PC Press: Od senzora do slike – Foto 2010
Senzori digitalnih fotoaparata su dostigli zenit, a jedini put napred je njihovo povećanje – što veći senzor treba smestiti u što kompaktnije kućište. Pogledajmo 40 reprezentativnih modela u koje smo podelili u pet kategorija… — Aleksandar Veljković
Koliko god se proizvođači senzora za digitalne fotoaparate upinjali da nas ubede u revolucionarnost novih rešenja koja će minijaturne senzore približiti performansama velikih senzora u DSLR modelima, rezultati koje vidimo su prilično neuverljivi. Pomaka ima, ali teško je prevazići fizičke zakonitosti kada je optika u pitanju, odnosno dovesti nivo detalja i količinu šuma makar blizu onome što daje APS-C ili full frame senzor. Boljitak se postiže snažnim softverskim filtriranjem šuma, često po cenu gubitka finih detalja.
Trka u megapikselima odavno je prerasla u nemoguću misiju. Kompaktni fotoaparati su se od prošlogodišnjih 12 Mp nekako stigli na 14 Mp, što je podiglo gustinu po cm<+>2<+> na uznemirujućih 50 Mp, a nije donelo boljitak (modeli rezolucije 12 ili 10 Mp često imaju manje problema sa šumom od onih rezolucije 14 Mp). Zato ove godine primećujemo trend svesnog obaranja rezolucije, i to upravo kod prestižnih modela prosumer klase kao što su Canon G11 i Nikon P100, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta snimaka pri visokim osetljivostima.
Pretražite bazu aktuelnih modela sa detaljnim tabelama karakteristika
Kozmetičke promene?
Bez obzira na to da li aparat ima rezoluciju 10, 12 ili 14 Mp (ovo su jedine vrednosti u opticaju kod aktuelnih modela), dimenzije senzora ostaju ograničavajući faktor. Trend je odumiranje ultrazum / prosumer klase kompaktnih fotoaparata u korist nerefleksnih aparata sa izmenjivom optikom i senzorima dimenzija ekvivalentnih onima kod DSLR aparata. Olympus i Panasonic su u tom cilju formulisali Micro 4/3 format, dok su se drugi proizvođači, poput Samsung-a ili Sony-ja, opredelili za APS-C (takođe u kombinaciji sa nešto užim navojima za objektive na kojima se uz adaptere mogu koristiti i objektivi punih dimenzija). Dvojac tržišnih lidera, Canon i Nikon, u svom tradicionalno konzervativnom maniru i dalje se ne oglašava sa sopstvenim rešenjima slične vrste, ali verujemo da je samo pitanje trenutka kad će se i to dogoditi.
Kada su ultrakompaktni aparati namenjeni point and shoot turističkoj primeni u pitanju, u poslednjih godinu dana se malo toga promenilo. Većina (pre svega skupljih) fotoaparata je dobila mogućnost snimanja video zapisa u 1280*720 HD rezoluciji i shodno tome većina njih je dobila i zaseban taster za snimanje videa, što je do prošle godine bila privilegija retkih. Sve su češći ekrani dijagonale 3", kao i više rezolucije (460000 p ili više), a HD video donosi modu širokih ekrana, koji prosto mame korisnike da i za fotografije koriste format 16:9, iako to u suštini znači samo odsecanje gornjeg i donjeg dela kadra i pad rezolucije. Canon je, nakon Samsung-a, Olympus-a i Nikon-a, odlučio da se priključi eksperimentu zvanom ekran osetljiv na dodir, a jog dial točkić kao sekundarna funkcija kursorskog kruga takođe kod stilizovanih aparata Canon-a, Olympus-a i Nikon-a postaje pravilo.
