PC Press: TPlink – do Interneta dva putića…
Ozbiljnije firme i biznis korisnici kojima svakodnevni posao zavisi od veze sa Internetom ne spavaju mirno ako znaju da imaju samo jednu žilu kucavicu ka svetskoj mreži… Mladen Mijatović
U modernom poslovnom okruženju nestanak mrežne povezanosti, a posebno pad veze sa Internetom maltene je ekvivalentan nestanku struje. Kad pukne mreža – sve staje. A kad posao stane, počinje da otkucava sat koji beleži firmine gubitke…
Zbog toga je sve više firmi koje uvode više od jedne nezavisne linije ka Internetu, i to često od različitih provajdera, pa nije retko da firma ima ADSL priključak paralelno s, recimo, kablovskim modemom ili nekom bežičnom vezom. Ponekad se firme odlučuju da uvedu više paralelnih linija i zarad pukog povećanja protoka – kada je bandwidth u pitanju, svaka pristupna tehnologija ima ograničenje, a ako tehničke mogućnosti to dozvoljavaju, često je uvođenje nekoliko istovetnih priključaka jeftinije od prelaska na bržu tehnologiju.
I u jednom i u drugom slučaju potrebno je nešto što bi sabralo višestruke Internet priključke i stvorilo agregirani link većeg protoka i pouzdanosti. To nešto mogu da budu TP‑Link‑ovi ruteri sa višestrukim WAN interfejsima i load balancing funkcijom.
Profi oprema
TL‑R480T+ je ruter sa dva WAN interfejsa, oba su izvedena kao bakarni RJ‑45, brzine 100 Mbit/s, pa se preko njih mogu ostvariti veze s modemima i drugom uobičajenom CP opremom koju obezbeđuju Internet provajderi. Uređaj obezbeđuje automatski load balancing, tako da se ukupan protok ravnomerno deli između ova dva interfejsa, a u slučaju pada jednog WAN linka, veza nastavlja da funkcioniše preko preostalog sa onim kapacitetom koji je na raspolaganju. Moguća su i finija podešavanja, a za to je potrebno malo čačnuti po konfiguraciji.
Ruter stiže u masivnom metalnom kućištu, opremljen setom za montažu u 19“ rek‑ormanu, što sugeriše nekoliko stvari. Pre svega, da se radi o profi uređaju, pa odmah pomislite na mučno konfigurisanje kroz tekstualne menije konzolnog interfejsa. Srećom, ruter se može podesiti kroz GUI, unošenjem njegove IP adrese u standardni Web browser. WAN veza se konfiguriše prema vrsti (ili vrstama) pristupne tehnologije koju koristite. Ako se na Internet povezujete preko ADSL modema, nije zgoreg pomenuti da modem tada treba podesiti tako da radi u bridge režimu, da bi se PPPoE sesija teriminisala na samom ruteru, pa u odgovarajući meni rutera (a ne modema!) treba uneti korisničko ime i lozinku koju zahteva vaš Internet provajder.
U WAN meniju takođe možete vrlo fleksibilno podesiti parametre protoka, na primer, davanjem prioriteta saobraćaju od određenih IP adresa i ka određenim IP adresama. Takođe, možete kontrolisati i protoke na LAN interfejsima, kao i sijaset drugih opcija, čije bi detaljno nabrajanje daleko prevazišlo obim ovog teksta. Pored uobičajene NAT funkcionalnosti, ruter ima integrisani firewall, DHCP server, zna da čita VLAN tagove, ima podršku za VPN, QoS, Port Mirroring, UPnP, na njemu možete podići DMZ i virtuelne servere, a sve relevantne informacije o radu ostaju zabeležene u log fajlovima i iz njih se mogu izvući razni korisni statistički podaci. Za detalje, ipak, predlažemo da pročitate korisničko uputstvo.
Koliko WAN‑ova?
Ako sve ovo nije dovoljno, TP‑Link proizvodi i load balancing ruter TL‑488T, koji je opremljen sa četiri WAN interfejsa. Pomislite, recimo, na četiri ADSL2+ modema i ukupnu brzinu koju možete sa ovime da dobijete, po ceni četiri „obična“ ADSL priključka. Ovaj ruter fizički mnogo liči na prethodni, pa je sa LAN strane ostalo mesta za samo jedan Fast Ethernet port. To nije razlog za brigu, pošto se podrazumeva da će se ruter koristiti zajedno sa nekim Ethernet svičem.
Ako vam treba pojačanje sa LAN strane, ono stiže u vidu TL‑4299G, rutera nešto većih dimenzija, sa dva WAN interfejsa, ali zato oba gigabitna, čak osam gigabitnih RJ‑45 LAN portova i jednim SFP slotom. U ovaj poslednji se po potrebi može staviti električni ili optički gigabitni SFP modul, čime kapacitet mreže dobija još ozbiljnije dimenzije.
Brzina rada rutera ne zavisi samo od brzine njegovih mrežnih interfejsa, već i od procesorske snage, što je kod ovih TP Link‑ovih uređaja dosta dobro rešeno, budući da su svi zasnovani na Intel IXP procesorima, kojima duguju svoje visoke performanse.