Schneider Electric: Neprekidnost poslovanja u zdravstvu

Bolnice, ambulante i slične ustanove nastoje da koriste naprednu tehnologiju za poboljšanje nege pacijenta. Kako se naš svet povezuje, napredna tehnologija proširuje svoje uloge od direktne nege pacijenta, pa sve do same infrastrukture ustanove.

Tehnologija stvara efikasnija, sigurnija i prijatnija zdravstvena iskustva kako za pacijente, tako i za osoblje. Ko god da razmišlja o ovoj temi, prvo mu na pamet pada trenutna situacija i virus koji nas je nenadano i neplanirano pogodio. Ne ulazeći u teorije zavere i slično, jedno je sigurno – samo neki će pod terminom „neprekidnost poslovanja u zdravstvu” podrazumevati da i infrastruktura koja se bavi podacima o pacijentima, zaposlenima, medikamentima, takođe mora da je neprekidno dostupna.

Kritična važnost bolnica i objekata zdravstvene zaštite zahteva da zainteresovane strane grade svoje poslovanje oko filozofije visoke dostupnosti usluga. Na fizičkom nivou to podrazumeva dizajn i korišćenje podataka i napajanja koje podržavaju dostupnost, neprekidno poslovanje i ciljeve oporavka od katastrofalnih događaja. Što je blisko povezano pošto se tu podrazumeva ekosistem koji je uvek uključen i operativan i čije je neprekidno delovanje presudno za strane koje čine delove tog ekosistema.

U slučaju zdravstvenih ustanova, bilo da je u pitanju fizička infrastruktura električne energije, rashladne i računarske snage koje funkcionišu (ili ne) – sve se direktno povezuje sa bezbednošću ljudskih života i profitabilnosti institucije. Većina bolnica i klinika koristi generatore i proizvode za neprekidno napajanje (UPS) za zaštitu od katastrofa i nestanka napajanja, ali uopšteno govoreći, ne postoji jedan proizvod ili postupak koji štiti čitav objekat. Umesto toga, postoje slojevi zaštite, redundantni sistemi u najkritičnijim delovima bolnice, i višestruke procedure, standardi i pravila koja treba slediti.

Inteligentna bolnica

Zdravstvene ustanove imaju stvarno niske tolerancije za prekide napajanja. Dugotrajniji problemi s napajanjem mogu uticati na sisteme za održavanje u životu, kao i na kritičnu pomoćnu infrastrukturu kao što su sistemi grejanja-hlađenja, komunikacije, upravljanja dokumentacijom i sigurnosti. Prava strategija oporavka od katastrofe mora biti holistička. Plan mora uzeti u obzir kako ključni sistemi objekata međusobno komuniciraju i podržavaju se. Da li ste se ikada zapitali šta sve, osim ljudskog života, mora da se „održava u životu” u jednoj zdravstvenoj ustanovi? Električna mreža, sistem upravljanja zgradom, grejanje, kontrola ventilacije i hlađenja, sistemi osvetljenja, data centar i bolnički informacioni sistem, sigurnosne kamere i sistemi kontrole pristupa, medicinska oprema i specijalizovani sistemi za kritične prostorije poput operacionih sala. Nove tehnologije promenile su administraciju u zdravstvu i načine na koje pacijenti pristupaju zdravstvenim uslugama.

Mnoge velike zdravstvene mreže sada imaju na desetine ili čak i stotine udaljenih objekata  širom zemlje ili regiona. U ovim objektima nalaze se centri za dijagnostiku, hirurški centri i samostojeći hitni slučajevi „Sobe”. Ovaj brzi rast retko uključuje nove zgrade, a bez efikasne kontrole zgrada, ne postoji način da se osigura da pacijenti i osoblje imaju odgovarajuće, udobno i produktivno okruženje. Infrastruktura inteligentne bolnice usmerena je na neprekidnost poslovanja i dizajnirana da postigne sledeće prednosti:

• Velike brzine unosa i preuzimanja podataka, 7×24 h neprekidnog rada.
• Osigurana kablovska i bežična komunikacija koja integriše podatke, glas i video.
• Visoka pouzdanost napajanja električnom energijom, HVAC, IT opreme i arhitekture.
• Modularni, skalabilni sistemi koji omogućavaju investicije bez visokih ulaganja.

