Perspektive poljoprivrede: Preciznost zahvaljujući tehnologiji

Svi znamo da je poljoprivreda najperspektivnija grana privrede u Srbiji, ali malo je onih koji su spremni da je učine najjačom granom. Pošto je Treća industrijska revolucija „nesmotreno preskočila“ poljoprivredu Srbije i umanjila potencijal intenzivnog razvoja tehnike i tehnologije, na red je došla „revolucija 4.0“ s potencijalom koji se ne sme ispustiti!

Četvrta tehnološka revolucija snažno će zahvatiti svetsku poljoprivredu i u narednim decenijama definisati ko ostaje, a ko se briše sa svetske poljoprivredne scene. Ostaće oni koji mogu da prate zahteve tržišta i odgovore na izazove kao što su povećanje broja stanovnika na planeti, klimatske promene, ograničeni prirodni resursi, povećana potražnja zdravstveno bezbedne hrane, tehničko‑tehnološki razvoj…

Jedan deo domaćih kompanija i učesnika u privrednim aktivnostima prepoznao je kapacitet koji donosi digitalizacija i krenuo je s punom primenom u praksi. Koliko će se digitalizacija i sve ono što ona nosi sa sobom primeniti u različitim granama poljoprivrede zavisi od nas samih, od entuzijasta iz ove oblasti, od inovativnosti i prilagođavanja kojima smo generalno kao nacija skloni, ali i od skeptika (kojih u Srbiji nema baš malo) koji nisu previše naklonjeni promenama, novim izazovima, tehničko‑tehnološkim inovacijama. Ko će u ovoj borbi pobediti, ostaje da se vidi, ali posmatrajući ovaj dvoboj iz ugla poljoprivredne struke, može se primetiti da za našu poljoprivredu itekako ima nade i da se pozitivne promene dešavaju na terenu.

Upravljanje i posledice

Iskustva s terena pokazuju da većina aktera poljoprivredne proizvodnje u Srbiji doživljava poljoprivredu kao „kravu muzaru“, tj. trude se da u proizvodnji ostvare maksimum dajući minimum, a da pri tome ne sagledavaju šire posledice takvog svog delovanja. Posledice su veliko zagađenje vodotokova, gubitak poljoprivrednog zemljišta kao osnovnog resursa u poljoprivredi, smanjenje plodnosti zemljišta, nepotrebno rasipanje inputa u poljoprivrednoj proizvodnji… Trošimo puno energije po jedinici proizvoda, imamo skupu proizvodnju, postajemo manje konkurentni na tržištu, ulažemo dosta ljudskog rada a ostvarujemo manju dobit. S druge strane, pojavljuju se različite tehnologije precizne poljoprivrede koje nam omogućavaju da smanjimo navedene neželjene efekte, s potencijalom da ih anuliramo i ostvarimo ono o čemu naši poljoprivrednici sanjaju – siguran profit, zdravstveno bezbednu hrana, uz očuvanu životnu sredinu.

Digitalizacija u poljoprivredi veoma je širok pojam koji podrazumeva totalnu automatizaciju proizvodnje, a mi u Srbiji tome nismo ni blizu. Zato je mnogo zgodnije koristiti pojam „precizna poljoprivreda“ kojoj krupnim koracima težimo, i koja predstavlja našu buduću realnost

Digitalizacija u poljoprivredi veoma je širok pojam koji podrazumeva totalnu automatizaciju proizvodnje, a mi u Srbiji tome nismo ni blizu. Zato je mnogo zgodnije koristiti pojam „precizna poljoprivreda“ kojoj krupnim koracima težimo, i koja predstavlja našu buduću realnost. Precizna poljoprivreda omogućava bolje sagledavanje i upravljanje proizvodnjom. Pojedini akteri poljoprivredne proizvodnje zaboravljaju da su osnovni činioci poljoprivredne proizvodnje: zemljište, voda, vazduh, klima, biljke, životinje, tehnika i primenjena tehnologija. Upravljanjem pojedinim činiocima proizvodnje možemo itekako unaprediti samu proizvodnju.

Nisu svi činioci poljoprivredne proizvodnje podjednako podložni upravljanju, te se treba usmeriti na one koji to jesu i akcenat staviti upravo na njih. Precizna poljoprivreda omogućava nam da pravilno upravljamo činiocima poljoprivredne proizvodnje kako bismo optimizovali proizvodnju na samoj lokaciji. Njiva, voćnjak, parcela, polje, samo su neki od poljoprivrednih pojmova koje je potrebno preciznom poljoprivredom definisati (upoznati do detalja). To pre svega znači da ne treba tretirati njivu kao celinu (sa istom normom đubrenja, setve, navodnjavanja, prskanja), već je treba izdeliti na veći broj polja (zona) koja su specifična po svom karakteru i u svakom polju definisati potrebne agrotehničke mere. Na taj način ostvaruje se povećanje prinosa na mestima (zonama) gde nam biološki potencijal zemljišta i biljaka to omogućava, uz istovremeno smanjenje utroška semena, đubriva, hemijskih sredstava, goriva, ljudskog rada na mestima (zonama) koje poseduju niži biološki potencijal (bonitet). Ovaj novi pristup poljoprivrednoj proizvodnji zahteva i primenu savremenih tehničkih sistema, ali i IKT rešenja koja podržavaju primenu savremene tehnike.

