PC Press: Malo SSD, malo HDD

SSD diskovi su znatno pojeftinili pa za svega stotinak evra možete uživati u superbrzom sistemskom disku. Kapacitet je ipak još mali – zato mnogi tragaju za hibridnim rešenjem… — Miloš Stamenković

Poslednjih godina nismo često pisali o hard diskovima, pošto se u mainstream okvirima malo toga dešavalo – kao da je 7.200 obrtaja u minutu i kapacitet od 1 ili 1.5 TB predstavljao kraj evolucije hard diskova namenjenih najširem tržištu. Tehnički problemi koji se javljaju prilikom pokušaja da se poveća brzina rotacije zahtevaju skuplje komponente, pa su proizvođači novitete usmeravali na serversko tržište. Tamo su već raspoloživi diskovi koji se "vrte" 10.000 ili 15.000 puta u minuit, ali su cene odgovarajuće: 15.000 rpm hard disk kapaciteta od 150 GB košta oko 250 evra, dok za petostruko manje novca možete kupiti standardni disk pet puta većeg kapaciteta.

Prvi proizvođač koji je pokušao da "spusti" 10.000 RPM hard diskove na desktop tržište bio je WD, koji je Raptor modelima napravio važan korak unapred. Nažalost, i Raptor modeli su bili skupi, kapacitet im je bio mali, pa je najveći broj korisnika ostao na 7.200 rpm modelima. Tamo je povećanjem gustine zapisa magnetnih ploča povećana brzina, što je i glavni razlog zbog kojeg su novi 7.200 diskovi brži nego modeli od pre dve ili tri godine. U međuvremenu su se menjali standardi za povezivanje diska i kontrolerska logika, ali su dobici na performansama bili minimalni.

Kakav SerialATA?

Prelazak sa PATA (EIDE) na SerialATA standard isprva nije doneo razliku u brzini – hard diskovi tog vremena nisu mogli da prebace mogućnosti ni ATA133, a kamoli nešto više od toga koliko je nudio prvi SerialATA protokol. S vremenom su diskovi napredovali, tj. povećana je gustina zapisa na magnetnim pločama, pa je došlo do ubrzanja koje je nekako moglo da opravda postojanje SerialATA standarda.

SerialATA II duplira transfer sa 150 MB/s na 300 MB/s, ali ni najnoviji hard diskovi koji su se pojavili tokom 2009. nisu u stanju od održe konstantan transfer veći od 130 MB/s, što je na granici koju nudi stari ATA133 protokol. Tako se može reći da je uvođenje SerialATA standarda, barem kada je u pitanju povećanje brzine transfera, bilo veoma diskutabilno. Neki drugi elementi su mnogo važniji, recimo kraći kabl za povezivanje. Jedan od glavnih argumenata je poboljšanje RAID performansi, ali i tu se diskovi povezuju svaki na svoj SerialATA kanal, a taj jedan kanal je u prvoj generaciji bio sasvim dovoljan.

Sada na scenu stupa novi standard SerialATA 6 Gb/s. Specifikacije su predstavljene u leto 2008. godine, da bi zvanična specifikacija bila usvojena krajem maja 2009. Glavni dobitak je brži transfer, teorijski do 6 Gb/s. Oznaka standarda je malo neobična – umesto SerialATA 3.0 ili oznake III, tvorci su želeli da glavnu prednost istaknu već u imenu. Pošto je reč o Serial protokolu, podaci "putuju" serijski, pa se zbog toga mora koristiti bps (bit u sekundi) vrednost. Kada se to prevede u veličinu koja je razumljivija, dobija se brzina od skoro 600 MB/s. Dakle, opet duplo povećanje koje hard diskovi nikako ne mogu da isprate.

SSD na sceni

Svetlo na kraju tunela donose SSD diskovi. OCZ je na CeBit-u predstavio prototip flash SSD uređaja kapaciteta 1 TB i maksimalne brzine transfera 700 MB/s preko PCI Express x8 interfejsa. Toga neće biti u prodaji još dugo, ali je dobar pokazatelj koliko daleko može da ide SSD tehnologija. Aktuelna tehnologija bazirana na SLC ili MLC flash memoriji veoma brzo se širi, pa se tako na tržištu pojavljuju modeli sve brojnijih proizvođača, mada na domaćem tržištu i dalje nema mnogo SSD uređaja. Razlog za to je cena, koja je za naše prilike dosta visoka.