Iz perspektive zdravstvenih ustanova, inteligentna tehnološka infrastruktura deluje kao centralni nervni sistem za bolnicu i integriše različite sisteme, kao što su napajanje, upravljanje zgradama, sigurnost i IT. Ovo omogućava bržu i tačniju komunikaciju, kao i nadzor u realnom vremenu, optimizaciju i automatizaciju. Šta se dešava s takvim sistemom kada nestane napajanja ili se dogodi katastrofa? Sistemi upravljanja zgradom (BMS – Building Management System) često su osnova koja održava različite operativne funkcije elemenata građevinskog pogona zajedno.

Ako je data centar koji podržava BMS sistem zaštićen UPS-om ili kombinacijom UPS/generator, tokom prekida BMS sistem može brzo identifikovati koji su delovi bolnice još uvek operativni i koji imaju probleme. Podaci BMS-a mogu se koristiti kao osnova za donošenje odluke koji sistemi treba da budu prvo obnovljeni i koji će biti prioritet za oporavak. Takvi podaci će pomoći da se olakša proces izolacije kritičnih sistema od onih koji nisu kritični.

Infrastruktura je važna

U okviru zdravstvene ustanove, „fizička infrastruktura” obično uključuje sledeće kategorije tehnologija:

• Sisteme napajanja, uključujući takvu opremu kao što su besprekidni izvori napajanja (UPS), napajanje jedinice za distribuciju napajanja (PDU), automatski prekidači, ATS prekidači, izolacioni transformatori i generatori.
• Precizne sisteme hlađenja koji obezbeđuju optimalno regulisanje temperature i vlažnosti okruženja.
• Rekove u kojima se nalazi kritična mrežna oprema sa serverima, svičevima, ruterima, sistemima fizičke sigurnosti i zaštite od požara.
• Kabliranje za međusobno povezivanje opreme.
• Softver za lokalni nadzor i upravljanje ovim sistemima i daljinski kako bi se osigurao njihov zadovoljavajući rad 7x24x365.
• Usluge dizajniranja, isporuke, instaliranja, puštanja u rad, rada i održavanja ovih sistema.

Sistem upravljanja zgradom (BMS) može da pomogne donosiocima odluka tako što im pruža nov uvid u to kako sistemi zgrada rade zajedno, identifikaciju mogućnosti za poboljšanje i ukupnu optimizaciju rada.

Bolnice su veliki potrošači energije, a trendovi su usmereni ka većoj iskorišćenosti i smanjenju troškova. Korišćenje energije na tržištu zdravstvene zaštite poraslo je za 36 odsto od 1995. godine zbog promena u tehnologiji i zahtevima data centara, kao i porastu broja pacijenata. U međuvremenu, troškovi energije porasli su približno 20 odsto u istom periodu.

IoT bolnica

Gde su tu nove tehnologije? Internet stvari (IoT) posebno nudi nove mogućnosti za zdravstvene ustanove svih veličina. I za mnoge zdravstvene ustanove, kontinuirani rast i profitabilnost zavise od preuređenja infrastrukture za podršku ciljevima visoke dostupnosti.

Internet stvari pretvara podatke u akciju. IoT uređaji omogućavaju korisnicima povezivanje, prikupljanje kritičnih podataka, analizu i reagovanje na podatke na osnovu informacija u realnom vremenu kako bi poboljšali performanse i sprečili gubitke. Postoji mnogo vrsta IoT objekata. Potrošači su prihvatili IoT u zdravstvu putem ličnih uređaja koji mogu pratiti vežbanje, spavanje i druge zdravstvene ciljeve.

Kao i mnogi drugi sektori, zdravstvene ustanove suočavaju se s potrebom da učine više s manje. Njihovi operativni troškovi nastavljaju da rastu, dok operativni budžeti opadaju. Za većinu preduzeća smanjenje osoblja predstavlja tradicionalnu meru rezanja troškova. Ali u zdravstvu ovaj korak može naškoditi pacijentima zbog kojih i postoje ove ustanove. Za mnoge energetska i operativna efikasnost postaju najbolji izbor za smanjenje operativnih troškova, ali bez negativnog uticaja na negu pacijenta.

