Pola veka VAU efekta
U Las Vegasu je od 5. do 8. januara održan tradicionalni Consumer Electronic Show (CES), koji je ove godine proslavio značajan jubilej – 50 godina postojanja. Kao i ranijih godina, CES predstavlja dobru priliku da zavirimo u svet hardvera i softvera koji će biti na vrhuncu tehnološke oštrice tokom 2017. godine.
Prvi CES je održan u Njujorku davne 1967. godine, a organizatori su kopirali Chicago Music Show koji je u to doba privlačio veliku pažnju javnosti. Od tada je CES održavan u različitim gradovima, dvaput godišnje (zimi i leti), da bi se 1998. skrasio u Las Vegasu i postao godišnji sajam tehnoloških noviteta.
Tokom pola veka postojanja, CES je stekao reputaciju glavnog tehnološkog događaja godine, koji nam najavljuje trendove i uređaje u kojima ćemo uživati u narednom periodu. O vrednosti CES‑a govori i činjenica da najveće svetske kompanije čekaju upravo taj sajam da na njemu predstave novitete, od kojih očekuju ne samo velik prihod, već i da ostanu zapamćeni kao inovacije koje su unapredile kvalitet života i poslovanja. Među stalnim izlagačima nisu samo IT kompanije već i mnoge iz automobilske industrije. Tu su se našli štandovi kompanija Intel, NVIDIA, LG, Lenovo, Huawei, Honor, Panasonic, Samsung, Qualcomm, Bosch, HTC, Sony, Xiaomi, ali i BMW, Nissan, Toyota, Volkswagen, Mercedes…
Evolucija umesto revolucije
Izgleda da je prošlo vreme kada smo na jednom mestu mogli da vidimo na desetine novih tehnologija – ovogodišnji CES se više bazirao na razvoju onoga što je već predstavljeno prethodnih godina. Iako na prvi pogled liči da je došlo do zasićenja u svetu tehnoloških inovacija, suštinski to nije loša stvar. Prepoznat je potencijal ranije predstavljenih tehnologija i radilo se na njihovom usavršavanju, a one su zaista našle svoju primenu u realnom okruženju.
Verovatno je to jedan od glavnih razloga zašto je fokus CES‑a ove godine usmeren ka softverskim rešenjima. Hardver je tu, već postoji, možda je malo unapređen i našminkan, ali softver mu „udahnjuje život“ i donosi nove funkcije. Za četiri dana, koliko je trajao CES, uočili smo nekoliko glavnih trendova. Virtuelna realnost prešla je u mainstream vode, autonomna vozila možda nisu još uvek dostigla taj nivo, ali neumitno se kreću ka tome, IoT pronalazi svoj put do još šireg asortimana stvari, a roboti postaju sve bliži našim kućama.
Više nivoa realnosti
Iako kacige i oprema za virtuelnu realnost postoje već dve godine, 2017. će biti prelomna za VR tehnologiju. Zahvaljujući unapređenju softvera, ali i sniženju cena (što zbog jače konkurencije, što zbog masovnije proizvodnje), očekujemo da će VR koncept postati dostupan velikom broju korisnika. Tome treba dodati i koncept proširene realnosti, koji je, doduše, krenuo obrnutim redosledom. Prvo je razvijen softver koji je pokazao koliko proširena realnost može da bude zabavna, ali i opasna (silne nezgode prouzrokovane igranjem Pokemon Go‑a na ulicama), a ove godine očekuje nas i hardver koji će taj koncept s nivoa zabave podići do ozbiljne poslovne primene.
Da su ove godine virtuelna i proširena realnost u fokusu, govori i činjenica da je na sajmu bilo više od 70 kompanija koje su predstaile svoje proizvode i rešenja iz te oblasti, a prostor njihovih štandova zauzimao je duplo veću površinu u odnosu na 2016. godinu. Takav razvoj događaja slaže se i sa Forrester‑ovim predviđanjem da će tehnologija koja se prostire kroz fizički i digitalni svet predstavljati budućnost IT‑ja.
