PC#253 – Osvrt glavnog urednika
Otvorite komandni prozor i otkucajte WMIC a onda DISKDRIVE GET STATUS i saznaćete da li je neki od diskova u vašem PC‑ju blizu crkavanja. Šta, niste znali da vaš računar ima komandu WMIC? A komandu IPCONFIG ili WUSA? Svašta se krije u vašem kućištu i na vašem disku, mnogo toga je korisno, većina vam je nepotrebna, ali svaka sitnica može da napravi problem koji ćete morati da rešavate gubeći dragoceno vreme. Da li je sve to postalo previše komplikovano?
U proleće 1988, pre… uh… 30 godina, predložio sam Jovanu Regaseku, mom tadašnjem uredniku u časopisu „Računari“, da pokrenemo rubriku „Bitovi iz haosa“ koja će iz meseca u mesec donositi kratke priloge o neobičnim i manje poznatim tehnikama upotrebljivim na PC računarima. Jova se složio s idejom, smislio rubrici bolje ime „Bajtovi lične prirode“, ali i postavio neizbežno kontrolno pitanje „da li će tih manje poznatih tehnika biti za sledećih nekoliko nastavaka“. Verovao sam da će biti, jer su PC računari „dovoljno složeni“.
Rubrika je dobro primljena, materijala je srećom bilo, pa sam sedam godina kasnije smišljao njenu „transplantaciju“ u časopis „PC“. Srećom, na vreme sam pronašao i par meseci čuvao u rezervi spektakularni prilog kojim ću otvoriti rubriku u PC#1. Predložio sam čitaocima da u RUN prozoru tada aktuelnog Windows‑a 3.11 otkucaju REGEDIT i da se… čude. Mnogi su posle, u diskusijama na Sezam BBS‑u, komentarisali da nisu ni sanjali da „tako nešto“ uopšte imaju na svom računaru, pitali su se čemu ta „gomila đubreta“ uopšte služi i šta će biti kada se tu nešto poremeti. Danas svi znamo za REGEDIT, povremeno ga (nerado) koristimo kad treba podesiti neki parametar, ali je registry baza bila i ostala tamni vilajet čija struktura i funkcionalnost jedva da je ikome poznata. A takvih „tamnih vilajeta“ u Windows, Unix ili MacOS računarima ima napretek.
Rast složenosti današnjih operativnih sistema i programa učinio je nemogućim da ih u potpunosti upoznamo. Prve „Bajtove lične prirode“ sam pisao u WordPerfect‑u 5.1 čije je kompletno uputstvo imalo 1048 strana – mnogo, ali sam ga ipak prelistao i otprilike znao šta program može. Danas odgovarajuće uputstvo ne bi imalo svrhe ni pisati ni čitati – umesto da steknemo utisak o mogućnostima programa, počinjemo odmah da ga koristimo pa kad negde zapnemo, lutamo kroz maglu Google‑a dok eventualno ne nađemo rešenje. Operativni sistemi i programi koje koristimo nastali su beskonačnim trpanjem koda i dodavanjem opcija, kombinovanjem tehnologija i biblioteka, što je i uzrok sigurnosnih problema koji se rešavaju stalnim i nekritički dimenzionisanim update‑om. Ako znate da se instalacija Windows‑a sastoji od 255 hiljada fajlova (Windows 3.1 je imao 340 fajlova), možete samo zamisliti koliko je s tim haosom teško izaći na kraj.
Ima li šanse za nekakav reset, nastanak novog operativnog sistema koji bi bio pisan „od nule“ i držao svoje širenje pod kontrolom? Bojim se da nema – autori softvera će dodavati nove i nove opcije i povećavati haos sve dok on ne postane nekontrolabilan, što se možda već i desilo. Nama korisnicima ostaje da se snalazimo najbolje što možemo i da sve češće zatvaramo oči i uši kako ne bismo čuli nove stvari koje (pre)opterećuju našu i tako nesavršenu memoriju. Ali i da se povremeno začudimo šta sve imamo na kompjuteru, a da to i ne znamo. Ako vam se to desilo dok ste čitali ovaj tekst, zapamtite WMIC i DISKDRIVE GET STATUS, pa ih povremeno kucajte – ne želite da haos na vašem disku bude nepovratno oštećen zato što je taj uređaj dotrajao!
