PC Press: Moćna 3D vi­zija

Popularnost 3D filmova raste, pa ste verovatno i vi bar jednom svratili u “Kolosej” na neku 3D projekciju. Sa druge strane, mo­ni­to­ri i te­le­vi­zo­ri za gle­da­nje pra­vih 3D sa­drža­ja kod kuće već su dos­tu­pni, a i mnoge igre već podržavaju 3D prikaz. Da li je vre­me za ta­kvu za­ba­vu? Vaš novčanik će to naj­bo­lje pro­ce­ni­ti… — Filip Majkić i Voja Gašić

Pre sa­mo ko­ju de­ce­ni­ju, u sve­tu su 3D bi­os­kop­ske pro­jek­ci­je os­tav­lja­le bez da­ha pu­bli­ku ko­ja je, no­seći spe­ci­jal­ne naočare, go­to­vo di­rek­tno do­živ­lja­va­la do­gađaje sa e­kra­na kao da učes­tvu­je u nji­ma. Sve to je bi­lo mo­guće za­hva­lju­jući spe­ci­jal­noj te­hno­lo­gi­ji ko­ja – kao i o­gro­man broj te­hno­lo­gi­ja – na­kon o­dređenog pe­ri­oda sa­zre­va­nja i usav­rša­va­nja sti­že u sva­ki dom. Za početak, u na­šu Re­dak­ci­ju – is­pro­ba­li smo GeForce 3D Vision i do­ži­ve­li za­do­volj­stvo utis­ka da zom­bi­ji skaču na nas i da će nas za tre­nu­tak pre­ga­zi­ti auto­mo­bil. Ka­ko da vam na 2D pa­pi­ru ver­no pre­ne­se­mo utis­ke o naj­no­vi­joj 3D te­hno­lo­gi­ji? Pokušaćemo, ali pogledajte i živu demonstraciju čim stignete.

Slika koju vidite nastala je “starinskom” metodom anaglifske stereoskopije u kojoj su slike levog i desnog oka blago tonirane komplementarnim bojama (na primer crvenom i zelenom) i “preklopljene” (superimposed) u jednu sliku. Ako se takva slika posmatra kroz naočari čija su stakla takođe obojena i oči će jače ili slabije percipirati “levu” i “desnu” sliku. U mozgu se ta dva “utiska” spajaju u jedinstven 3D doživljaj. Današnji mehanizmi 3D prikaza ne koriste anaglifsko toniranje, već upotrebljavaju naizmenično prikazivanje “leve” i “desne” slike, a naočari koje se koriste sinhronizovane su sa ovim prikazom, pa “propuštaju” sliku do odgovarajućeg oka, a “zatamnjuju” staklo ispred oka koje treutno ne treba da primi sliku.

Ka­da je počet­kom ove go­di­ne to­kom Ce­BIT‑a, de­mon­stri­ran a po­tom i glo­bal­no lan­si­ran (na Computex saj­mu) GeForce 3D Vision, mno­gi su sum­njičavo vrte­li gla­vom. Da li je trži­šte sprem­no za 3D i sve što ga pra­ti (po­se­bno 3D mo­ni­to­re)? Mo­že se o to­me du­go dis­ku­to­va­ti, ali 3D sa­drža­ja je očito sve vi­še – reč je o te­hno­lo­gi­ji ko­ja će u bu­dućnos­ti do­mi­ni­ra­ti trži­štem mo­ni­to­ra (Sony je na­ja­vio da će na­re­dne go­di­ne for­si­ra­ti 3D te­le­vi­zo­re, a Panasonic je re­ago­vao sličnom na­ja­vom), te da za pra­ve vi­de­ofi­le ne­ma (ili sko­ro da ne­ma) te ce­ne ko­ju ne bi pla­ti­li za mak­si­mal­no uži­va­nje u kva­li­te­tu pri­ka­za. A 3D pri­kaz u i­gra­ma i fil­mo­vi­ma je za­is­ta ne­što što se mo­ra do­ži­ve­ti da bi se u shva­ti­lo ko­li­ko on iz ko­re­na me­nja svest o sli­ci, čak i kod ne­is­ku­sni­jih i ma­nje za­in­te­re­so­va­nih ko­ri­sni­ka.

