Poslovanje u zemljama trećeg sveta zahteva dodatno znanje o online oglašavanju

Teško da bismo mogli da zamislimo internet bez reklama, budući da je od nastanka mreže marketing vladajući poslovni model. Većina online sadržaja i servisa – od zabavnih i medijskih sadržaja, do pretraživača i mejlova – podržana je banerima i drugim reklamnim sadržajima. Dve najveće kompanije – Google i Facebook – dobar deo svojih prihoda zarađuju upravo ovim putem.

Budući da internet postaje dostupniji i u zemljama gde je ekonomija u nastajanju – poput Nigerije, Kenije i Ruande – pretpostavlja se da će se položaj reklama na internetu promeniti. Još milijardu korisnika se priključilo grupi digitalnih građana sveta samo u prethodnoj deceniji, pa se postavlja pitanje da li tekući biznis model može da funkcioniše u novopriključenim regionima.

Odgovor je naravno ‘ne’. Istraživanja pokazuju da model, po kojem se internet izdržava reklamama, nije održiv u regionima poput subsaharske Afrike, južne Azije, te latinske Amerike. Tako se stiže pred veliki izazov: odustanite od raznovrsnosti na internetu, ili pronađite drugačije modele poslovanja koji će učiniti da mreža ostane otvorena i pristupačna.

U zemljama poput Amerike i Velike Britanije položaj interneta koji se izdržava reklamama je svakako drugačiji. Digitalni oglašivači funkcionišu u vitalnim ekonomijama, sa velikom bazom potrošača koji su spremni da potroše novac. Korisnici su uglavnom opremljeni najnovijim hardverom, što im omogućava da bez problema pretražuju internet sadržaje. To, sa druge strane, omogućava kompanijama da dođu do podataka koji će im omogućiti da proizvodnju usmere ka onome što potrošačko telo traži.

U ekonomijama u razvoju niski prihodi čine da publika bude manje vredna oglašivačima. U Nigeriji će, na primer, platiti desetinu ili manje od cene koja za reklamu može da se dobije u Americi, a mnogi potrošači imaju zastarele uređaje, što im onemogućava pristup modernim aplikacijama i servisima. Tako je ‘online iskustvo’ u ovim regionima potpuno drugačije od onog na zapadu.

Problem pogoršava i opcija za blokiranje reklama. U Americi je ova opcija, na primer, izbor korisnika, dok je u nerazvijenim regionima ova opcija neophodna, budući da mreža pretrpana reklamama usporava ionako loše internet konekcije, te povećava protok podataka, što utiče na, ionako visoku, cenu interneta. Zbog toga korisnici biraju pretraživače koji blokiraju reklame – poput UC Browser-a ili Opera-e Mini.

Novi digitalni građani proizvode i manje informacija. Digitalni otisci u Nigeriji i Indiji su slabiji, što oglašivačima pruža manje informacija o potreba i navikama potrošača.

Smatra se da velike internet platforme – naročito Facebook i Google – zarađuju dovoljno na razvijenim tržištima, te mogu sebi da priušte veći broj korisnika u manje profitabilnim regionima, ali ako velike kompanije ne mogu da izgrade jaku poslovnu infrastrukturu u ovim regionima, prognoze za male lokalne kompanije su još sumornije.

Razlog za optimizam su sistemi u kojima kompanije, u manje razvijenim regionima, korisnicima nude besplatne podatke u zamenu za gledanje reklama ili interakciju sa sponzorom. Tako oglašivači plaćaju za podatke koje korisnik skida, ali pod uslovom da skine i instalira i njihovu aplikaciju. To povećava vidljivost oglašivačima, a ovakva ‘trgovina’ sve više počinje da liči na robnu razmenu.

U idealnom svetu bi kompanije, koje dovode milijarde novih korisnika online, više vrednovale princip od profita, te bi se trudile da sačuvaju mrežu koja je otvorena i zdrava. Upliv interneta u manje razvijene regione bi mogao da nam odgovori na pitanje u koliko idealnom svetu živimo.

Izvor: qz.com