Današnje zdravstvene ustanove moraju da smanje troškove, ali povećaju negu. Ovi suprotstavljeni zahtevi sigurno podstiču rukovodioce zdravstvenih službi da pronađu nove načine za ugradnju inovacija u svaki nivo svojih ustanova. Postoji šest ključnih blokova za izgradnju bolnice koji mogu odgovoriti na ove izazove. Izgrađeni na IoT-u, tih šest blokova su:

1. upravljanje energijom,
2. upravljanje imovinom,
3. efikasnost na radnom mestu,
4. inteligentna raspodela i upravljanje energijom,
5. inteligentno upravljanje zgradama,
6. pametni, povezani proizvodi.

Bolnice troše velike količine energije (druge su posle prehrambene industrije) jer su otvorene danonoćno, koriste energetski intenzivnu opremu i imaju specijalizovane potrebe za grejanjem i hlađenjem. Slične energetske izazove imaju i druge medicinske zgrade, poput istraživačkih laboratorija.

Dobro upravljanje znači produžavanje života

Upravljanje imovinom služi za uravnoteženje troškova zamene imovine (kapitalni troškovi ili CapEx) i operativnih troškova (operativni troškovi ili OpEx) koji potiču od stare imovine. Upravljanje imovinom dobilo je novu atraktivnost jer kompanije sada shvataju da loše upravljana imovina daje manje od optimalnih performansi i stvara otpad kroz radne sate i budžet koji su potrebni za održavanje ili zamenu i sprečavanje zastoja.

Napajanje je žila kucavica jedne zdravstvene ustanove. Bez toga ona ne može da funkcioniše. Inteligentna distribucija i upravljanje energijom kombinuju softver i hardver kako bi se osigurali kvalitet i pouzdanost napajanja. U zdravstvenom okruženju tu se nalaze:

• električna distribucija – putem pametnih panela,
• merenje – potrošnje energije,
• nadzor – sistem koji nudi podatke o potrošnji energije u realnom vremenu,
• otkrivanje grešaka – automatska upozorenja o greškama,
• automatsko ispitivanje generatora ili sistema za napajanje – u mnogim zemljama, regulatorno obavezno za zdravstvene ustanove,
• nadgledanje okruženja operativnih sala – gde gubitak električne energije može imati posledice na život ili smrt.

Zdravstvenim organizacijama potrebno je jedinstveno rešenje sistema upravljanja zgradama, spremno za budućnost, koje čini njihove ustanove sigurnim, udobnim i efikasnim. BMS treba da bude skalabilan, otvoren, fleksibilan i da deluje kao IP okosnica za povezivanje energije, automatizacije i softvera.

Priča o IoT-u je veza. Svet je povezan više nego ikad. Ta veza se ostvarila u industriji i proizvodnji, a sve više se nameće i zdravstvu. To je proizašlo iz digitalizacije naših života. Elektronski zdravstveni kartoni, digitalna slika, telemedicina – svi su omogućeni zahvaljujući vrlo pouzdanoj i dostupnoj mrežnoj povezanosti. Starenjem infrastrukture i rastom populacije, svetske zdravstvene ustanove će se naprezati pod pritiskom.

U zdravstvu tradicionalne tehnike smanjenja troškova – poput smanjenja broja osoblja ili usluga – jednostavno ne funkcionišu. Umesto toga, rizikuju se zdravlje i sigurnost pacijenata i zaposlenih. Kako ćete kao zdravstvena ustanova poboljšati performanse, sigurnost i zadovoljstvo pacijenta? Sve se svodi na obezbeđivanje pravih informacija, pravoj osobi, u pravo vreme.

Da bi to učinili, svi bolnički infrastrukturni sistemi moraju inteligentno da komuniciraju. Mi u Schneider Electric-u to omogućavamo takozvanom edge infrastrukturom i EcoStruxure rešenjima.

Autor: Vasilije Kodžopeljić, regionalni direktor za IT service za region Jugoistočna Evropa, Schneider Electric

Korisna adresa: se.com/rs/sr