Dve stra­ne je­dne priče

Da bis­te ko­ris­ti­li ovu te­hno­lo­gi­ju, mo­ra­te is­pu­ni­ti o­dređene pre­du­slo­ve, pre­vas­ho­dno har­dver­ske. Tu na prvom mes­tu mi­sli­mo na GeForce 3D Vision kit, ko­ji se sas­to­ji od ste­re­os­kop­skih be­žičnih naočara, čije je ko­rišćenje oba­ve­zno. Na dru­gom mes­tu je 3D mo­ni­tor ko­ji po­drža­va pri­kaz sa­drža­ja i o­sve­ža­va­nje od (ba­rem) 100 Hz, kao što je SyncMaster 2233RZ, ko­ji smo sa za­do­volj­stvom ko­ris­ti­li za po­tre­be ovog pri­ka­za. Ko­načno, tre­ba obe­zbe­di­ti od­go­va­ra­juću gra­fičku kar­ti­cu, a kroz draj­ve­re su tre­nu­tno po­drža­ni mo­de­li od GeForce 8800 se­ri­je na­ova­mo (u­ključujući GeForce 9 mo­de­le sre­dnje i vi­še kla­se, kao i GTX 2XX se­ri­je). Mi smo ko­ris­ti­li GeForce GTX 275 kar­ti­cu ko­ju smo do­bi­li lju­ba­znošću kom­pa­ni­je Gigabyte i ko­ja se po­ka­za­la ve­oma do­brim i­zbo­rom za re­pro­duk­ci­ju vi­deo‑sa­drža­ja, kao i i­gra­nje iga­ra. Oba­ve­zno je ko­rišćenje dual‑link DVI ka­bla.

Ono što je ma­nje po­pu­lar­no jes­te tro­šak ko­ji se mo­ra po­dne­ti za ovo za­do­volj­stvo. Već sa spis­ka oba­ve­znog har­dve­ra mo­že­te vi­de­ti da se u­glav­nom ra­di o nes­tan­dar­dnoj o­pre­mi, ko­ja pred­stav­lja do­da­tni i­zda­tak (do­bro, gra­fičku kar­ti­cu mo­žda već ima­te, jer kom­pa­ti­bil­na re­še­nja pos­to­je na trži­štu već du­go). 3D mo­ni­tor ili NVI­DIA naočare ve­ro­va­tno ne­ma­te, a sva­ka od tih kom­po­nen­ti ko­šta po ot­pri­li­ke 300 ev­ra. Do­daj­te na to i ne­što sna­žni­ji pro­ce­sor tj. sna­žni­ju kon­fi­gu­ra­ci­ju ko­ja „ide“ sa po­me­nu­tim kom­po­nen­ta­ma, i računi­ca je ja­sna. Tre­ba vo­di­ti računa i da se o­dređene kom­po­nen­te, po­put mo­ni­to­ra, ne mo­gu naći na sva­kom ćo­šku i da su na na­šem trži­štu dos­tu­pni sa­mo mo­de­li kom­pa­ni­je Samsung, even­tu­al­no i ViewSonic. Ka­da se svi ti tro­ško­vi sa­be­ru, i da­lje su is­pod i­zno­sa ko­ji bi većina vi­de­ofi­la bi­la sprem­na da i­zdvo­ji za­rad uži­va­nja u od­go­va­ra­jućoj te­hno­lo­gi­ji. Pro­ce­na je, kao i uvek, na va­ma; ne­moj­te reći da vas ni­smo upo­zo­ri­li.

