Review: Primamljiva kupovina – Honor 9
Samo četiri meseca nakon predstavljanja svog najboljeg modela iz serije P, Huawei je predstavio Honor 9, telefon koji po svim karakteristikama neodoljivo podseća upravo na P10.
Sa cenom koja je pozicionirana ispod serije P, Honor 9 pakuje skoro sve karakteristike koje je sa sobom doneo P10, sve do presudne – Leica optike. U odnosu na P10, Honor 9 ima nešto veći ekran (0,05 inča), Gorilla Glass 3 zaštitu napred i nazad (P10 ima GG 5) i pri tom je (nešto) jeftiniji. Ostatak je manje‑više isti. Tu mislimo na rezolucije ekrana, čipset, internu memoriju, storage, pa su čak i kamere veoma slične. Jedinu ozbiljnu razliku prave Leica optika, OIS i laserski autofokus, za koji je Honor 9 ostao uskraćen.
Iako ne volimo da direktno poredimo telefone na samom početku, ovde je to neizbežno, mada oba modela dolaze praktično iz iste kuće. Prva ozbiljna razlika koju Honor 9 donosi jesu prednja i zadnja staklena strana sa sjajnom podlogom, koja je nazad posebno upečatljiva, jer na neobičan način prelama svetlo, pa u zavisnosti od izvora svetla i ugla gledanja, telefon svaki put izgleda drugačije. Mi smo na testu imali plavi model i malo‑malo pa smo ga okretali licem nadole i posmatrali igru svetla na njegovoj poleđini. Napominjemo da je novi trend staklene poleđine koji je zahvatio celu industriju učinio da telefoni izgledaju atraktivnije, ali su istovremeno i osetljiviji na ogrebotine, padove i udarce, te da ih treba dodatno paziti. Paradoksalno je da je to dovelo do toga da korisnici svoje nove telefone odmah po kupovini stavljaju u futrole, čime se u velikom broju slučajeva narušava estetika i poenta ovako lepih kućišta, što je i jedna od glavnih stavki pri kupovini. Praktičnost ili lepota, pitanje je sad…
Hardver koji pokreće ovu 5,15‑inčnu zver je moćni Kirin 960, koji s brzom internom memorijom, performansama u klasi najboljih konkurentskih modela i dovoljno radne memorije čini svakodnevni rad pravim uživanjem. Na to dodajte i sveži Android i EMUI 5.1 i sve prednosti konkurencije (makar ona dolazila od istog proizvođača) polako padaju u vodu. Čak su i dve kamere, bez optičke stabilizacije slike i Leica nalepnice, uporedive sa P10. S obzirom na to da Honor 9 koristi istu konfiguraciju kao P10 – 20 Mp monohromatski senzor i 12 Mp kolor senzor – ponovićemo se i preporučiti da slikate u 12 Mp, jer su slike oštrije i detaljnije nego u 20 Mp, pa se često vide detalji interpolacije zbog rezolucije koja prevazilazi mogućnosti kolor senzora. Kada se naviknete na 12 Mp, kamere ovog modela sijaju u punom sjaju. Slike su jasne, s dovoljno detalja, dobrim kontrastom i brzim fokusom. Dvobojni LED blic pomaže u kadrovima sa slabijim svetlom, a i 4K video iznenađujuće je dobar. Dodali bismo i da digitalna stabilizacija radi samo u 1080p@30fps, ali i da smanjuje vidno polje i može doći do manjeg gubitka detalja i oštrine.
S vizuelne strane Huawei nije mnogo eksperimentisao, pa „devetka“ s prednje strane neodoljivo podseća na P10, sa sve Home tasterom u kom se krije senzor otiska prsta. Raspored kontrola je standardan, a izdvojili bismo IC port na gornjoj strani, prisustvo 3,5‑mm audio‑džeka i USB C port, s podrškom za brzo punjenje. I prednja i zadnja strana imaju 2,5D zakrivljeno staklo, što doprinosi upečatljivom vizuelnom identitetu, ali i čini da telefon bude „klizav“, pa se lako može desiti da vam izmigolji iz šake ako niste dovoljno pažljivi.
Specifičan vizuelni identitet, moćan hardver i niža cena u odnosu na P10 blizanca čine Honor 9 veoma primamljivom kupovinom. Ako vam Leica brendiranje i laserski fokus nisu najbitnija stvar na svetu (a većini korisnika nisu), ovaj telefon predstavlja odličnu kupovinu za najširi krug korisnika.