PC (ni)je mrtav
Deo međunaslova koji nije u zagradama mogao bi da se odnosi na desktop računare. Ipak, CES 2017. bio je poprište veoma interesantnih dešavanja u vezi s računarskim tehnologijama. Iako najveći proizvođači PC‑ja nisu imali svoje štandove na sajmu, iskoristili su sajam za promociju i lansiranje svojih najnovijih i najboljih proizvoda. Najnovija Intel‑ova generacija čipova našla je mesto u velikom broju računara, najviše u 2‑u‑1 hibridnim laptopovima, u sve pristupačnijim prenosivim računarima, kao i u novim Chromebook‑ovima koji mogu da pokreću Android aplikacije. Najbolje je što praktično sve te računare već možete da kupite ili će oni postati dostupni u vrlo kratkom roku. Izuzetak je jedino neverovatni Razer‑ov laptop s tri ekrana, ali ne iz razloga koje ćete pročitati u posebnom boksu, već zato što se još uvek nalazi u fazi prototipa.
Može li bez Miška? Čuveni autobus firme Krstić možda je prvi predvideo da vozilima budućnosti neće biti potreban vozač ili barem njegova pažnja na putu. Danas gotovo svi proizvođači automobila rade na tome da obezbede vožnju bez gledanja u Miškovom stilu, pa čak i više od toga – bez ikakve interakcije vozača. Najpreciznije je reći da rade na izbacivanju vozačevog sedišta iz vozila. Da bi ostvarili taj cilj, prethodnih godina počele su da se udružuju tehnološke kompanije i proizvođači automobila (BlackBerry i Ford, na primer), a iznikle su i neke nove kompanije koje predstavljaju kombinaciju ove dve vrste kompanija, kao što je Tesla Motors.
Koliko je CES interesantan ovakvim proizvođačima, mogli bismo da kažemo da on predstavlja i jedan od najvećih sajmova automobila na svetu. Neki su ga čak i nazvali Car Electronic Show, jer su ove godine više od 20 odsto izložbenog prostora zakupile poznate automobilske kompanije. Njihovo pojavljivanje i izložbeni asortiman na tehnološkom sajmu ipak se razlikuje od klasičnog sajma automobila. Fokus je na tehnološkim inovacijama, kao i na konceptu vozila koja ćemo možda jednog dana videti na ulicama. A da je vožnja bez vozača sve važniji cilj, govori i činjenica da je čak 10 izlagača predstavilo svoje vizije autonomnih vozila.
U listi automobilskih izlagača našlo se i jedno neočekivano ime – NVIDIA, koja nije predstavila sopstveni automobil, već DRIVE PX 2, AI platformu za autonomna vozila. Ta platforma predstavljena je na glavnom predavanju tokom otvaranja CES‑a 2017, što jasno ukazuje na njen značaj. DRIVE PX 2 je AI vozač koji, kako najavljuje NVIDIA CEO Jen‑Hsun Huang, omogućiti da se potpuno autonomna vozila nađu na tržištu već za tri godine. Najnoviji Tesla Model S već koristi ovu tehnologiju, na sajmu je zvanično objavljeno i partnerstvo s kompanijom Mercedes‑Benz, a i najveći svetski proizvođač auto‑delova Bosch najavio je podršku za nju.
Faraday Future prikazao je FF91, električno vozilo koje od nula do 100 km stiže za manje od tri sekunde i sa autonomijom baterija od skoro 600 km. Ford je prikazao integraciju svojih vozila sa Alexa govornim asistentom, Hyundai i Chrysler integrisali su Google Assistant‑a, dok se BMW odlučio za Cortanu, ali i za hologramski displej.
Uglavnom, procene su da će se već za nekoliko godina na ulicama naći više hiljada autonomnih vozila, dok je njihov proboj u mainstream vode „zakazan“ za 2025. godinu. Očekuje se da će tada biti više od 14 miliona autonomnih vozila koji će prvu „pobedu“ izvojevati u taksijima. To je razlog zašto već sada investitori pažljivo prate kako se razvija Uber‑ov pilot‑program self‑driving vozila. Tesla prednjači po tom pitanju pošto su već pustili u prodaju softverski update koji omogućava veliki stepen autonomije u vožnji. BlackBerry, koji se povukao iz industrije mobilnih telefona, predstavio je planove za otvaranje specijalizovanog centra za istraživanje i unapređenje tehnologije autonomne vožnje. CES je tako postao jedna od najvažnijih stanica na kojima se ukrštaju tehnologija i automobili i taj status će u narednim godinama neumitno dobijati na značaju.