Optimizacija po zonama

I koliko god sve prethodno izneto zvuči kao suva teorija ili kao predavanje namenjeno poljoprivrednicima ili studentima, suština je baš u tome – optimizacijom proizvodnje po zonama ili pravilnim upravljanjem zonama, ostvaruju se željeni efekti (veći prinos, smanjenje troškova proizvodnje, podizanje kvaliteta plodova, zemljišta i voda). Sve ostalo (a toga nema baš malo) nadogradnja je na već pomenuto. Sve ostalo je izbor tehnika i tehnologija precizne poljoprivrede koje nam omogućavaju korist u praksi, na samoj parceli. A kako u praksi stojimo s primenom tih tehnika i tehnologija precizne poljoprivrede? Sa svojim višegodišnjim iskustvom mogu reći – ne baš toliko loše.

Opšta digitalizacija i lak pristup podacima omogućavaju nam sagledavanja svega onog što se iz oblasti digitalizacije i precizne poljoprivrede dešava u celom svetu. Posmatrajući dostupne tehnologije, s ponosom mogu da konstatujem da po nivou primenjenih tehnologija uopšte ne zaostajemo za većinom poljoprivrednih zemalja u svetu. S druge strane, ne možemo se pohvaliti brojem poljoprivrednika ili kompanija koji koristi dostupne tehnologije precizne poljoprivrede, tj. ima ih veoma malo. Ni to ne vidim kao veliki problem, jer dobar deo naših poljoprivrednika (kao po običaju) iščekuje da prvo vidi rezultate koje ostvaruje komšija (u ovom slučaju onaj koji primenjuje neke od tehnologija precizne poljoprivrede), pa kada se uveri u pogodnosti takvog delovanja, prosto pohrli da i on nabavi i primeni isto.

Prvi pozitivni rezultati primene različitih tehnologija precizne poljoprivrede u Srbiji odskora su dostupni široj javnosti, i predstavljaju se na različitim skupovima, što će za posledicu imati ubrzano širenje ovih tehnologija među našim poljoprivrednicima. Slično se dešavalo i pre nekih sedam‑osam godina kada su se kod nas pojavili prvi navigacioni uređaji namenjeni poljoprivrednim mašinama, pa se od prvobitno prodatih nekoliko desetina ovih uređaja posle par godina broj korisnika podigao na nekoliko hiljada. Danas se u Srbiji ne može zamisliti intenzivna poljoprivredna proizvodnja bez primene navigacionih sistema u različitim agrotehničkim merama, od obrade zemljišta i setve, do same žetve.

Pogled sa visine

Ono što se u Srbiji najviše koristi od tehnologija precizne poljoprivrede jesu inspekcija/kontrola stanja parcela pomoću dronova; snimanje zemljišta i useva dronovima pomoću RGB, spektralnih ili termalnih kamera; korišćenje satelitskih snimaka i praćenje stanja useva; korišćenje različitih softvera za ocenu i procenu stanja zemljišta i useva pre i nakon setve, prihrane, hemijske zaštite, međuredne kultivacije; automatski sistemi za regulaciju i podešavanje prohoda traktora i priključnih mašina (širine radnog zahvata, preklapanja prohoda, kontrola sekcija, promenljive norme tretiranja – VRT tehnologije), primena senzorskih mreža i softvera kroz real‑time praćenje promena u zemljištu, usevu, klimi; i mnoge druge tehnologije.

Posebno treba istaći aktivnosti domaćih kompanija koje tržištu nude brojna sofverska rešenja, senzore, akvizicije i konsultantske usluge iz oblasti precizne poljoprivrede. Kompanije koje posluju u oblasti primene IKT‑a u poljoprivredi sve su brojnije, sa značajnim učešćem njihovih projekata ne samo u Srbiji već širom sveta. Upravo su naše kompanije prepoznale svoju šansu i potencijal u oblasti primene IT‑a u poljoprivredi, što je pored zdravstva i farmacije, privredna grana s najvećim potencijalnim rastom u celom svetu.

U celoj priči oko primene precizne poljoprivrede ključnu ulogu imaće ljudi. Danas je moguće da traktor obavi zadatak na njivi bez čoveka, da mašina koristeći bazu znanja izvrši odgovarajuću operaciju na parceli, da robot pomuze kravu i slično, ali je nemoguće isključiti čoveka iz svih ovih procesa. U poljoprivredi se često dešavaju nepredviđene okolnosti, kvarovi, suše, poplave, bolesti, zaraze i dr. što teško koja mašina može da reši – zato je neophodno prisustvo čoveka. Ali ne običnog čoveka, već obrazovanog, naučenog i praktično obučenog stručnjaka koji će razumeti većinu procesa u svom radnom okruženju.