Na test smo dobili četiri SSD modela čije smo performanse međusobno uporedili kako biste najočiglednije videli razliku između SLC i MLC uređaja, odnosno zbog čega su SLC modeli toliko skuplji. Da bi stvar bila malo interesantnija, u poređenje smo ubacili i test dva standardna diska velikog kapaciteta najnovije generacije. Hard disk kapaciteta 1,5 TB okvirno košta kao i jeftiniji SSD modeli, dok se za cenu jednog SSD uređaja iz više klase mogu kupiti dva 1,5 TB hard diska.

Znajući da 1,5 TB hard diskovi nude dobre performanse, odlučili smo da upravo kroz performanse uporedimo šta se i koliko dobija sa SSD diskom protiv dva 1,5 TB u RAID 0 režimu. Kao finalni dodatak, tu je i poređenje prvog hard diska koji podržava SerialATA 6 Gb/s standard sa standardnom SerialATA II varijantom.

SSD kandidati…

Nakon prve serije X18-M uređaja, Intel kreće sa ponudom sledeće generacije SSD diskova u vidu X25 modela. Prve dve varijante X25 modela nose sufiks M, što označava da se radi o uređajima kod kojih se koriste MLC NAND ćelije. Upotrebom ove vrste flash memorije dobijena je nešto povoljnija finalna cena uređaja, ali na uštrb performansi. Svi jeftiniji modeli su uglavnom bazirani na MLC (MultiLevel Cell) flash memoriji, čija je osnovna prednost manja cena po gigabajtu, ali je pri tome brzina čitanja i upisa podataka manja. Tako Intel X25-M postoji u verziji od 80 GB i 160 GB, sa deklarisanom brzinom čitanja od 250 MB/s i pisanja od 70 MB/s. Obe varijante poseduju 16 MB keš memorije, a interfejs je SerialATA II. Manji model smo imali na testu i on je dobro poslužio kao referenca.

Kingston SSDNOW E predstavlja naprednu kategoriju SSD uređaja – zasnovan je na SLC NAND flash memoriji. Trenutno su svi top SSD modeli bazirani na SLC (SingleLevel Cell) flash memoriji koja, pored bržeg rada, nudi i veći nivo bezbednosti kroz znatno duži rok trajanja ćelija i mogućnosti ponovnog upisa podataka. Tako je osnovna specifikacija kod čitanja podataka ostala ista, dakle 250 MB/s, ali je brzina upisa drastično povećana na čak 170 MB/s.

Iza ove impresivne specifikacije imena i Kingston se zapravo nalaze Intel X25-E SSD uređaji kapaciteta 64 GB. Kingston je jedna od kompanija koja trenutno ima sa Intel-om ugovor koji im omogućava "rebrendiranje" Intel-ovih SSD diskova pod svojim imenom. Ipak, oznaka Kingston i oznaka E serije nalazese samo pri vrhu nalepnice, dok je ostatak "čist" Intel X25-E. To je Rolls Royce među SSD uređajima, ali je 500 evra velika suma za uređaj za skladištenje podataka. Cena je opravdana ubedljivim performansama koju nijedna trenutno dostupna kategorija SSD diskova ne može da nadmaši.

Kingston SSDNOW M je disk kapaciteta 80 GB baziran na MLC NAND flash memoriji, što znači nešto sporiji upis, ali i znatno povoljniju cenu od oko 300 evra. I ovde je Kingston označen samo kao marka preko Intel X25-M SSD-a, s tim što se ovde brend Kingston pojavljuje mnogo "glasnije"; samo u desnom uglu stoji Intel Inside logo. Osnovna specifikacija je ista kao i kod Intel X25-M.

Za one sa jeftinijim ulaznicama, Kingston SSDNOW V Series predstavlja ulaznicu u svet SSD diskova. Za oko 100 evra (za 64 GB model) V serija ume da zaintrigira maštu korisnika tankih na budžetu, a željnih performansi. Uređaj je nešto deblji od ostalih, jer se unutra nalaze Toshiba čipovi i JMicron kontroler. Firmware je specijalno dizajniran tako da neutrališe neke ranije primećene probleme i izvuče maksimum iz primenjene MLC tehnologije. Osnovna specifikacija je 100 MB/s za čitanje i standardnih 70 MB/s za upis, što naglašava cenovni razred uređaja, ali ukazuje i na primenu različite tehnologije od proverenog X25 rešenja.