Ste­re­ovi­zija

GeForce 3D Vision kit sti­že u ku­ti­ji sa ste­re­os­kop­skim naočari­ma ko­je be­žično ko­mu­ni­ci­ra­ju sa emi­te­rom (spra­vi­ca pi­ra­mi­dal­nog i­zgle­da ko­ja se po­ve­zu­je sa računa­rom pre­ko USB por­ta), tor­bi­com za no­še­nje, krpi­com za bri­sa­nje, dva USB ka­bla za po­ve­zi­va­nje naočara, tro­pin­skim ste­reo ka­blom ko­ji se ko­ris­ti za po­ve­zi­va­nje sa DLP uređaji­ma, te CD‑om sa draj­ve­ri­ma, so­ftve­rom i uput­stvi­ma. Tu su i tri va­ri­jan­te na­no­sni­ce, ta­ko da ko­ri­sni­ci mo­gu da oda­be­ru one ko­je naj­bo­lje od­go­va­ra­ju nji­ho­vom o­bli­ku no­sa.

Po­ve­zi­va­nje je brzo i la­ko. Emi­ter je o­sno­va sis­te­ma, po­ve­zu­je se sa računa­rom i slu­ži za ak­ti­vi­ra­nje ste­re­os­kop­s­kog 3D re­ži­ma ra­da, sa in­di­ka­to­rom ko­ji sve­tli ze­le­nom bo­jom ka­da je ovaj ak­ti­van. S dru­ge stra­ne su pri­ključci za USB i VE­SA ste­reo kabl, kao i ana­lo­gni točkić ko­ji je od ve­li­ke va­žnos­ti, a ko­ji slu­ži za po­de­ša­va­nje ste­re­os­kop­ske du­bi­ne 3D sa­drža­ja. Po­što ne­ma uni­ver­zal­nog po­de­ša­va­nja, sva­ko tre­ba da po­de­si pri­kaz ka­ko mu od­go­va­ra. Sa 3D naočari­ma se ko­mu­ni­ci­ra pre­ko IR in­ter­fej­sa, a pu­ne se pre­ko USB por­ta; pu­nje­nje će po­tra­ja­ti oko tri sa­ta, a pra­žnje­nje sko­ro 40 sa­ti, što je sa­svim do­volj­no. Na naočari­ma pos­to­ji in­di­ka­tor ba­te­ri­je ko­ji sve­tli crve­nom bo­jom ka­da pre­os­ta­ne oko dva sa­ta ra­da. Po­nav­lja­mo, ko­mu­ni­ka­ci­ja je be­žična i ne­ma ka­blo­va ko­ji se ve­zu­ju s naočari­ma (izu­zme­mo li onaj za pu­nje­nje) i ta­ko o­gra­ničava­ju slo­bo­du po­kre­ta. Mo­ra­mo po­hva­li­ti er­go­no­mi­ju sa­mih naočara, ko­je ima­ju de­beo, ali elas­tičan o­kvir i la­ko su pri­la­go­dlji­ve ši­ro­kom kru­gu oso­ba, po­se­bno zbog re­zer­vnih na­no­sni­ca.

Na­kon po­ve­zi­va­nja os­ta­je in­sta­la­ci­ja draj­ve­ra i so­ftve­ra, sho­dno uput­stvu. Ka­da re­se­tu­je­te računar, dočekaće vas 3D Vision Setup Wizard, ko­ji će vam po­moći da kon­fi­gu­ri­še­te naj­bi­tni­je pa­ra­me­tre ra­da u ne­ko­li­ko ko­ra­ka. Po­što zav­rši­te s tes­tom ko­ji će vam su­ge­ri­sa­ti na ko­ji način po­de­si­ti pri­kaz, do­ži­većete pro­sve­tlje­nje (u bukvalnom smislu reči). Ako ste oma­ši­li u po­de­ša­va­nji­ma, uvek se mo­že­te vra­ti­ti u NVIDIA Control Panel i re­kon­fi­gu­ri­sa­ti na­pra­vu.

