PC Press: Windows 7, član biblioteke
Ako ste član bilo kakve mreže, verovatno ste primetili kako se na pojedinačnim računarima postepeno umnožavaju kopije raznih dokumenata. Čak i ako imate samo jedan računar, gotovo je sigurno da imate višestruke kopije nekih fajlova — Voja Gašić
Ako pokušate da nađete datoteku sa rezervacijama oglasa na redakcijskoj mreži, suočićete se sa nizom problema. Broj koleginica koje se time bave je veći od jedan, pa svaka ima svoju verziju. Naravno, na serveru postoji folder „marketing“, pa bi verzija fajla koja se nalazi u njemu mogla da bude ona prava – pod uslovom da neka od koleginica nije zaboravila da „lokalnu“ verziju presnimi na server ili je druga koleginica „pregazila“ noviju verziju svojom starom verzijom da bi „samo nešto pogledala i proverila“… Zapravo, to bi mogao da bude dobar primer da naše koleginice nisu veoma pedantne i sjajno organizovane, pa sa lakoćom izlaze na kraj i sa mnogo većim brojem oglasa od onog sa kojim u poslednje vreme baratamo. Zato znam niz firmi koje na lageru nemaju ono što piše u cenovniku, a cena na web-u ne odgovara onoj u radnji.
No, manimo firme i pogledajmo šta se događa kod kuće. Navikli smo da i mama i tata, i seka i bata imaju svoju muziku i filmove na računaru. Još ako je tu kućni server ili zajednički „storage“, fajlovi se nekontrolisano umnožavaju, a filmovi umeju da budu baš veliki i brzo „troše“ lokalni disk. Ima li leka?
Svega ovoga ne bi bilo…
Naravno, da je Microsoft (kao što je obećao) uveo biblioteke u Vistu, bio bi to razlog više da bude prihvaćenija, a korisnici ne bi sa tolikim ovacijama dočekali Windows 7 koji barata korisničkim bibliotekama. Svi dosadašnji Microsoft-ovi operativni sistemi podrazumevali su predefinisane foldere za razne tipove dokumenata, a novokreiranom korisniku bi na početku bile napravljene fascikle za dokumente, fotografije, muziku i video. Sve bi obično bilo u redu ako je u pitanju jedini korisnik na računaru i to do momenta kada ne poželi (što nije tako retko) da reinstalira sistem. Iole iskusniji korisnici znaju da mora da se napravi bekap svega važnog, a jedna od najzamornijih stvari je sklanjanje i vraćanje svih stvari koje su vam važne.
Mnogi se odlučuju da za spremanje važnih fajlova koriste drugi disk (ili particiju), ali pređašnji operativni sistemi ne nude tako komforan pregled multimedije ako se ona ne nalazi u posvećenim folderima korisnika, izostaje indeksiranje koje olakšava pretragu, a upravo ova situacija često dovodi do umnožavanja fajlova. Zašto, dakle, umesto korisnikovih foldera ne bismo upotrebljavali korisnikove biblioteke, a korisnik bi u te biblioteke mogao da uključi razne foldere u kojima čuva datoteke. I to ne samo svoje foldere, već i foldere drugih korisnika i foldere sa drugih računara – naravno, ako mu je to dozvoljeno.
Windows 7 i dalje za svakog korisnika pravi navedene foldere, ali istovremeno napravi i odgovarajuće biblioteke. Ako otvorite svoju osnovnu fasciklu na desktopu, uočićete sekciju „libraries“ koja sadrži vaše dokumente, fotografije, muziku i video. Uočićete da svaka od početnih biblioteka sadrži dve „lokacije“ – prva je vaš privatni folder, a druga je javni (Public) folder iste namene. Klikom na link koji ukazuje na broj lokacija koje obuhvata biblioteka dobićete spisak tih lokacija, kao i mogućnost da dodate novu lokaciju, uklonite neku koja vam više ne treba ili promenite podrazumevanu lokaciju za tu biblioteku. Podrazumevanu lokaciju koristiće svi programi koji barataju navedenim tipom dokumenata, pa je sada na primer veoma lako „preusmeriti“ sinhronizaciju MP3 plejera ili telefona da ne traži ili sprema muziku u folder „My Music“, već u folder „D:\pera\muzika“ ili čak „\\mediapl\muzika“ na kućnom medija plejeru, ako ste taj folder proglasili kao podrazumevani folder za muzičku biblioteku.
Sa police na policu
To naravno nije sve. Već letimičan pogled na biblioteke otkriva da fajlovi u biblioteci mogu biti „složeni“ na razne načine i dostupni po mnogo raznovrsnijim kriterijumima nego da se radi o prostim folderima. Za početak, sve datoteke u bibliotekama biće složene upravo po folderima u kojima se nalaze.
Fotografije na primer, možete da pregledate po danima ili mesecima nastanka, ali i po rejtingu i tagovima (oznakama) koje im sami dajete. Za svaku fotografiju, svaki od ovih parametara možete da menjate „ručno“ upisujući oznake ili dajući rejting, što se radi veoma prosto u statusnoj liniji biblioteke. Možda je zanimljivo pomenuti da možete dodati oznaku (tag) ili promeniti rejting čitavoj grupi selektovanih fotografija.
Ova „gimnastika“ moguća je i sa ostalim tipovima datoteka, a prave prednosti primetićete tek kada primenite odgovarajuće programe – Photoshop Elements tako može da „prečešlja“ sve vaše fotografije i pomoću mehanizma za prepoznavanje lica doda oznaku „Pera“ svim fotografijama na kojima prepozna dotični lik, pa će Windows Live Photo Gallery sa lakoćom prikazati „Perinu kolekciju“. Kad je u pitanju muzika, Media Player 11 će već sam pronaći podatke kao što su autor ili izvođač muzike, omot CD-a, pa i mnoge druge.
Na kraju, ničim niste ograničeni na postojeće biblioteke, već možete da dodajete i soptvene, shodno sadržaju koji ćete tamo spremati i čiju će vam sistematizaciju biblioteke olakšati. Uz malo navikavanja na koncept biblioteka smanjićete dupliranje fajlova na disku značajno olakšati njihovo pronalaženje i pregled.
