Programiranje je za devojčice
Ako kompjuterskog programera zamišljate kao muškarca, postoji dobar razlog za to: istina je. Mnoge velike kompanije redovno objavljuju podatke koji govore o razmeri između polova među zaposlenima, pa je tako Google u junu 2017. godine obznanio da 75% direktora u kompaniji čine muškarci, samo 20% zaposlenih u tehnološkim sektorima su žene, dok ih u netehnološkim ima 48%.
Pre samo nekoliko decenija žene su bile pioniri kompjuterskog programiranja, ali je to deo istorije koji se lako zaboravlja. Upitani ko su bili prvi programeri, mladi uglavnom ne znaju odgovor.
Adu Lovelace, poznata i kao grofica Lovelace, rođena je 1815. godine. Tako počinje knjiga Walter-a Isaacson-a ‘The Innovators: How a Group of Hackers, Geniuses and Geeks Created the Digital Revolution’.
“Ada Lovelace je bila ćerka Lorda Bajrona, pa njena majka, gospođa Bajron, nije želela da i ona postane romantična pesnikinja poput svog oca,” piše Isaacson. Tako je gospođa Bajron dala da se njena ćerka podučava matematici, kao da je to bio nekakav protivotrov od pesništva. Lovelace je ipak pronašla poeziju u matematici. U sedamnaestoj godini ušla je u londonski salon i upoznala Charlesa Babbaga. On ju je upoznao sa planovima za izradu mašine za koju je verovao da bi mogla da rešava komplikovane matematičke zadatke. Tražio je od nje da piše o njegovom radu za jedan naučni magazin. U svom članku Ada je razradila viziju o ovoj mašini i otišla dalje od izračunavanja matematičkih zadataka. Napisala je kako bi taj kompjuter mogao da obavlja sve logičke radnje, da prikazuje reči, slike, muziku, ne samo brojeve, te dalje objasnila kako se priprema informacija, a zatim šalje na obradu, pa je čak dala i primer preko programiranja složene sekvence Bernoulijevih brojeva. Ipak, ova mašina nije nikada napravljena, ali su dizajn i Adine beleške iskoristili oni koji su napravili prvi kompjuter jedan vek kasnije. Žena koje će programirati jedan od najranijih elektronskih kompjutera, neće znati ništa o Adi.
Jean Jennings Bartik, jedna od prvih programerki za ENIAC kompjuter, se, za Muzej istorije informatike, priseća kako je dobila posao i radila na tom prvom elektronskom uređaju. Obavljala je
proračune za rakete i topove 1945. godine, kad se otvorilo radno mesto za rad na novoj mašini. „Pronela se vest da traže operatere koji bi radili na novoj mašini koju su nazvali ENIAC ,“ seća se Bartik, „Naravno, nisam imala pojma o čemu se radi. Znala sam samo da se proračuni ne rade ručno.“ Bartik je bila jedna od šest matematičarki koje su napravile programe za jedan od prvih potpuno elektronskih kompjutera. Seća se da su muškarci mislili kako to nije naročito važan posao. „Muškarci su bili zainteresovani za konstrukciju i izgradnju, softver ih nije interesovao,“ priča dalje, „a žene su u to vreme bile dobri matematičari.“
Isaacson dalje piše da tridesetih godina prošlog veka nije bilo retko da se žene bave matematikom, ali su najčešće postajale predavači. Tokom Drugog svetskog rata te žene su se masovno prijavljivale kako bi pomagale oko tehničkog dela ratovanja.
Tokom osamdesetih godina dvadesetog veka broj žena programera počeo je da opada, od 40% se do danas spustio na 17% . Postoje mnoge teorije o tome zašto je to tako. U to vreme Steve Jobs i Bill Gates počeli su da se pojavljuju u medijima. ”Programiranje je postalo stvar prestiža, i dečaci koji su do tada obraćali pažnju samo na hardver, postal su bolji kandidati za ovaj posao od devojčica koje su volele matematiku,” kaže Janet Abbate, koja se bavi ovom temom. “Radi se o klasičnoj stvari,” nastavlja ona, “ Izaberete ljude koji vam izgledaju onako kako zamišljate osobu koja bi trebalo da se bavi određenom profesijom. Tako su dečaci, koji su verovatno bili članovi informatičkog kluba u srednjoj školi, postali modeli za ono kako ljudi zamišljaju programere.”
Žene koje su decenijama razvijale ovo polje najčešće su zaboravljene, a Isaacson u svojoj knjizi pokušava da ispravi ovu nepravdu. “Pošto su izbrisane iz istorije, devojčicama su danas uskraćeni sjajni uzori,” kaže Isaacson, “Ali kada čujete o ženama koje su programirale ENIAC, ili o Adi Lovelace, ne možete ostati ravnodušni. To se dogodilo i mojoj ćerki. Čitala je o ovim ženama dok je bila u srednjoj školi, a danas je matematički i kompjuterski genije.”
Ada Lovelace, matematičarka, umrla je u tridesetšestoj godini. Nema više ni žena koje su oživele ENIAC, ali svaki put kada kucate na tastaturi, slušate omiljeni muzički fajl ili komunicirate sa prijateljima, koristite alatke koje verovatno ne bi postojale bez ovih žena. Isaacsonova knjiga podseća nas na tu činjenicu, i možda će poznavanje ovakve istorije pokazati nekim budućim generacijama da programiranje jeste za devojčice.
Izvor: pcpress.rs