Pre ne­go što nas­ta­vi­mo, po­me­ni­mo da naočare fun­kci­oni­šu na prin­ci­pu za­tam­nji­va­nja sva­kog dru­gog frej­ma na­i­zme­nično na očima. Pos­tu­pak ni­je baš naj­pri­ja­tni­ji za sve ko­ri­sni­ke i to je je­dna od ma­na ove te­hno­lo­gi­je – dok ne pro­ba­te nećete zna­ti da li vam sve to sme­ta ili pra­vi ne­ke pro­ble­me. Oni ko­ji bo­lu­ju od epi­lep­si­je ili bo­les­ti ko­je mo­gu bi­ti pos­pe­še­ne in­ten­ziv­nim vi­zu­el­nim do­živ­lja­jem ne­ka o­dmah za­bo­ra­ve na ovaj uređaj a os­ta­li ne­ka se spre­me za ne­ve­ro­va­tan do­živ­ljaj.

Da­lje od me­ne, zom­bi­ji!

Na dis­ku smo na­šli mno­štvo de­mon­stra­ci­onog ma­te­ri­ja­la, od sli­ka, pre­ko vi­deo‑sa­drža­ja, do i­gračkog de­moa. Osećaj je fe­no­me­na­lan! Po prvi put do­bi­ja­mo uti­sak pros­to­ra, što je kva­li­tet sam po se­bi, ja­sno uočljiv i običnom la­iku! Pred Samsung 2233RZ mo­ni­to­rom i­zređali su se svi čla­no­vi naše Re­dak­ci­je, i svi su os­ta­li us­hićeni pri­ka­zom du­bi­ne i pot­pu­no no­vim kva­li­te­tom ko­rišćenja ko­ji do­no­si ova 3D te­hno­lo­gi­ja.

I­zraz „kva­li­tet ko­rišćenja“ ni­je fra­za, jer o­dlično dočara­va šta to tačno do­no­si GeForce 3D Vision. Ne, nećemo reći da običan ko­ri­snik „ne mo­že bez ovo­ga“, ali smo osećali ko­li­ko je su­ro­vo is­ku­si­ti 3D pri­ka­ze na e­kra­nu a o­nda vra­ti­ti o­pre­mu na­kon tes­ta. Auto­mo­bi­li ko­ji ima­ju du­bi­nu na pu­tu, kre­ta­nje ko­je se u pot­pu­nos­ti mo­že ose­ti­ti, po­me­ra­nja po trećoj di­men­zi­ji… sve to je os­ta­vi­lo izu­ze­tan uti­sak na nas. Po­slas­ti­ca je u­sle­di­la na­kon in­sta­li­ra­nja de­moa i­gre Resident Evil 5, ka­da smo se bo­ri­li sa na­pa­di­ma zom­bi­ja i os­ta­lih ka­ra­kon­džu­la ko­je ni­kad ni­su i­zgle­da­le živ­lje. Na­ža­lost, ni­smo ima­li pri­li­ku da is­pro­ba­mo ne­ki first person shooter, gde bi do­živ­ljaj ve­ro­va­tno bio pot­pun i mak­si­ma­lan, ali nam je i 3D o­kru­že­nje i per­spek­ti­va iz trećeg li­ca, ko­je nu­di Resident Evil 5, bi­lo do­volj­no da ste­kne­mo ja­snu pred­sta­vu o do­me­ti­ma te­hno­lo­gi­je. A ti do­me­ti ni­su ma­li, na­pro­tiv!

Bu­di­mo ipak re­al­ni – te­ško je očeki­va­ti da će se ste­re­os­kop­ska 3D te­hno­lo­gi­ja o­dmah ra­ši­ri. Spe­ci­ja­li­zo­va­nih sa­drža­ja ima, i sva­kim da­nom ih je sve vi­še, ta­ko da tu ne tre­ba tra­ži­ti i­zgo­vor za pre­la­zak. Ali, za „običnog smrtni­ka“ je tu i da­lje dos­ta pre­pre­ka, od ne­pos­to­ja­nja ja­sne sves­ti o to­me ko­li­ko mu je ova te­hno­lo­gi­ja za­is­ta ne­op­ho­dna, do vi­so­ke su­me ko­ju tre­ba i­zdvo­ji­ti za ova­kav uži­tak.

