Produktivnost radnika raste sa godinama
Razlog broj jedan zbog kog poslodavci žele starije radnike su njihova znanja, veštine i dugogodišnje iskustvo. To je nešto što danas mnoge kompanije traže sa obnovom snage. Odlazak u penziju može lišiti preduzeće iskustva i praktičnog znanja, koja se gube kada stariji radnici odu i mlađa generacija dođe da zauzme svoje mesto. Ovo ostavlja direktore i mlade preduzetnike vezane u čvor dok traže radnike sa razumevanjem, stručnošću i mudrošću. Kako bi se suprotstavili ovome, mnoga preduzeća se sada aktivno dodvoravaju starijim radnicima sa podsticajima da ostanu ili da se vrate.
Mark Zuckerberg, osnivač i vlasnik Facebook-a, jednom je izjavio: „Mladi su jednostavno pametniji.“ Međutim, jedna studija pokazala je da se vrhunac produktivnosti ne dostiže pre 50-e godine života, kada je 60% veća nego kod prosečnog 20-godišnjaka. Stoga se stariji radnici vraćaju, a još jedan razlog za povećanje broja njihovog zapošljavanja je i finansijska kriza iz 2008. S obzirom da je 401k (najpopularniji američki penzioni fond) presušio i ušteda iščezla, mnogi stariji radnici su bili prinuđeni iz čiste potrebe da opet postanu radna snaga. Kompanije sada vide prednosti korišćenja zrelosti, talenta i znanja starijih radnika.
U Srbiji situacija je takva da svaka treća osoba prijavljena na birou za zapošljavanje ima više od 50 godina i veoma mali procenat nalazi posao. U 2017. godini status teže zapošljivih pored starijih od 50 godina imaju, između ostalih, i mladi do 30 godina života. Uprkos podsticajima koje država daje, i mada su Ustavom kao najvišim pravnim aktom Srbije zabranjeni svi oblici diskriminacije, kao i odredbama Zakona o radu i Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, što podrazumeva da ne sme da postoji uslovljavanje određenim brojem godina, poslodavci i dalje nerado primaju na stalni rad ljude u godinama. Ne mogu ni u penziju, jer se granica za odlazak stalno pomera.
Više od 200.000 ljudi u Srbiji starijih od 50 godina je na evidenciji nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje. Bez posla je oko 90.000 žena, dok ostatak spiska popunjavaju pripadnici jačeg pola. U odnosu na isti period 2015. godine lista je duža za 2.973 imena, odnosno 3.405 žena, tačnije za 1,5%.
Broj onih koji imaju više od 50, a u periodu od januara do decembra 2016. godine su našli posao je 41.295, od čega je 16.179 pripadnica lepšeg pola, što u odnosu na isti period prethodne godine kada je zabeleženo 35.490 zapošljavanja, predstavlja povećanje za 16,36 odsto, kažu u NSZ-u. U odnosu na isti period 2014, kada je zaposleno 30.852 starijih od 50 godina, to je povećanje za 33,85 procenata.
Programi i mere aktivne politike zapošljavanja, koji se radi podsticanja zapošljavanja u 2017. godini realizuju, jesu: posredovanje u zapošljavanju, profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere, subvencije za zapošljavanje, podrška samozapošljavanju, dodatno obrazovanje i obuka, podsticaji za zapošljavanje korisnika novčane naknade, javni radovi, zapošljavanja osoba sa invaliditetom…