…i hard diskovi

Seagate Barracuda 7200.11 1.5 TB koristi ploče kapaciteta čak 375 GB. Ovako velika gustina omogućava i povećanje brzina čitanja, pa tako Seagate u svom reklamnom materijalu garantuje prosečan transfer od 100 MB/s pri čitanju, ali i pri upisu podataka, što je veoma smela tvrdnja. Disk ima standardna 32 MB keš memorije, prosečno vreme pristupa pri čitanju je 8,5 ms, dok je pri upisu 10 ms. Početkom godine Segate je imao problema sa velikim brojem reklamacija na 7200.11 1 TB model, pa se zbog tog negativnog publiciteta potrudio da te probleme neutrališe na novom 7200.11 1,5 TB modelu. Sa pojavom SerialATA 6 Gb/s standarda na matičnim pločama, 7200.11 će možda biti poslednja na SerialATA II standardu, pa se očekuje da Barracuda XT nasledi ovaj uspešan model.

Barracuda XT je prvi hard disk koji zvanično podržava novi SerialATA 6 Gb/s standard. Dakle, maksimalna teoretska brzina od 600 MB/s. Znamo da od te brzine nema ništa, i da se novi standard najbolje može iskoristiti jedino prilikom transfera direktno iz keš memorije hard diska koji je kod Barracuda XT modela kapaciteta čak 64 MB. Brzina rotacije ploča je standardnih 7200 obrtaja u minutu, ali je sama gustina zapisa opet drastično povećana.

Barracuda 7200.11 1,5 TB model koji smo testirali ima četiri magnetne ploče kapaciteta 375 GB, što je do sada bio rekord. Sada Seagate sa Barracuda XT modelom uvodi ploče gustine čak 500 GB, što je još jedno veliko povećanje koje veoma dobro može da utiče na performanse. I kod Barracuda XT modela su upotrebljene četiri ploče, što daje totalni kapacitet diska od 2 TB, i to je hard disk najvećeg kapaciteta koji se trenutno nalazi na širokom tržištu. Magnetne ploče sa 500 GB gustinom zapisa Segate je izbacio malo ranije sa 7200.12 serijom diskova, ali i pored toga Barracuda XT trenutno predstavlja sam vrh desktop ponude hard diskova. Po podacima koje smo dobili od proizvođača, maksimalna brzina transfera (i to na spoljnim ivicama ploča) iznosi 138 MB/s, što se tačno poklapa sa podacima koje smo mi dobili tokom naših merenja.

Barracuda XT disk smo testirali posebno na SerialATA II i na SerialATA 6 Gb/s kontrolerima, kako bismo uvideli ne samo performanse hard diska već i samih SerialATA 6 Gb/s kontrolera.

Čvrste ili solidne performanse

Barracuda XT kroz sintetičke testove pokazuje bolje performanse u varijanti kada je disk povezan na SerialATA 6 Gb/s. Kopiranje fajlova je drastično brže preko SerialATA 6 Gb/s interfejsa, što ukazuje na to da novi standard ipak donosi značajan boljitak. Međutim, kada se pogleda brzina rada u aplikacijama, stvari se menjaju – prva generacija SerialATA 6 Gb/s kontrolera ima određenih problema sa drajverima i implementacijom, pa se tako i pojavljuju usporenja u određenim test scenarijima. Razlika između najboljih rezultata postignutih na Barracuda XT i Barracuda 7200.11 nije velika. Zato SerialATA 6 Gb/s standard za sada ne vredi plaćati više, a videćemo kako će se situacija menjati kada Intel i AMD budu integrisali nove kontrolere u svoje čipsetove.