Tehnološka moda
Iako su sve analitičarske kuće predstavile 2016. kao prilično loš period za pametne nosive uređaje, ako je verovati CES‑u, 2017. godina će biti znatno bolja. Da wearables tehnološke spravice ponovo postaju in, govori i to što je bilo čak 82 proizvođača iz tog domena, što je više nego dvostruko povećanje u odnosu na prethodnu godinu. Istina, broj predstavljenih pametnih satova manji je nego 2016. godine, ali zato se značajno povećanje vidi u broju predstavljenih uređaja iz medicinske i fitnes kategorije. Drugim rečima, fitnes narukvice preuzele su primat nad pametnim časovnicima. One se više ne koriste samo za prikupljanje podataka o našem kretanju i kondiciji, već zahvaljujući unapređenom softveru u njima i boljim aplikacijama za mobilne telefone, predstavljaju sve ozbiljnije uređaje za njihovu analizu. I ne samo to. Taj softver proaktivno utiče na poboljšanje zdravstvenog stanja i, generalno, podstiče zdraviji život.
Zajednička vizija kompanija koje su u ovim vodama jeste stvaranje nosivih uređaja koji će u potpunosti integrisati ljudsko telo sa ovim tehnologijama, pa je čak i osmišljen novi izraz – augmented humanity (proširena ljudskost). IDC predviđa da će taj trend doživeti svoj procvat sredinom sledeće decenije. Pravi primer takvog uređaja, ali i odlične softverske integracije, jeste servis za slepe i slabovide ljude Aira. Umesto da im pomaže da „vide“, ovaj sistem bazira se na komunikaciji sa Aira agentom, koji će predstavljati par dodatnih očiju za korisnika. Slepa ili slabovida osoba koja nosi pametne naočare ili drži ispred sebe telefon sa uključenom kamerom imaće priliku da strimuje taj video‑signal do Aira operatera, a on će glasovnim putem navoditi korisnika i predstavljati njegove oči na terenu. Tako će slepoj ili slabovidoj osobi moći da pročita meni u restoranu, da pomogne prilikom kupovine namirnica… Jedino što video‑konekcija sa agentom nije stalna, već je zamišljena kao servis koji će se pozivati po potrebi.
Veštačka inteligencija
Razvoj AI (Artificial Intelligence) sistema je još jedna grana tech industrije koja se bazira na softveru. Poslednjih godina dosta se radilo na razvoju chat botova koji su zamišljeni da funkcionišu kao lični asistenti. U tome su najdalje otišli Apple, Microsoft i Amazon a njihove asistente svi znamo: iriS, Cortana i Alexa. U 2017. godini, sudeći po CES‑u, očekuje nas još veći napredak ove tehnologije, ali i njeno širenje na nova polja. Botovi će se pojaviti na društvenim mrežama, ali će zaći i u automobile, dronove, IoT uređaje, pa čak i u medicinu i poljoprivredu.
Softver sposoban da uči, da se prilagođava i u neku ruku „razmišlja“, učiniće i hardver na kome se pokreće pametnijim. Sve to stvoriće još jednu nišu u tehnološkoj industriji. Kao što imamo SaaS (Software as a Service), uskoro ćemo imati i AIaaS (AI as a Service). A u srcu svega je informacija. Tesla je, recimo, objavio da je samo u toku prošle godine obradio podatke o 1,2 milijarde kilometara vožnje, o načinima ljudskog ponašanja i reagovanja tokom vožnje.
