra je bi­la pri­vi­le­gi­ja kom­pak­tnih apa­ra­ta – DSLR mo­de­li zbog pri­ro­de re­flek­snog tra­ži­la ko­je sli­ku do oku­la­ra pre­no­si pre­ko pri­zme i me­ha­ni­ke ek­spo­zi­ci­one za­ve­si­ce je­dnos­tav­no ni­su ima­li te­hno­lo­ških pre­du­slo­va za to. LiveView (mo­gućnost ka­dri­ra­nja pu­tem LCD dis­ple­ja), sko­ra­šnji te­hno­lo­ški izum na DSLR apa­ra­ti­ma, o­tvo­rio je i mo­gućnost za im­ple­men­ta­ci­ju sni­ma­nja vi­dea u DSLR mo­de­le, i u ovom tre­nut­ku na trži­štu pos­to­je dva DSLR apa­ra­ta ko­ji to mo­gu: Nikon D90 i Canon 5D Mark II. Pri­tom je po­drža­na čak i HD re­zo­lu­ci­ja.

Ka­da su kom­pak­tni apa­ra­ti u pi­ta­nju, u na­šim ta­be­la­ma vi­di­te ru­bri­ku „VGA vi­deo sa zvu­kom“, u o­kvi­ru ko­je na­vo­di­mo ko­ja je mak­si­mal­na re­zo­lu­ci­ja u ko­joj ne­ki mo­del mo­že da sni­ma vi­deo za­pis sa zvu­kom (prak­tično svi apa­ra­ti da­nas to čine sa zvu­kom), sa ko­li­ko ka­dro­va u se­kun­di i even­tu­al­no da li pos­to­ji ne­ko vre­men­sko o­gra­ničenje po­je­di­načnog vi­deo kli­pa ko­ji mo­že bi­ti snim­ljen.

Iako je već du­že vre­me stan­dar­dna re­zo­lu­ci­ja 640×480, sve je vi­še kom­pak­tnih mo­de­la ko­ji sni­ma­ju vi­deo ma­te­ri­jal i u re­zo­lu­ci­ji vi­šoj od ove – u to­me tre­nu­tno pre­dnjači Panasonic. Nes­trplji­vo iščeku­je­mo da se na na­šem trži­štu po­ja­vi i prvi kom­pakt ko­ji će (za­hva­lju­jući CMOS sen­zo­ru) moći da sni­ma vi­deo u pu­nom HD for­ma­tu – Canon SX1 IS.

Ma­nje je bolje

U pro­ce­su o­bra­de prethodnog tek­sta u PC #152 pot­kra­la nam se bi­tna gre­ška. Po­sle­dnja rečeni­ca prvog pa­su­sa na stra­ni 82 gla­si: „Po­ređenje apa­ra­ta ra­zličitih re­zo­lu­ci­ja i di­men­zi­ja sen­zo­ra čes­to za­hte­va i pre­računa­va­nje, pa smo u skup po­da­ta­ka uv­rsti­li i re­zul­tat ove kal­ku­la­ci­je, gus­ti­nu tačaka na sen­zo­ru i­zra­že­nu bro­jem me­ga­pik­se­la po kva­dra­tnom cen­ti­me­tru pov­rši­ne – što vi­še to bo­lje.“ Kao što ste na o­sno­vu pot­pi­sa fo­to­gra­fi­je po­red mo­gli da pret­pos­ta­vi­te, tre­ba­lo je da pi­še „što ma­nje, to bo­lje.“ 🙂

PC Press

Pročitajte prethodni nastavak serijala:
PC Press – Kako izabrati fotoaparat I

Pročitajte naredni nastavak serijala:
PC Press – Kako izabrati fotoaparat III