Problemi ulaganja u influeser marketing
Influenser marketing trenutno predstavlja jednu od najpopularnijih strategija, te, kao u slučaju bilo kojeg drugog trenda, ima onih kojima takav način reklamiranja odgovara, ali i onih koji mu se protive. Hoće li influenseri na kraju obeležiti novu eru marketinga ostaje tek da se vidi.
Na jednoj strani debate stoje oni marketinški stručnjaci koji se potpuno uzdaju u svoje influenser strategije, te će, prema istraživanju OnBrand magazina, 79% onih koji donose odluke o marketinškim strategijama tokom 2018. uložiti u influenser marketing, dok će 43% od onih koji su već ulagali tokom ove godine uložiti još više. Tako su mnogi sa tradicionalnih načina oglašavanja prešli na influenser marketing, te najveći deo budžeta koji je namenjen za oglašavanje odvojili baš za takve strategije.
Na drugoj strani su, pak, oni koji veruju da influenser marketing nema efekta, te da predstavlja deo mehura koji će u nekom trenutku eksplodirati. Oni pre svega u pitanje dovode povraćaj novca koji se investira u ovakve kampanje, te brinu o bezbednosti svojih brendova, budući da smatraju da nije pametno prepuštati informacije o poslovanju nekome čiji je glavni kvalitet to što je slavan na Instagram-u. Tako su ovakvi skeptici spremniji da ulažu u nove tehnologije, poput chatbot-ova, budući da njih lako mogu da kontrolišu, ili bar tako misle.
Ipak, odgovor na pitanje da li bi neki brend trebalo da ulaže u influenser marketing zavisi od ciljeva koje ovaj ima. Značajna promena tokom 2018. godine je to što je iskustvo korisnika dospelo na prvo mesto, a kada su u pitanju ciljevi oglašivača, a za razliku od 2017, kada je bilo na trećem mestu. Tako influenser marketing nije najbolji izbor za one kojima je korisničko iskustvo najbitnije, budući da ne garantuje direktan kontakt sa brendom. Umesto toga, trebalo bi da se ulaže u kreiranje besprekornog iskustva, na osnovu kojeg će se korisnici vraćati brendu.
Sa druge strane, ako je osnovni cilj vidljivost brenda, onda je influenser marketing pravi izbor, budući da može da bude prilično efektan, te da se na kraju isplati. Oni koji se odluče za ovakav način reklamiranja trebalo bi da povedu računa o tome koji su im metrički podaci najvažniji, te koji najviše odgovaraju njihovom brendu, koliko pratilaca ima određeni influenser (mikro-influenseri često mogu da budu korisniji od onih koji imaju preko 500 hiljada pratilaca, budući da im publika više veruje), te na kraju o tome koliko žele da im potraje odnos sa influenserom kojeg izaberu, budući da saradnja na duže staze zahteva i neku vrstu ugovora, dok one kraće mogu da prođu i bez takvih formalnosti.
Iako je marketinško tržište takmičarski nastrojeno, na kraju ono što funkcioniše u okviru jednog brenda neće nužno biti korisno i za neki drugi, te je najpametnije da svaki marketinški stručnjak zaboravi na ostale, te kampanju meri prema ciljevima koji su samo njegovi.
*Ako vas ovakve teme brinu, vreme je da se prijavite na BIZIT seminar Sve(t) je marketing koji organizujemo 6. juna u Klubu poslanika u Beogradu. Prijavite se na vreme kako biste ostvarili popuste.
Izvor: Forbes