U­prkos sve­mu, pos­to­ji gru­pa lju­di ko­ji­ma će ovo pas­ti „kao kec na je­da­na­est“. Uko­li­ko ste vi­de­ofil i uži­va­te u no­vim te­hno­lo­gi­ja­ma pri­ka­za, ovo je ne­što što mo­ra­te pro­ba­ti. Što se nas tiče, do­živ­ljaj je vre­dan sva­kog ulo­že­nog ev­ra, a en­tu­zi­jas­ti neće ža­li­ti ka­da se bu­du su­sre­li sa pa­no­ra­mom gra­da ko­ja im da­je uti­sak da su za­is­ta ta­mo ili ka­da se bu­du bo­ri­li sa ne­pri­ja­te­ljem ko­ji je u pot­pu­nos­ti tro­di­men­zi­ona­lan i čiji na­pad os­tav­lja uti­sak pra­vog ju­ri­ša, umes­to „ata­ka pa­pir­ne oso­be“. GeForce 3D Vision je pro­me­na ko­ju ja­sno uočava­ju svi, od en­tu­zi­jas­te do pro­fe­si­onal­ca, i ko­ji za­is­ta os­tav­lja izu­ze­tan uti­sak. Is­kre­no ga pre­po­ručuje­mo svi­ma ko­ji su odu­vek že­le­li da uži­va­ju u pra­vom 3D‑u, umes­to u imi­ta­ci­ji pros­to­ra na 2D e­kra­ni­ma. Si­gur­no je da će se u ovom prav­cu ići u bu­dućnos­ti, a naj­veće kom­pa­ni­je da­ju vrlo ja­sne si­gna­le u tom smi­slu. Za­što bis­te i da­lje čeka­li, te­hno­lo­gi­ja je tu, pred va­ma, potpuno spremna!

Sam­sung 2233RZ mo­ni­tor

Kom­pa­ni­ja Samsung je među vo­dećim ino­va­to­ri­ma, ali i naj­većim pro­i­zvođačima dis­ple­ja. Sto­ga ne čudi što je među prvi­ma po­nu­di­la 3D mo­ni­to­re no­ve ge­ne­ra­ci­je. Ju­žno­ko­rej­ski gi­gant je ovaj mo­ni­tor lan­si­rao u a­pri­lu. Ra­di se o 22“ mo­de­lu re­zo­lu­ci­je 1680×1050 tačaka. On po­drža­va vi­so­ke fre­kven­ci­je o­sve­ža­va­nja (do 120 Hz), što omo­gućava rav­no­mer­nu dis­tri­bu­ci­ju na po 60 Hz za sva­ko oko pri­me­nom ste­re­os­kop­skih 3D naočara, tj. pru­ža ade­kva­tnu pot­po­ru za kva­li­te­tan 3D ugođaj u kom­bi­na­ci­ji sa 3D naočari­ma. Di­na­mički kon­trast je de­kla­ri­san na 20.000:1, a o­sve­tlje­nje na 300 cd/m2. Sve to efi­ka­sno po­ma­že kod tečnih i flu­i­dnih kre­tnji, ja­snoće pri­ka­za, te sve­uku­pnom do­živ­lja­ju kod brzih sce­na, bez ob­zi­ra na to da li go­vo­ri­mo o 3D po­dručju ili pak o tra­di­ci­onal­ni­jem vi­du ko­rišćenja mo­ni­to­ra, za šta je 2233RZ i te ka­ko spo­so­ban.