Pretražite bazu aktuelnih modela sa detaljnim tabelama karakteristika
Raspon zuma i dalje raste: široki objektivi ekvivalentni 28 mm prošle godine su još uvek bili razlog za pohvalu, dok je ove godine to postao standard, čak i kod niskobudžetnih modela (jedino Canon se sa time ne slaže). Sada se u proizvođači utrkuju ko će da ponudi širi kadar od 28 mm, pri čemu je interesantno da je Canon sa svojih 24 mm na modelima Ixus 200 i 210 otišao najdalje. Drugi trend je povećanje raspona zuma, što je dovelo do bujanja ponude u kategoriji kompaktnih ultrazumova – aparata spakovanih u minijaturno, "džepno" telo, čiji je raspon zuma 10x ili veći.
Ono što smo do sada smatrali ultrazum klasom lagano odumire, odnosno sve se više raslojava, pri čemu svaki proizvođač ima svoju filozofiju u kom smeru bi ultrazum trebalo da evoluira. Olympus je, iako su izbacili model sa trenutno najvećim rasponom zuma od 30x (SP-800 UZ), odlučan u nameri da svoje ambicioznije kupce preusmeri ka PEN familiji aparata sa izmenjivom optikom – njihova viziju nove prosumer klase dovodi do ukidanje naprednih manuelnih podešavanja i izjednačavanje korisničkog interfejsa sa onim kod mju serije. Nikon se već jednom "opekao" sa nepromišljenim odustajanjem od prosumer tržišta i povraćene pozicije ne ispušta tako lako – P100 direktno konkuriše Canon-ovom G11, ali sa velikom prednošću u rasponu zuma, kao i povoljnijom cenom. Ni Panasonic ne odustaje od proizvodnje ultrazum aparata sa punim mogućnostima kontrole, mada su svoje ambicije kada je rast raspona zuma u pitanju zaustavili na 18x. Fujifilm ima možda i najstabilniju poziciju na tom tržištu, sa većim brojem ultrazum modela koje krasi odličan balans između mogućnosti i cene, tako da ne čudi njihova popularnost.
Što se vodootporno robusnih aparata kao specifične kategorije tiče, iako se većina proizvođača priključila ovom segmentu (jedino još nismo videli "podvodni Nikon"), Olympus se izbacivanjem čitave game novih modela svoje mju Tough serije svake godine svojski trudi da u ovom segmentu očuva lidersku poziciju. Canon-ov D10 je dobio pozitivne kritike, ali deluje da Canon nema ozbiljnijih ambicija na ovom tržištu.
Kako smo testirali?
Da bismo što sveobuhvatnije sagledali ukupne kvalitete svakog aparata na testu, formulisali smo sistem od 25 parametara koji se ocenjuju i grupisali ih u pet kategorija: kvalitet snimaka, brzina rada, lakoća rukovanja, bogatstvo mogućnosti i opšti kvalitet. U kategoriji kvalitet snimaka ocenjuje se kolorit i dinamika, oštrina i realna rezolucija, šum i geometrija. Ocena za brzinu rada izvodi se tako što polovinu ocene čini vreme izvođenja čitave baterije snimaka koja na najbolji mogući način demonstrira način na koji korisnički interfejs utiče na vreme potrebno za izvođenje pojedinih operacija. Drugu polovinu ocene čine parametri kao što su prosečno vreme fokusiranja, zumiranja, memorisanja fotografije i punjenja blica između dva snimka.
U ocenjivanju lakoće rukovanja vodimo računa o parametrima kao što su ležanje aparata u ruci i ergonomija, da li poseduje jog dial točkić, koji se mehanizam za zumiranj koristi (prsten oko okidača, tasteri na poleđini, prsten na objektivu, mehaničko zumiranje…), broj, raspored i funkcije tastera, kao i logičnost i dostupnost parametara preko korisničkog menija. Kod bogatstva mogućnosti, ocenjujemo širinu ugla optike i raspon zuma, eventualno postojanje sekundarnog optičkog tražila, stepen dostupnosti manuelnih kontrola, postojanje optičke stabilizacije slike, vodootpornost / robusnost, kao i prisustvo specifičnih parametara koji se ne sreću kod drugih modela. U kategoriji Kvalitet ocenjuje LCD displej, solidnost korišćenih materijala, finoća završen obrade i dizajn.
