Srbija da postane tehnološki inovacioni centar Evrope

"Ja sam predsednik Vlade Srbije i ja verujem u Srbiju. Ako odlučite da dođete u Srbiju, uveren sam da ćete verovati i vi", ovim rečima se Dačić obratio predstavnicima američkih IT kompanija na seminaru o ulganjima u Srbiju i brendiranju Srbije.

On je rekao da je cilj Vlade da u narednih četiri-pet godina Srbija postane tehnološki i inovacioni centar Evrope.

"Veoma ozbiljno radimo na tome da ovu viziju pretvorimo u stvarnost", rekao je on.Prema Dačićevim rečima, za ekonomski rast Srbiji strane investicije su kiseonik koji joj je potreban i to ne samo zbog finansijske dobiti već još više zbog toga što kompanije poput američkih IT firmi donose nova znanja, nove tehnologije i nove izazove za mlade stručnjake.

"Nama je stalo da zadržimo našu visokoobrazovanu omladinu u zemlji i da im omogućimo da u Srbiji pokažu i primene svoj talenat. Želimo i da vratimo one koji već otišli", poručio je Dačić.

On je ukazao i na zanimljiv podatak da su prihodi u Srbiji od izvoza softvera prošle godine bili duplo veći od izvoza malina, a Srbija je najveći izvoznik malina na svetu.

" Zbog toga smo moja vlada i ja odlučni da pomognemo i podstaknemo dalji rast i jačanje IT sektora u Srbiji", dodao je on.

On je učesnicima seminara predočio da je Vlada Srbije prošle nedelje dala zeleno svetlo za izgradnju Nano centra u Srbiji, da se zahvaljujći vicepremijeru Alekandru Vučiću pregovara sa vlasnikom "Globefounder", kompanije koja je najveći svetski proizvodnjač čipova, s ciljem da se u Srbiji otvori najmodernija fabrika.
"Pored svega ovoga nama je potrebna i vaša pomoć. Zauzvrat, obećavam da ćete u Srbiji naći raskošan talenat, mi mislimo kakav nećete naći vise nigde u svetu", rekao je premijer Srbije.

On je podsetio i da je Srbija centar regije sa tržistem od preko 20 miliona ljudi, kao i evropske regije sa preferencijalnim pristupom tržistu od preko 500 miliona ljudi, a da ima posebne pogodnosti zahvaljujući sporazumima o slobodnoj trgovini sa nizom zemalja.
"Srbija je kandidat za članstvo u EU i moja vlada je posvećena ispunjavanju svih uslova kako bi smo u najkraćem mogućem roku postali punopravan član Unije", istakao je on.

Iako je Srbija u odnosu na SAD mala zemlja i nije ekonomska sila, to je država sa dugom tradicijom i ljudima koji su svojim idejama uspeli da učine svet boljim mesto za život, ukazao je Dačić.

Dačić je govorio i o stepenu razvoja IT u Srbiji, navodeći da je ukupan prihod u ovom sektoru u prošloj godini bio je oko dve milijarde dolara što čini 5.5 odsto BDP Srbije. Najveći deo predstavljaju prihodi u mobilnoj telefoniji, a naša zemlja je na 30. mestu u svetu po razvoju mobilnog širokopojasnog interneta. Po razvoju elektronske uprave Srbija je napredovala 30 mesta i sada zauzima 51 mesto na svetskoj listi UN, naveo je Dačić.

On je dodao da su planirana još veća ulaganja a posebna pažnja se posvećuje IT infrastrukturi.
"Sve velike američke kompanije iz ovog sektora posluju Srbiji. Njihova je konstatacija u našoj zemlji postoji visokoobrazovana radna snaga", rekao je Dačić.
"Došlo je vreme da ekonomija naše zemlje bude zasnovana na novim znanjima i inovacijama. IT omogućavaju mladima ulazak na svetko tržiste, a da istovremeno sprovode svoje ideje na brz i efikasan način. Naša zemlje je spremna da iskoristi mogućnosti koje donosi 21. vek, a naša vlada, građani a posebno IT stručnjaci da se uključe u svetsku utakmicu", rekao je Dačić.

On je ohrabrio investitore, preduzetnike, naučnike, inovatore, studente, magde se nalazili – u SAD ili Srbiji – da međusobno sarađuju i tako grade mostove prijateljstva između Srbije i SAD.
"Danas mi je predsednica ‘Orakla’ rekla šta njima treba – dobri ljudi i dobro mesto za biznis – šta ćete bolje od Srbije", zaključio je srpski premijer.

Seminar je organizovala Američka privredna komora, a govorio je i američki ambasador u Srbiji Majkl Kirbi, koji je ocenio da postoje mogućnosti da američke kompanije ulažu i posluju u Srbiji i pozvao ih da uzmu u obzir našu zemlju kada traže potrebnu i dobru radnu snagu u inostranstvu.

Izvor: Tanjug