Upravo se na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu spremaju i obučavaju takvi stručnjaci, koji treba da odgovore budućim izazovima u praksi. Od sledeće godine školovaće se prva generacija inženjera za biotehnički i informacioni inženjering u poljoprivredi. Ovaj studijski program spremiće novu generaciju stručnjaka koji će se upoznati sa zemljištem, biljkama, mašinama, elektronikom, automatizacijom, ali i s primenjenim softverima, programiranjem, IoT‑om, Web‑om… Ovaj novi studijski program odgovor je našeg obrazovnog sistema na veliku potražnju na domaćem, ali i svetskom tržištu stručnjaka iz oblasti poljoprivrede.

Perspektivu imaju oni koji mogu da prate zahteve tržišta i odgovore na izazove kao što su povećanje broja stanovnika na planeti, klimatske promene, ograničeni prirodni resursi, povećana potražnja zdravstveno bezbedne hrane, tehničko‑tehnološki razvoj…

Kadrovi za novo vreme

Pored obrazovanja stručnjaka iz oblasti IKT‑a u poljoprivredi, na Institutu za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu krenula je s radom i Laboratorija za preciznu poljoprivredu. Ova laboratorija, pored obrazovne uloge, imaće i zadatke vezane za same poljoprivrednike i kompanije iz oblasti agrara, gde će davati usluge praćenja i nadgledanja stanja parcela i useva, kao i projektovanja potrebnih tehničkih sistema vezanih za mnogobrojne tehnologije precizne poljoprivrede. Laboratorija za preciznu poljoprivredu davaće stručna mišljenja i vršiti savetodavne usluge iz oblasti primene: satelitskog ili bespilotnog snimanja terena i useva; izrada mapa setve, prihrane, zaštite, navodnjavanja, prinosa; analizirati (skenirati) zemljište i useve u skladu s potrebama primenjenih tehnologija precizne poljoprivrede; analizirati podataka i obavljati druge konsultantske usluge iz oblasti precizne poljoprivrede jer je primetan veliki jaz između potencijala koji pruža tehnologija i njene stvarne upotrebljivosti kod korisnika na terenu. Očekujemo sve veći upliv automatizacije i robotizacije u poljoprivredne proizvodne procese koji su omogućeni korišćenjem pojmova nove generacije kao što su: Internet stvari (Internet of Things), oblak (Cloud Computing), velike baze podataka (Big Data), mašinsko učenje (Machine Learning), robotizacija (Robotics Systems)…

Digitalizacija poljoprivrede i primena precizne poljoprivrede ima i svojih mana, a to je pre svega stvaranje gubitnika tokom tehnološke trke. Gubitnici će biti oni poljoprivrednici koji neće uspeti da se prilagode zahtevima savremenog tržišta i isprate savremene tehnološke inovacije koje se svakodnevno pojavljuju u oblasti poljoprivrede. Ako se posledice po poljoprivrednike koji nisu zainteresovani za ovu tehnološku revoluciju dese u punoj brzini u kojoj se sama tehnološka revolucija dešava, bojim se da će biti mnogo veće i gore nego one koje smo imali ranijih godina kada smo tehnološki kaskali za razvijenim poljoprivrednim zemljama.

U svakoj tehnološkoj revoluciji do sada je bilo gubitnika, ali bi valjalo da oni ne budu prekobrojni, kao što pokazuju podaci o našem prosečnom poljoprivrednom proizvođaču – skromnih finansijskih mogućnosti, s posedom parcela veličine dva do pet hektara, nezainteresovanom za stalna ulaganja i praćenje tehničko‑tehnoloških inovacija, s poljoprivrednom mehanizacijom prosečne starosti preko 20 godina, prosečne starosne dobi 50‑60 godina. Nama su preko potrebni mladi poljoprivredni proizvođači (možda starosti 20‑30 godina), spremni i voljni da rade na selu (prirodno poljoprivredno okruženje), sa željom da stalno uče i prate razvoj tehnike i tehnologija, kojima nije strana primena savremenih IKT. Trenutna slika našeg agrara u vezi s primenjenim tehnologijama precizne poljoprivrede izgleda perspektivno, ali ne i slika korisnika tih tehnologija, jer je mladih na selu sve manje.

Autor: Prof. dr Miloš Pajić, direktor Instituta za poljoprivrednu tehniku na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Ovaj tekst je deo PC Press specijala posvećenog Poljoprivredi. Kompletan specijal je potpuno besplatan za čitanje i možete ga čitati u digitalnoj čitaonici ili ga preuzeti direktno odavde u PDF formatu.