Pretražite bazu aktuelnih modela sa detaljnim tabelama karakteristika
Svaki od ovih parametara u odgovarajućem stepenu utiče na ukupnu ocenu kategorije, a krajnja ocena se dobija kao prosek ocena svih pet kategorija. Dakle, u pitanju je formula sa velikim brojem parametara, gde čak i greška u proceni jednog parametra ne može značajnije da utiče na ukupnu ocenu aparata. Da je ova formula pravilno postavljena uverava nas i činjenica da se gotovo uvek subjektivni utisak o kvalitetima aparata stečen u toku testiranja precizno reflektuje u brojkama koje formula generiše – retko se dešava da neki aparat nakon finalizacije tabele bude "iznenađenje". Najzad, indeks isplativosti tiče se izračunava kao odnos ukupne ocene osvojene na testu i cene fotoaparata.
Brendovi i trendovi
Canon je tokom čitave protekle decenije imao vrlo stabilnu poziciju broj jedan po prodaji na svetskom tržištu digitalnih fotoaparata, tako da ova kompanija nema razloga da se previše upušta u eksperimente. U svom konzervativizmu imaju sasvim dovoljno prostora da posmatraju šta će od noviteta koje drugi promovišu naići na pozitivan odjek kod kupaca, da bi onda ono što zaključe da ima smisla i sami prihvatili, i često usavršili. Canon je dugo oklevao sa nuđenjem "široke" optike, ali danas su se sa modelima Ixus 200 i 210 sa po 24 mm svrstali među lidere. Nekada su se isticali po brzini rada, dok danas Canon kompaktni modeli nisu šampioni u tom domenu, ali se ne može reći ni da su spori. Za poziciju koju Canon uživa na tržištu posebno je značajno to što ovaj brend važi za sigurnu kupovinu. Možda nijedan njihov model nešto naročito ne odskače, ali sa Canon-om je sigurno da nema podbačaja, i da ćete dobiti visok kvalitet snimaka, koji će zadovoljiti potrebe ciljne grupe određenog modela. Ujednačenost ponude i sposobnost da odgovore potrebama najšireg kruga korisnika je njihov vrlo jak adut.
Nekada prilično jaka i popularna među ljubiteljima jeftinih aparata koji traže punu manuelnu kontrolu, Canon-ova A familija je u poslednjih par godina načinila zaokret ka jednostavnim turističkim aparatima još niže cene i kvaliteta izrade. Ciljnu grupu nekadašnjih modela serije A-6xx Canon je preusmerio na SX ultrazum familiju, koja se u najnovijoj generaciji raslojila na kompaktne modele sa trocifrenim oznakama (SX120 IS, SX210 IS), i na modele pune veličine koji nose dvocifrene oznake (SX20IS). Tu je i G familija sa reprezentativnim G11, a beležimo i povratak S serije (S90) kao kompaktne varijante G familije. Između aktuelnih A modela danas nema neke bitnije razlike, ni u kvalitetu izrade, ni u mogućnostima, ni u ceni – svi su izrađeni od jeftine plastike i poseduju tek elementarne funkcije i pomalo neinspirativan raspon zuma.
Pretražite bazu aktuelnih modela sa detaljnim tabelama karakteristika
Fujifilm je na žalost slabo zastupljen na našem testu (tek sa tri modela) ali ovaj proizvođač već godinama igra vrlo zapaženu ulogu u svim segmentima tražišta fotoaparata, nudeći po pravilu dobar odnos performansi i cene. Fujifilm je još početkom decenije razvio sopstvenu SuperCCD tehnologiju za proizvodnju senzora koja beleži odlične rezultate kada je dinamika i odsustvo šuma u pitanju. Naročito su zapaženi njihovi stilizovani modeli iz F serije, koji su do sada gotovo uvek bili etalon svoje klase. Sadašnja generacija, oličena u modelu F70 EXR (sa novim EXR senzorom) ne odskače od konkurenata u meri kako je to bio slučaj sa prethodnicima, ali još uvek spada u sam vrh kada je kvalitet prikaza u pitanju. Deo tajne je i u činjenici da Fujifilm-ovi napredniji senzori najčešće imaju veću površinu od konkurentskih, tako da je i gustina zapisa na njima daleko povoljnija.
