Pola veka Društva za informatiku Srbije: kako dalje?
Društvo za informatiku Srbije je tokom proteklih 50 godina opstalo i izraslo u uticajnu stručnu organizaciju informatičara koja učestvuje u širenju primena IKT, objektivnoj analizi informatizacije Srbije, predlaganju podsticajnih mera i organizovanju razvojnih aktivnosti. Izazovi za sledećih 50 godina su još ozbiljniji…
Ovde ne govorim samo o Društvu, nego o jednom dragocenom periodu u kome se postepeno stvaralo informaciono društvo u Srbiji i odigrale fundamentalne promene u oblasti računarstva. Šta je bilo i šta je sada? Dragoceni i skupi host računari malog kapaciteta, personalni računari, Internet, cloud računarstvo, smartfoni, veštačka inteligencija…
Pedeset korisnika u Srbiji
Društvo je nastalo 1973. godine kada je u Srbiji bilo jedva 50 korisnika računara (AOP-a), kada su računari služili samo za računanje plata i štampanje platnih spiskova. Osnivači DIS-a imali su intuitivnu predstavu o budućoj ogromnoj ulozi računara u razvoju i funkcionisanju društva. Trebalo je obezbediti podršku uvođenju AOP i promovisati skromne efekte nove informacione tehnologije. Posle neverice i otpora, osamdesetih će se javiti i entuzijazam i briljantni rezultati u porastu produktivnosti i efikasnosti rada na obradi podataka i razvoju domaće proizvodnje računara (CER, TIM, Galaksija…).
Devedesete su donele raspad države, rat u okruženju, nestanka tadašnjeg tržišta za plasman računara i IT rešenja. To je bio ambijent u kome je nastalo i razvijalo se Društvo za informatiku Srbije i u svim tim fazama doprinosilo širenju primene računara i razvoju vizije budućeg društva. To se činilo kroz aktivnosti na promociji IKT, afirmaciji domaćih IT rešenja i zaštiti domaćih proizvoda i IT kompanija.
Društvo za informatiku je nastalo 1973. godine, kada je u Srbiji bilo jedva 50 korisnika računara. Ipak, osnivači DIS-a imali su intuitivnu predstavu o budućoj ogromnoj ulozi računara u razvoju i funkcionisanju društva
Državni organi, koliko su bili zaslužni za razvoj domaće proizvodnje računara i prve primene, bili su kasnije mahom nezainteresovani i nekompetentni da analiziraju stanje i primene IKT u razvoju države i privrede. Njihovu ulogu su preuzele pojedine IT kompanije i kreativni i preduzimljivi pojedinci. Društvo za informatiku ih je podržavalo, afirmisalo i neke njihove rezultate nagradilo plaketama DIS za
izuzetne uspehe.
Generator razvoja
U kasnijim godinama primene IKT su se, pre zahvaljujući domaćim stručnjacima, sve više afirmisale kao generator uspešnog poslovanja i razvoja. Srbija je devedesetih godina prošlog veka ponovo postala srednje razvijena informatička zemlja.
Društvo za informatiku Srbije je informatizaciji Srbije doprinosilo stalnim popularisanjem najnovijih IKT, predstavljanjem domaćih IKT rešenja i stvaranjem sve povoljnijeg društvenog ambijenta za bržu i sadržajniju informatizaciju Srbije. Podneto je oko 30 inicijativa, među kojima su i smanjivanje carine na IKT opremu, uvođenje nastave informatike u škole, podsticanje proizvodnje i izvoza softvera, formiranje jedinstvenog državnog organa za informatiku…
Naši stručnjaci su uspešni na inostranom tržištu i obezbeđuju sebi visoka primanja. Neminovno se postavlja pitanje: ko će da radi za domaće IT potrebe i po kojoj ceni
Aktivnosti Društva su postale poznate kao aktuelne, kompetentne, objektivne, nezavisne od države i političara i usmerene na zaštitu nacionalnog interesa. Najveću dragocenost predstavljaju objektivne i nepristrasne analize stanja i predlaganje ili neposredno preduzimanje akcija na stvaranju što povoljnijeg društvenog ambijenta za bržu i sadržajniju informatizaciju Srbije.
Za zemlju i(li) za svet
Kuda i kako dalje? Svakako se treba osloniti na stečena iskustva, nastaviti s tradicionalnim aktivnostima na promociji najnovijih IKT, stvaranju što povoljnijeg društvenog ambijenta za još bržu digitalnu transformaciju svih vrsta poslovanja i afirmaciju domaćih IKT rezultata.
Na domaćoj IKT sceni trenutno postoje dva pitanja koja traže najšire konsultacije i pronalaženje optimalnih odgovora:
- Dinamika digitalne transformacije poslovanja nije zadovoljavajuća. Srbija ima resurse i potrebe da se ovaj proces obavlja uspešnije. Potrebni su bolja organizacija rada i odobravanje finansijskih sredstava. Postoji opasnost da nam, zbog niskog nivoa digitalizacije, opada konkurentnost. Očekuje se da Vlada i Privredna komora prepoznaju problem i preduzmu potrebne mere.
- U Srbiji ima oko 50.000 IKT stručnjaka i oni poseduju izuzetne kvalitete. Oko 75 odsto njih radi na proizvodnji informacionih usluga za izvoz. Oni su uspešni na inostranom tržištu i obezbeđuju sebi visoka primanja. Neminovno se postavlja pitanje: ko će da radi za domaće IT potrebe i po kojoj ceni? Ovaj problem zahteva detaljnu analizu i preduzimanje potrebnih mera, jer se negativno odražava na domaću digitalizaciju.
A sutra?
Pored neospornih rezultata u IKT oblasti, postoji i nekoliko ozbiljnih stručnih problema. Recimo, u kom smeru će ići razvoj i primena veštačke inteligencije? Pored podrške, ima i dilema, otvorenih pitanja i zahteva da se zastane dok se ne pronađu efikasni metodi za njeno usmeravanje u korist ljudske civilizacije. Prisutni su i drugi problemi i otvorena pitanja: opasnost od gubljenja privatnosti, uspostavljanje društva totalnog nadzora, ugrožavanje IKT bezbednosti…
Društvo za informatiku Srbije je predložilo Ministarstvu informisanja i telekomunikacija da se detaljno analiziraju indeksi DESI (Digital Economy and Society Index) i DII (Digital Intensity Index) i problemi na koje oni ukazuju: stanje u ovladavanju digitalnim veštinama, razvoj digitalnih javnih usluga, obim mrežnih aktivnosti, integritet digitalnih aktivnosti i drugo.
DIS je podneo tridesetak inicijativa, među kojima su smanjivanje carine na IKT opremu, uvođenje nastave informatike u škole, podsticanje proizvodnje i izvoza softvera, formiranje jedinstvenog državnog organa za informatiku…
Srbija poslednjih godina, zahvaljujući pre svega domaćim stručnjacima i IKT kompanijama, uz određenu podršku državnih organa, ima sve više IKT uspeha, ali Društvo za informatiku Srbije ukazuje i na neke velike izazove i dileme na koje treba odgovoriti uz konsultovanje nauke i stručnjaka.
Digitalizacija u Srbiji napreduje, ali može i treba brže i bolje!
Autor: Nikola Marković. predsednik Društva za informatiku Srbije
