Servisi i aplikacije
Novi Windows 10 računar u startu ima mnogo instaliranih aplikacija, a vremenom ćete dodavati i mnoge druge. Većinu ovih programa možete startovati po želji klikom na ikone Start ekrana ili desktop‑a. Neki programi pokreću se automatski čim se prijavite, ili u prozoru, ili kao ikona na taskbar‑u ili u oba pojavna oblika.
Još jedan tip programa obavezno počinje s radom automatski čim pokrenete računar. Ti programi nazivaju se servisi (services), a oni su najčešće deo samog operativnog sistema Windows, zatim programi koji kontrolišu hardver ili neke druge osnovne funkcije. Servisi su vrlo diskretni jer uglavnom nemaju ni prozore programa ni tastere na taskbar‑u ili radnoj površini. Zapravo, verovatno nećete ni znati da postoje mnogi od ovih servisa, osim ako ih direktno ne potražite.
Kako da saznate koji se programi i servisi startuju automatski svaki put kada pokrećete računar i Windows. Upravljanje tim programima može poboljšati pokretanje Windows‑a i rešiti probleme s performansama ili funkcionalnošću. Ovde se uglavnom kriju klasični Windows programi, a nove moderne aplikacije za Windows koriste malo drugačiju logiku rada i prikazivanja. U čemu je razlika između aplikativnih programa i servisa? Za potrebe ovog teksta, aplikativni program (ili aplikacija), kada je otvoren, obično ima prozor na radnoj površini i pravougaoni taster u taskbar‑u. Tipično otvorite i koristite takav program za obavljanje nekog konkretnog zadatka, kao što je pretraživanje Web‑a ili tabelarni proračuni. Kada završite postao zatvarate program klikom na Close [X] u gornjem desnom uglu prozora ili desnim tasterom miša na taster programa u taskbar‑u i izborom opcije Close. Možete ponovo otvoriti program u bilo kom trenutku klikom na njegovu ikonu u Start meniju. Kada se nalazite u Tablet režimu, moderne Windows aplikacije mogu se zatvoriti tako što vučete gornju ivicu prozora ili povlačenjem aplikacije ka dnu ekrana. Otpustite taster miša i aplikacija se zatvara. Na kraju, možete i da pomerite pokazivač na vrh prozora i sačekate da se pojavi taster za zatvaranje, a zatim kliknete na njega. Servisi su takođe aplikativni programi, ali uglavnom nema nikakve interakcije s njima. Mnogi servisi su deo operativnog sistema. Na primer, Windows Time pruža funkcije za sinhronizaciju vremena, omogućavajući da se podesi vreme računara sa udaljenog servera. DHCP klijent je još jedan primer, zadužen da dobije vašu IP adresu kada se računar pokrene, omogućavajući vašem računaru da bude deo lokalne mreže. Ni servis Windows Time niti servis DHCP klijent ne ostavljaju nikakav način za komunikaciju i interakciju s njima. Oni obavljaju svoj (vrlo bitan) posao tiho i nenametljivo, u pozadini, bez izveštavanja i traženja podataka od vas. Za razliku od toga, firewall servis Windows‑a je konfigurabilan uz korišćenje odgovarajućeg alata. Ipak, Windows zaštitni zid je servis, jer većinu vremena radi samostalno, bez ikakve interakcije s korisnikom. Firewall jedanput podesite i zaboravite na njega, a interakciju imate samo kada nešto ulovi ili blokira, pa morate da dodatno podesite njegovo ponašanje. Pobrojani servisi ne zavise mnogo ili uopšte od interakcije s korisnikom i direktna komunikacija s njima je izuzetak, daleko od ponašanja aplikacija koje su u stalnoj zavisnosti od korisnika.Zašto vam govorimo o servisima i kako se oni razlikuju od drugih programa? U većini slučajeva, ne morate upravljati servisima niti kontrolisati njihovo pokretanje, ali u nekim situacijama to je ipak neophodno. Hajde da vidimo kako da suvislo kontrolišemo koji programi mogu da se startuju automatski, a koji to obično ne rade, odnosno kako da zaustavimo određene programe koji se automatski pokreću i zašto bismo to činili. Treba biti oprezan, ali to ne znači da se servisima ne smemo baviti..
Automatsko pokretanje programa
Ako uvek koristite određeni program kada startujete računar, možete konfigurisati Windows da ga automatski pokreće. Na primer, možda koristimo Microsoft Outlook sve vreme i želimo da se otvori čim se prijavimo na računar tako da ne moramo da klikćemo i pokrećemo ga sami. Imate nekoliko načina da se programi startuju automatski kada se prijavite. U prethodnim Windows verzijama (na primer, Windows 7), mogli ste preko Start menija pristupiti Startup folderu. Windows 8.1 i Windows 10 napustili su tu praksu. Slično tome, ne vredi koristiti Search da biste direktno pronašli folder Startup. Srećom, folder Startup možete postaviti na početni ekran i tako brzo dodavati ili uklanjati programe iz njega.
Pritisnite Windows+X, a zatim kliknite na Run. Ukucajte shell:startup i kliknite OK. File Explorer se otvara tako da možete videti sadržaj foldera Startup. Kliknite na folder Programs u adresnoj traci da biste se vratili jedan folder naviše, tako da možete da vidite potfolder Startup koji se nalazi u glavnom Explorer prozoru. Takođe, možete da unesete sledec´u putanju koristec´i ime vašeg korisničkog profila umesto <username>: C:\Users\<username>\AppData\Roaming\ Microsoft\ Windows \Start Meni\Programs
Kliknite desnim tasterom miša na folder Startup i odaberite Pin to Start u kontekstnom meniju. Prečica foldera pojavljuje se u prikazu tekuc´eg foldera. Otvorite meni Start i videćete prikačen nov folder Startup.Sada možete otvoriti folder Startup da biste upravljali programima koji počinju kada pokrenete Windows. Ako želite da se program pokrene automatski, stavite prečicu za program u folder Startup. Tako se program pokreće za tekućeg korisnika. Ukoliko želite da program započne automatski za sve, možete ga umesto toga staviti u folder Startup za sve korisnike.Imajte na umu da što više programa dodate u folder Startup, duže će se vaš računar pokretati. Naravno, nekoliko programa koje inače uvek startujete neće ozbiljnije usporiti sistem.