Fujifilm je poznat i po širokoj gami ultrazum modela, od kojih oni iz više klase nude jedinstven korisnički interfejs sa mehaničkom kontrolom zuma i komande koje su identične onima na DSLR aparatima, približavajući iskustvo korišćenja Fujifilm aparata DSLR klasi. Gustina zapisa na senzorima one umeju da budu čak duplo povoljnije nego kod konkurentskih modela, što se odražava na viši stepen detalja i niži nivo šuma. I Fujifilm se svojim jeftinim modelom Z33 WP priključio porodici proizvođača vodootpornih modela.
Nikon ponovo stiče pozicije na tržištu kompaktnih fotoaparata, a glavni adut su odličn performanse, visok kvalitet izrade i agresivna politika cena. Fokus se u domenu kompaktnih modela potpuno prebacio sa niskobudžetnih aparata L serije na stilizovanu S seriju, čijih je čak tri modela zahvaljujući ceni ispod 200 evra na ovom testu upalo u klasu jeftinih, ubedljivo dominirajući nad konkurencijom u klasi.
Ultrazum / prosumer ponuda Nikon-a ponovo je jaka, pre svega zahvaljujući modelima P serije. Njen najnoviji izdanak, P100, trenutno je najmoćniji ultrazum u ponudi, model koji ljubitelji ove kategorije koji traže maksimum manuelne kontrole teško da mogu da preskoče razmatrajući kandidate za svoj budući aparat. Na drugoj strani, L110 je dostojna konkurencija niskobudžetnim ultrazum modelima sa jednostavnim kontrolama. U svojoj gami modela Nikon danas ima i neke jedinstvene proizvode kao što je S1000pj, aparat sa ugrađenim projektorom, a ni modeli sa touch screen interfejsom za njih odavno nisu nepoznanica. Sve u svemu, aktuelno lice Nikon-a je izuzetno konkurentno i dopadljivo, nudeći ne samo izgled, već kvalitet i performanse.
Pretražite bazu aktuelnih modela sa detaljnim tabelama karakteristika
Olympus je u poslednjih godinu dana napravio "veliko spremanje" svojih modela, koji su sada unificirani u većoj meri nego što su ikada bili. Raspored kontrolnih tastera i korisnički interfejs za sve modele iz mju i SP serije je identičan, nudeći kod svih (izuzev kod Tough serije) rotirajući jog dial, što je omogućilo da se dalje svede broj tastera i da se korisnički interfejs učini jednostavnijim nego što je ikada ranije bio. Sam funkcijski meni je pomeren uz desnu ivicu ekrana, pa Olympus ima najpraktičniji korisnički interfejs. Ako tome dodamo činjenicu da je Olympus jedini brend koji standardno u svom izboru jezika interfejsa nudi i srpski (preveden je čak i vrlo detaljan interaktivni help sistem), prosečnom korisniku Olympus aparati deluju neodoljivo.
Druga stvar koju su svi modeli mju i SP serije dobili jeste zaseban video taster, a one koji razmišljaju o isplativosti memorijskih medija obradovaće vest da je Olympus konačno raskrstio sa xD formatom i sada svi modeli iz Olympus game primaju SD/SDHC kartice, dakle najdostupniji i najjeftiniji memorijski medij. Memorijske kartice vam uz Olympus možda neće ni biti potrebne, jer novi modeli po pravilu raspolažu sa 1 do 2 GB interne memorije, što će većini korisnika biti dovoljno za fotografisanje u JPG formatu. Jedino razočarenje je da su Olympus ultrazum aparati (SP) svedeni na jednostavan korisnički interfejs. Time se pažnja korisnika preusmerava na PEN modele kao novu, kvalitetnu alternativu za one sa ozbiljnijim kreativnim ambicijama.
