Sa Lazarom Džamićem na I(aj)T(i) – Raditi u Guglu nije posao, već stil života

Živimo u doba modernog marketinga, u svetu storytelling-a, u vremenu lakog ignorisanja. Zatrpani digitalnim sadržajima, jurimo u potrazi za snom. Naš sagovornik Lazar Džamić, jedan od vodećih digitalnih stratega, poručuje nam da je “najbolji način da se predvidi budućnost jeste da je izmislimo sami!” Kao bivši šef za brend planiranje u evropskoj centrali kompanije Google, iskusio je tajne advertajzinga koje uspešno otkriva svojim studentima Fakulteta za medije i komunikacije Singidunum univerziteta. Poznat je kao pisac, kolumnista i novinar. Autor je nekoliko knjiga, različitih tema, na srpskom jeziku. Za pcpress.rs otvara vrata marketinga dajući nam praktične savete koje možemo primeniti u svakodnevnom životu.

Jutarnja rutina s kojom započinješ dan?

Ako ustanem u pet, rešim problem koji mi je ostao od sinoć, uglavnom vezan za pisanje. Ukoliko ustanem u pola sedam, onda kafa s Danom.

Radio si u Google-u. Da li je to posao koji ujedno postaje i način života, s obzirom da je radno vreme 24/7?

To nije posao, nego životni stil. Mnogo ljudi u Guglu otvoreno kaže da su im te dve stvari isprepletane. Meni nije prijalo, mada je bilo fantastično iskustvo.

U svojoj knjizi „Čaj od šljiva“ na zanimljiv način porediš srpsku i englesku kulturu. Može li se uspostaviti balans između srpske neposrednosti i engleske odmerenosti?

Mislim da je to i moj način ponašanja. Englezi su mnogo sličniji nama nego što mislimo: ne vole mnogo da rade, a vole da se zapiju u pabu. Sistem im ne dozvoljava da budu kao mi, pa su se navikli na to. Način da se uspostavi balans leži u kontroli emotivnog impulsa u našem slučaju i popuštanju kontrole u njihovom.

Koje veštine treba da poseduje jedan marketinški mag?

Radoznalost svrake, fokus sove, opsesivnost detektiva, cinizam Makijavelija, empatiju časne sestre, sistematičnost birokrate, kreativnost umetnika, opuštenost Mediteranca, preduzetni duh Anglosaksonca, kontemplativnost psihologa i površnost prodavca automobila.

Možeš li nam objasniti razliku između copywritera i contentwritera?

Copywriter piše i smišlja oglase, kratke forme, očekujući da će za njihovo primećivanje morati da se plati. Contentwriter je više nalik dramaturgu, očekujući da će potrošačima biti interesantno to što kreira. Dobar content se traži i pušta u naše živote lakše nego oglašavanje. Kada su dobri, i jedan i drugi mogu raditi obe stvari.

U jednoj od svojih kolumni navodiš rečenicu iz filma „Pod opsadom“: „Podrazumevanje je majka svih zajeba.“ Posmatrano kroz marketinšku prizmu, da li bi ovo bila stereotipna greška i koji je najbolji način upoznavanja publike kojoj plasiraš neki proizvod?

Ovo je jedna od fundamentalnih grešaka u poslu i u životu, izrazito u Srbiji, gde se mnogo toga podrazumeva, a malo istražuje. Zato je istraživanje tržišta i potrošača glavna disciplina razvijenog marketinga. Tamo pogrešno podrazumevanje skupo košta. Najbolji način je da postaneš publika kojoj se obraćaš, da živiš neko vreme njihov život. Drugi najbolji način je da provedeš vreme s njima.

Možeš li nam dati neki praktičan savet kako plivati u moru digitalnog sadržaja, a ne utopiti se u njemu?

Svrha života i fokus. Znaš šta ti treba u svakom trenutku, uključujući i odmor, a isključujući sve ostalo. Kontrola emotivnog impulsa da se izuzme, da se vidi sve što stiže, posebno od prijatelja. Moderni svet zahteva posebnu vrstu asketizma pažnje, paradoksalnu mešavinu beskrajne radoznalosti svrake i fanatičnog fokusa sove. Vrlo teška kombinacija…

Crni čaj vs Domaća kafa?

Domaća kafa, s malo mleka.