Sam mo­ni­tor je ele­gan­tan, s tan­kim crnim o­kvi­rom. Ra­di se o crnom glossy fi­ni­šu, po ko­me je Samsung pre­po­zna­tljiv. Is­pod do­nje stra­ne je pro­vi­dan sta­kle­ni deo, ko­ji do­da­tno do­pri­no­si osećaju stil­skog de­la na­me­šta­ja, pre ne­go parčeta te­hni­ke. Na­ža­lost, ne po­drža­va po­de­ša­va­nje po vi­si­ni, ni­ti pre­te­ra­no na­gi­nja­nje pre­ma na­pred, već sa­mo u­glo­ve od +30 do ot­pri­li­ke ‑5 ste­pe­ni. Tas­te­ri za po­de­ša­va­nje su sme­šte­ni na de­snoj stra­ni mo­ni­to­ra. Sam e­kran je TN ti­pa, ali je sa­svim so­li­dan, po­drža­va brz od­ziv od 3 mi­li­se­kun­de, što je od izu­ze­tnog značaja za ko­rišćenje u 3D re­ži­mu zbog na­i­zme­ničnog za­tam­nji­va­nja frej­mo­va. U­glo­vi gle­da­nja su de­kla­ri­sa­ni na 170 ste­pe­ni ho­ri­zon­tal­no i 160 ste­pe­ni ver­ti­kal­no. Po­držan je is­ključivo DVI in­ter­fejs, a tu je i Samsung‑ov do­bro po­zna­ti MagicBright, za­hva­lju­jući ko­me de­talj­no mo­že­te po­de­si­ti sli­ku.

Po­se­bno na­gla­ša­va­mo mo­gućnost pri­ka­za sli­ke u pri­ro­dnim 4:3 i 5:4 re­ži­mi­ma, sa dve ve­li­ke ho­ri­zon­tal­ne li­ni­je na bo­ko­vi­ma, zbog čega se mo­že pos­tići vi­ši ste­pen re­al­nos­ti bez dis­tor­zi­je sli­ke pri­li­kom ko­rišćenja od­go­va­ra­jućih re­zo­lu­ci­ja. Sve­uku­pno, ra­di se o ve­oma kva­li­te­tnom mo­ni­to­ru, ali mo­ra­mo pri­me­ti­ti da je pres­kup uko­li­ko ne­ma­te am­bi­ci­ja da ga ko­ris­ti­te u kom­bi­na­ci­ji sa 3D Vision te­hno­lo­gi­jom, za šta je prak­tično i stvo­ren.

Gi­gabyte Ge­For­ce GTX 275

Iz kom­pa­ni­je Gigabyte je sti­gao re­fe­ren­tni pri­me­rak GeForce GTX 275 gra­fičke kar­ti­ce, ko­ji se, ipak, ra­zli­ku­je od os­tat­ka po­nu­de na trži­štu. No, za početak da po­sve­ti­mo pa­žnju o­snov­nim stav­ka­ma. Kar­ta se ba­zi­ra na GT200 gra­fičkom čipu kom­pa­ni­je NVI­DIA, ras­po­la­že 448‑bi­tnim me­mo­rij­skim in­ter­fej­som, kao i sa 896 megabajta GDDR3 me­mo­ri­je.

Naj­bi­tni­ja stvar je im­ple­men­ta­ci­ja Gigabyte Ultra Durable VGA te­hno­lo­gi­je. Ultra Durable te­hno­lo­gi­ju Gigabyte već du­go pri­me­nju­je na trži­štu ma­tičnih ploča, a ne­što slično je do­ne­la i na trži­šte gra­fičkih kar­ti. U prak­si, Gigabyte u­dvos­tručuje ko­ličinu ba­kra u Power i Ground slo­je­vi­ma PCB‑a (uku­pno dve un­ce, o­dno­sno 56,7 gra­ma), ko­ris­ti ja­pan­ske all‑solid (o­klo­plje­ne i čvrste) kon­den­za­to­re, MOS­FET ele­men­ti su Low RDS ti­pa, a pri­gu­šni­ce sa ma­gne­tnim je­zgrom su i­zrađene od le­gu­re gvožđa. Po­red to­ga, ko­ris­te se vrhun­ske me­mo­ri­je ju­žno­ko­rej­skih kom­pa­ni­ja Samsung i Hynix. Sve to bi tre­ba­lo da re­zul­tu­je spu­šta­njem tem­pe­ra­tu­re GPU‑a i kar­te za oko 5‑10%, kao i eli­mi­na­ci­jom za­gre­va­nja ši­ro­kih zo­na PCB‑a oko naj­vre­li­jih čipo­va, uvećanjem spo­so­bnos­ti za over­klo­king od 10 do 30%, kao i 10‑30% ma­njim gu­bi­ci­ma u pre­la­znim re­ži­mi­ma.