Nova postava vodootporno-robusnih modela iz Tough familije okuplja čak tri modela, koji će sigurno zadovoljiti i one koji bi da prođu jeftinije nego ikada pri nabavci ove vrste aparata (Tough 3000), ali i da dobiju vrhunsku spravu sa kojom ne samo da možete da ronite do dubine od 10 metara, već vam ista u Exif podacima upisuje i dubinu na kojoj ste načinili snimak (Tough 8010). Tu je, naravno, i Tough 6020 kao zlatna sredina po svemu, uključujući i cenu.
Panasonic je brend koji je poslednjih godina, mahom zahvaljujući izvanrednoj Leica optici, priređivao pravu malu revoluciju u domenu kompaktnih fotoaparata, ali i brend čija distribucija u Srbiji ni približno ne reflektuje njegov aktuelni značaj na svetskom tržištu – možemo samo da se nadamo da će kompanija Panasonic u budućnosti tržište Srbije ozbiljnije shvatiti i da će zauzeti poziciju koju kvalitetom svojih proizvoda zaslužuje. Za ovaj test smo obezbedili samo tri modela ovog proizvođača, ali je i to bilo dovoljno da bismo se uverili da Panasonic ne gubi oštricu kada su inovacije u pitanju i da njihovi modeli predstavljaju malu tajnu dobrih poznavalaca digitalne fotografije.
Proizvodni program Panasonic-a karakteriše širok dijapazon modela u praktično svim segmentima – od niskobudžetnih, preko ultrakompaktnih (stilizovanih), pa sve do prosumer i ultrazum klase. Panasonic je otišao i korak dalje pa, u saradnji sa Olympus-om, lansirao Micro 4/3 format nerefleksnih aparata sa izmenjivom optikom, osvojivši njima jake pozicije na tržištu (na žalost, nijedan od ovih modela nije nam stigao na test).
Pretražite bazu aktuelnih modela sa detaljnim tabelama karakteristika
Samsung je značajno ime na tržištu digitalnih fotoaparata, iako je to najmlađi brend u ovom društvu. Koreanci su od samog početka bili svesni da se jedino inovacijama, kvalitetom i atraktivnim dizajnom mogu nametnuti, tako da iza sebe već imaju zavidan spisak realizovanih ideja: oni su prvi krenuli sa korisničkim intefejsom rešenim preko ekrana osetljivih na dodir, prvi su eksperimentisali sa većom količinom interne memorije i integracijom fotoaparata i multimedijalnog plejera, prvi su došli do zaključka da je WiFi konektivnost za fotoaparat vrlo korisna opcija, a nisu se ustručavali ni da sa svojim nemačkim partnerom u proizvodnji optike pomeraju granice kada je raspon zuma ili širina ugla u pitanju, idući na tom polju pod ruku s Panasonic-om. Pomogli su mnogima da shvate da je čak i kod jeftinijih modela poželjno korišćenje fino obrađenog metala umesto plastike. Samsung je na ovom testu zastupljen samo jednim modelom, ali može se slobodno reći – jedan, ali vredan! NX10 je njihova interpretacija ideje nerefleksnog prosumer aparata s izmenjivom optikom, gde su inženjeri ponovo pokazali lucidnost i smisao za funkcionalno i praktično.
Sony je ozbiljno ime iz domena potrošačke elekronike koje poslednjih godina igra zapaženu ulogu i na tržištu digitalnih fotoaparata. Njihova uloga je porasla kada su kupovinom Minolte ušli i na DSLR tržište, ali je proizvodni program je veoma širok i obuhvata sve kategorije – od niskobudžetnih, turističkih modela, preko stilizovanih (aparati sa većom količinom interne memorije i touch screen korisničkim interfejsom ni njima nisu strani), pa sve do ultrazum kategorije. Nama je na test stigao TX1, predstavnik Sony programa stilizovanih aparata sa touch interfejsom i klizećim poklopcem objektiva integrisanog u telo aparata, kao i H55, Sony-jev najnoviji adut na polju kompaktnih ultrazum modela.
Niskobudžetni aparati
U kategoriju jeftinih fotoaparata svrstali smo sve što košta ispod 200 evra. Tako se dogodilo da jedan Canon Ixus i čak tri modela Nikon S serije, iako po nomenklaturi spadaju u višu klasu stilizovanih aparata, "skliznu" u ovu kategoriju.