Pametni frižideri, rerne i ostali kućni uređaji postali su uobičajena stvar na CES‑u. Već nekoliko godina oni posetiocima sajma pokazuju kakav život mogu da očekuju u nekoj visokotehnološkoj kući. Ove godine fokus IoT tehnologije nije u kući, već u oblaku. Prve bežične mreže niske snage ali velikog dometa mogle bi da budu lansirane već tokom sledeće godine i one bi trebalo da budu dostojna alternativa standardnim tehnologijama, kao što su Wi‑Fi i Bluetooth. Povećan domet obezbediće lakše umrežavanje uređaja, pa će u narednim godinama možda čak i frižideri moći međusobno da se „druže“ i razmenjuju podatke. Više nećete morati da svraćate do komšija da biste od njih pozajmili malo ulja – njihov frižider saznaće to od vašeg i javiće komšiji da vam ih donese…
Lepi kao slika
Nakon 3D‑a, 4K/UHD tehnologije i zakrivljenih ekrana, na redu je HDR. Tek što je 4K počeo da masovnije ulazi u naše domove, moraćemo ponovo da štedimo za još noviju tehnologiju. Jer, HDR je tehnologija koja omogućava uređajima da vernije prikažu boje u kontrastnim scenama i usudićemo se da kažemo kako više utiče na subjektivan utisak poboljšanja prikaza slike od pukog povećanja broja piksela na ekranu. Televizori, naravno u 4K rezoluciji, koji poseduju mogućnost HDR prikaza preplavili su izložbeni prostor CES‑a. To je i logično, jer HDR televizori zbog šireg opsega boja i većeg kontrasta daleko više privlače pažnju posetilaca od običnih 4K televizora.
Nije bilo proizvođača ovih uređaja koji nije predstavio neki model sa HDR podrškom. Ali, kao i uvek kada je neka nova tehnologija u povoju, dolazi do razmimoilaženja i različitih implementacija. Tako da danas imamo čak četiri tipa HDR‑a – dva glavna, HDR10 i Dolby Vision, a nedavno su im se pridružili i Hybrid Log‑Gamma (HLG) i Advanced HDR (takođe se naziva i SL‑HDR1) koji su prvenstveno namenjeni za upotrebu u živim prenosima. Srećom, proizvođači televizora nešto su i naučili iz prethodnih „ratova“ (VHS protiv beta, DVD+R protiv DVD‑R, HD‑DVD protiv Blu‑ray…), pa su pokušali da objedine sve podržane standarde. Ako je verovati onom što smo videli na CES‑u, najbolje se u tome snašao LG koji je uspešno objedinio prikaz svih pomenutih HDR formata.
Drugi TV trend jeste pokušaj boljeg uklapanja uređaja u dnevnu sobu. Tu se opet iskazao LG svojim modelom W7, TV‑om zasnovanom na OLED panelu, koji je dobio nadimak Wallpaper TV. Tanak je 2,57 mm, a trik je u tome što je LG uspeo da celu elektroniku spakuje u soundbar koji je odvojen od ekrana.
Samsung je takođe predstavio supertanki TV koji je osmišljen da se okači kao slika na zidu. Tako je i dizajniran, a kada se ne koristi, ekran služi kao neka vrsta screensaver‑a koji prikazuje reprodukciju neke umetničke slike – mnogo bolje rešenje nego da se TV skriva u ormaru. Samsung‑ova nova serija televizora zasniva se na QLED (Quantum Dot LED) displeju sastavljenom od molekula koji, kada su pobuđeni, mogu da emituju svetlost različitih boja. QLED tehnologija sposobna je i da reprodukuje širu gamu boja, pa možemo da očekujemo da će prednosti QLED panela doći do izražaja u HDR svetu na kome se ove godine potencira.
Kablovska televizija će, po svemu sudeći, uskoro otići u istoriju. Već sada je menja televizija koja se emituje preko Interneta. Iako već neko vreme postoje servisi koji nude takav način gledanja programa, na CES‑u je promovisan dodatak koji obezbeđuje još bolju kontrolu nad onim što ćemo gledati – DVR u oblaku. Sve što ne stignete da gledate u vreme emitovanja možete da snimite i sačuvate dok god to želite, ali i da pogledate na svim uređajima preko kojih ste povezani na taj servis. A tih servisa je na CES‑u predstavljeno nekoliko – Hulu, kao novi IPTV DVR provajder, AT&T sa svojim DirecTV servisom (koji je počeo s radom u novembru 2016. godine), dok su Playstation Vue i Sling servisi objavili da su njihovi cloud DVR servisi u fazi testiranja.