Kingston SSDNOW E model je najbrži SSD uređaj na testu, ali njegova brzina čitanja podataka nije ubedljivo najbolja; iznad svih ostalih ga uzdiže fantastična brzina upisa. Borba modela Kingston SSDNOW M serije sa "fabričkim" Intel X25-M uređajem bila je tesna, a i okvirna cena ovih uređaja je približna. Intel X25-M operacije čitanja obavlja nešto brže, ali zato Kingston SSDNOW M sve to nadoknađuje drastično boljim rezultatima pri upisu podataka. Kada se sve ovo prenese u realne testove kopiranja podataka, Kingston SSDNOW M je duplo brži od X25-M pri kopiranju kako malih tako i velikih fajlova. Zato Kingston SSDNOW M predstavlja mnogo bolju varijantu od X25-M, na kojem je inače baziran, ali je očigledno da Kingston model ima noviju verziju firmware-a i algoritma koji bolje obavlja svoj posao. Na kraju SSD priče, ostaje nam Kingston SSDNOW V serija koja i pored svoje niske cene uspeva da se bori sa X25-M modelom. Kopiranje malih fajlova je malo brže, kopiranje velikih fajlova je malo više brže, iako ukupni rezultati (naročito pri čitanju podataka) ne ostavljaju baš takav utisak. U sintetičkom testu čitanja X25-M je čak 100 MB/s brži, ali u realnom radu se to manje primećuje.

Kada se dva Seagate Barracuda 7200.11 1,5 TB upregnu u RAID 0 mod, dobijaju se impresivni rezultati – brzina čitanja i upisa podataka je veće od bilo koje SSD varijante, pa čak i od Kingston SSDNOW E serije sa SLC NAND flash memorijom. Test kopiranja velikih fajlova daje slične rezultate, dok je brzina kopiranja malih fajlova za manja. Loše vreme pristupa Seagate Barracuda 7200.11 1,5 TB u RAID 0 kombinaciji pravi tu razliku, što se može videti i kroz PC Mark Vantage HDD test. No, u poređenju sa ostalim SSD diskovima, dva Seagate Barracuda 7200.11 1,5 TB diska u većini situacija "rasturaju" SSD konkurenciju, barem kada je u pitanju kopiranje podataka. Glavni problem hard diskova – vreme pristupa – isti je i kod RAID 0 varijante, tako da su performanse u operativnom sistemu i startovanje samih aplikacija gotovo u svim situacijama znatno slabije od bilo kog SSD uređaja. Pomenimo i to da smo u RAID 0 režimu imali određenih problema – performanse su iz nejasnih razloga bile znatno lošije od situacija kada RAID 0 nije bio sistemski disk, jer je tada RAID 0 mogao da pruži svoj maksimum.

Možda hibrid?

Očito rešenje je kombinacija SLC SSD uređaja na kome će biti instaliran operativni sistem, sa dva standardna hard diska povezana u Stripe. Performanse svakog SSD diska, kada je taj disk sistemski, znatno su bolje od bilo koje opcije koju mogu da ponude standardni hard diskovi, bez obzira na to u kom modelu se radi. Ovo se najbolje vidi u Read i Write testovima koji mere brzinu pristupa i broj mogućih operacija u sekundi, gde najbrži SSD uređaj može da ostvari čak i preko 10.000 operacija u sekundi, dok se bilo koji standardni hard disk muči da prebaci brojku od 100 operacija u sekundi.

Upravo ovaj detalj omogućava SSD uređajima da korisniku pruže daleko bolji osećaj u radu pod Windows-om. Razmislite već sada o SSD disku, makari i o najjeftinijem modelu. Tako čak i modeli iz Kingston SSDNOW V serije sa cenom oko 100 evra (za 64 GB model) predstavljaju interesantnu varijantu. Kapacitet SSD diska nekome može izgledati mali, ali se operativni sistem sa svim osnovnim alatima i aplikacijama može komotno instalirati na 64 GB. Performanse su mnogo bolje sa Kingston SSDNOW E serijom, ali je cena ovih uređaja i dalje oko 300 evra. Za ovaj novac možete uzeti jedan Kingston SSDNOW V SSD uređaj i dva 1,5 TB hard diska i dobiti najbolju kombinaciju cene, performansi i količine slobodnog prostora.

Vreme SSD uređaja je već došlo, pa očekujemo da oni tokom 2010. godine osvoje tržište. Cene će padati a brzina rasti, pa će tako korisnici konačno dočekati značajno brži rad računara – moderni procesori, ploče i memorije doći će do izražaja a jedno veliko usko grlo PC mašina biće konačno prošireno.

PC Press