Prak­sa po­ka­zu­je da ovo ni­su pra­zna slo­va na pa­pi­ru. Kar­ti­ca za­hte­va pri­sus­tvo dva šes­to­pin­ska PCIe ko­nek­to­ra za na­pa­ja­nje. Ra­dni tak­to­vi je­zgra i me­mo­ri­je su pos­tav­lje­ni na 633 MHz i 2268 MHz dok 240 šej­der pro­ce­so­ra ra­de na 1404 MHz. Sa­ma kar­ti­ca spa­da u rang vi­še sre­dnje kla­se i­gračkih re­še­nja i po­drža­va DirectX 10, CU­DA, SLI i PhysX te­hno­lo­gi­je, od ko­jih je po­sle­dnja sve ko­rišćeni­ja u na­slo­vi­ma no­ve ge­ne­ra­ci­je. Uko­li­ko že­li­te kar­ti­cu vi­so­kih per­for­man­si, sa ovim mo­de­lom ne mo­že­te po­gre­ši­ti. Uko­li­ko že­li­te sis­tem sa GeForce 3D Vision te­hno­lo­gi­jom, ko­ja je pre­dmet ovog pri­ka­za, tek on­da nećete po­gre­ši­ti ako se opredelite za ovu vi­deo‑kar­ti­cu.

Kako se prave 3D slike i video

Poslednjih godina svedoci smo ubrzanog prelaza na HD rezolucije i visoke frekvencije osvežavanja slike (već su se pojavili displeji sa osvežavanjem od 600 Hz). Sve to sa sobom nosi ogromna povećanja količine podataka koju treba preneti za svaku sliku, a 3D vizija, stereovizija ili stereoskopski prikaz dobra su prilika da sve ove brojke pomnožimo sa dva.

Percepcija udaljenosti predmeta za koju su sposobni ljudi potiče upravo od činjenice da imamo dva oka, za razliku od fotoaparata i kamera koje smo do sada koristili. Konačna slika se formira u našem mozgu tako što se kombinuju informacije iz oba oka koje se neznatno razlikuju, jer su oči razmaknute.

Da bismo dobili stereoskopsku sliku, moramo takođe da beležimo informacije iz dva objektiva koji su razmaknuti desetak centimetara, poput naših očiju. Ove dve slike se smenjuju na specijalizovanom displeju, a polarizacione naočari naizmenično zatvaraju naše oči. Ako displej prikazuje sliku za levo oko, desno polarizaciono staklo se zatamnjuje da bi slika stigla samo do levog oka. Osećaj trodimenzinalnosti je opet poveren našem mozgu, a po VESA specifikacijama broj slika za svako oko mora da bude barem 50 na evropskom tržištu i 60 slika na američkom, što je (kao i odgovarajući PAL i NTSC TV standardi) usklađeno sa frekvencijom struje.

Displej mora da bude sposoban da prikaže 100 ili 120 slika u sekundi, što predstavlja minimalnu frekvenciju osvežavanja za 3D displeje. Ako vam to ne smeta, 3D prikaz je moguć i sa duplo manjim frekvencijama, jer se filmovi još uvek snimaju sa 24 slike u sekundi. Da bi se „dupla slika“ sprovela do monitora ili TV-a, neophodan je dual-link DVI ili HDMI kabl, jer trenutno samo on raspolaže dovoljnim propusnim opsegom za toliku količinu podataka.

Na standardizaciji zapisa stereoskopskih slika u datoteke još se radi, ali se često te slike zapisuju u JPEG odnosno MPEG datoteke u prepletenom načinu (interlaced), ili prosto kao dve odvojene slike jedna iznad druge odnosno jedna pored druge.

PC Press