Ako može da se strimuje TV program, zašto ne bi mogle i igre? Takav koncept igranja možda je i jedna od najinventivnijih najava koje smo ove godine videli na CES‑u. NVIDIA je predstavila sistem GeForce Now koji će omogućiti igranje najnovijih PC igara u najvećim rezolucijama i podešavanjima čak i ako računar nije sposoban da ispuni hardverske zahteve za to. Umesto da igru pokrenu na svom računaru, igrači će moći da odaberu igranje na GTX 1060 ili GTX 1080 zasnovanim sistemima koji su negde u cloud‑u i da samo strimuju video na svoj računar. Windows korisnici moći će da igraju igre i na starijim računarima, a Mac korisnici biće u mogućnosti da igraju igre koje su namenjene Windows okruženju. Cena za to biće 25 dolara za 20 sati igranja na GXT 1060 sistemu ili za 10 sati na GTX 1080 sistemu. A najlepše je to što će igrači moći da na tako zakupljenim računarima pokreću i svoje igre koje su kupili preko servisa Steam, GOG, Origin ili Battle.net. Da bi takva igra bila spremna za remote igranje, biće dovoljno da se instalira na udaljenoj mašini.
Zanimljiva istorija CES‑a
- Da ste imali priliku da posetite svaki sajam i da ste na njima bili svaki dan, na CES‑u biste potrošili 284 dana svog života.
- Na prvom CES‑u bilo je 17.500 posetilaca, dok je prosek posetilaca u poslednjih deset godina desetostruko veći (oko 170.000 posetilaca godišnje).
- Prve godine na CES‑u je izlagalo 117 kompanija, a na ovogodišnjem svoje tehnološke inovacije predstavilo je više od 3800 kompanija.
- U vreme prvog CES‑a tech industrija vredela je 3,8 milijardi dolara, dok je u 2016. godini ta vrednost porasla na ogromne 224 milijarde.
- Prostor za izlagače na CES‑u veći je od 32 fudbalska terena.
- Nakon svakog CES‑a reciklira se više od 1.200 kvadratnih metara plastike, drveta i platna od kojih su bili napravljeni štandovi.
- Ekonomska kriza koja je zahvatila svet 2008. godine odrazila se i na CES, tako da je 2009. godine zabeležen najveći pad u poseti u istoriji sajma, čak 22 odsto.
- Javnost je upravo na CES‑u upoznata s mnogim uređajima koji su postali nezaobilazni u našim domovima i koji su promenili tok tehnološke istorije sveta – video‑rikorder, flopi‑disk i kompjuterski čip (1970), Atari Pong (1975), VHS sistem (1977), CD plejer i kamkorder (1981), Commodore 64 (1982), Amiga (1984), Sony Mini Disc (1993), DVD (1996), HDTV (1998), Xbox (2001), mobilni telefon s kamerom (2002), OLED ekran (2008), 3D TV (2009), tablet i Android OS (2010), 3D printer (2012), 4K televizor, VR (2015)…
Industrijska špijunaža ili želja za ultimativnom zabavom?
Sa izložbenog štanda kompanije Razer ukradena su dva prototipa laptopa Project Valerie, računara s tri ekrana u 4K rezoluciji. CEO kompanije Razer Min‑Liang Tan rekao je da su ovi prototipi rezultat višemesečnog rada i razvoja i da su oni pokazali da je moguć koncept prenosivog računara koji će proširiti horizonte i promeniti način na koji danas posmatramo laptopove.
Znajući da je kompanija Razer poznata po tome što svoje proizvode usmerava ka gejmerima, nije sigurno da li su kradljivci to uradili samo da bi u svojim kućama imali ultimativne igračke mašine ili je smišljena akcija konkurencije. Kako god bilo, Min‑Liang Tan je ponudio nagradu u iznosu od 25.000 dolara za bilo kakvu informaciju koja će dovesti do identifikacije, hapšenja i osude lopova i eventualno njihovih nalogodavaca. Do trenutka pisanja ovog teksta nagrada nije isplaćena, a ni laptopovi nisu nađeni.
Branislav Bubanja