Stilizovani aparati
Kod stilizovanih fotoaparata ujednačenost konkurenata je najveća, pa o nagradama odlučuju nijanse. Canon-ovi Ixus modeli i Olympus-ovi mju vodili su pravu rovovsku bitku za prestiž, da bi na kraju raspodela nagrada bila 3:1 u korist Olympus-a. Doduše, ona najvrednija nagrada za vrhunski kvalitet, otišla je Canon-ov tabor, i to modelu koji u Canon-u smatraju za "odlazeći", Ixus 200.
Kompaktni ultrazum modeli
Klasa se iskristalisala ove godine i definisana je prevashodno dimenzijama – modeli koji konkurišu da se u njoj nađu moraju lako da staju i u manji džep, odnosno da nisu mnogo većeg gabarita od prosečnog aparata iz kategorije stilizovanih. Neki su, doduše, na granici da se mogu uvrstiti u ovu klasu (pre svega Canon-ovi modeli).
Ultrazum kategorija
Klasične ultrazum aparate smo na ovom testu po prvi put u potpunosti odvojili od prosumer/ultrazum kategorije, pre svega zato što ove godine dolazi do snažnije diferencijacije i formiranja kategorije kabastih modela jakog zuma bez mogućnosti manuelne kontrole, koje bi bilo teško porediti sa naprednijim aparatima bilo po opcijama ili ceni, a s druge strane dotični modeli zbog svojih dimenzija ne ispunjavaju uslov da ih uporedimo sa kompaktnom ultrazum klasom.
Prosumer / ultrazum modeli
Na kraju ovog pregleda stigli smo i do najuzbudljivijeg dela priče o digitalnim fotoaparatima, do kategorije koja treba da nam ponudi odgovor na pitanje – u kom smeru će se kretati prosumer tržište u budućnosti i da li će DSLR tehnologija kao neizbežan korak u stremljenju ka kvalitetu i performansama dobiti alternativu?
U ovoj kategoriji pokušali smo da pomešamo dva tehnološki raznorodna koncepta koji pretenduju ka ostvarenju istog rezultata, odnosno zadovoljanju iste ciljne grupe korisnika – onih koji traže više od onoga što može da im pruži većina kompaktnih aparata, a ipak ne žele gabarit DSLR-a. To mogu biti profesionalci kojima treba sekundarni aparat kompaktnih dimenzija ili ambiciozni amateri. Jedna kategorija su tradicionalni kompaktni aparati koji obaranjem rezolucije pokušavaju da ostvare boljitak po pitanju šuma i detalja (Canon G11, Nikon P100), a druga su nerefleksni aparati sa izmenjivom optikom, koji u kompaktnim dimenzijama nude senzore istih veličina kao što su oni koje nalazimo u DSLR modelima. Šta će preovladati?
Čak ni najbolji kompaktni modeli (a G11 je etalon kada se radi o kvalitetu izrade, korisničkom interfejsu i komandama, procesiranju, kvalitetu slike u okviru kompaktne klase) ne mogu ravnopravno da se nose sa novom kategorijom ni po kvalitetu slike ni po performansama. Ovo će vrlo verovatno značiti brzi kraj prosumer kategorije i upućuje na ispravnost Olympus-ove orijentacije na PEN modele.
Pomalo iznenađujuće, svetla pozornice je "oteo" Samsung NX10, model koji oblikom tela podeća na DSLR, ali u manjem i lakšem pakovanju…
Uzbudljivo leto će prilično radikalno redefinisati međuprostor između kompaktnih aparata i DSLR klase. Verujemo da će prosumer / ultrazoom otkinuti solidan deo "kolača" DSLR kategorije, možda čak i potpuno ugasiti niskobudžetnu DSLR klasu kao takvu. Spektakularne pomake je u ovako zreloj tehnologiji teško očekivati, ali fotoaparati su ove godine nesumnjivo napredovali – nećete se pokajati ako pred odmor kupite neki od njih.
