Šta će se desiti ako stavimo „osetljivu“ veštačku inteligenciju u mozak uzgojen u laboratoriji?
Tim naučnika iz Društva Maks Plank nedavno je objavio zapanjujuće novo istraživanje koje ukazuje da su gurnuli polje „organoida“ do nove granice.
U ovom trenutku i mozak i AI bi se pretvorili u kašu
Organoidi su sintetički biološki konstrukti koji u različitim stepenima oponašaju ljudske organe. Naučnici uzgajaju organoide programiranjem klastera matičnih ćelija. U suštini, oni daju klastere neophodnim komponentama da podstaknu njihov rast, a zatim koriste niz ograničavača da ih usmere da postanu vrsta organoida kakvu želimo.
Najveća nada je da ćemo moći da uzgajamo analoge organa – na primer sintetičku jetru ili organoide mozga – koje možemo koristiti za unapređenje našeg naučnog i medicinskog znanja. Što se tiče sveta nauke, postoji ekstremni nedostatak zdravih ljudskih organa dostupnih za invazivno proučavanje. Ako bismo mogli da uzgajamo lažne organe za seckanje, pumpamo ih eksperimentalnim lekovima i radimo druge naučne stvari, to bi moglo da promeni način na koji lečimo povrede, bolesti i starenje. Ali takve stvari mogu biti daleko. Velika vest iz istraživanja društva Maks Plank uključuje razvoj posebne vrste ćelija u organoidima mozga.
Prema istraživanju tima, njihovi organoidi su proizveli ćelije „spoljne radijalne glije“, vrstu matične ćelije za koju naučnici veruju da je odgovorna za način na koji se razvijaju hemisfere mozga ljudi i primata. Ovo je značajan nalaz jer, kao što je gore pomenuto, teško je pronaći zdrave mozgove za proučavanje koji sadrže ove određene ćelije. Drugi veliki doprinos Maks Plank tima, ovim radom, je fino podešavanje protokola koji dosledno daje željene rezultate. Kao što možete zamisliti, uzgoj sintetičkih mozgova je neverovatno složen. Da bi to bilo urađen kako treba, do sada su bile potrebne decenije pokušaja i grešaka. Vremenom bi ovo istraživanje moglo dovesti do snažnijih kultura mozga. Ko zna, moguće je da bi naučnici u budućnosti mogli da na kraju stvore sintetički ljudski mozak koji je identičan stvarnom, što postavlja pitanje, šta se dešava ako povežemo moždani implant sa funkcionalnim sintetičkim mozgom? Kompanije kao što je Neuralink tvrde da su na ivici razvoja invazivnih implantata koji će na kraju biti umetnuti u zdrav ljudski mozak u svrhu povećanja.
Neuralink tvrdi da će izvesti ispitivanja na ljudima do kraja 2022. godine, ali tome se baš i ne treba nadati. Teško je zamisliti scenario gde bi upravljačko telo sa ovlašćenjem da odobri takav zahtev to zaista i učinilo. S obzirom na to, napredak se ne može zaustaviti. Jednog dana, ljudi će imati funkcionalne moždane implantate. A ima li boljeg načina da ih testirate nego na sintetičkim mozgovima koji oponašaju pravu stvar? Čini se da je ta tehnologija daleko. Ali i sintetički mozgovi koji imitiraju ljudski mozak. I, što se toga tiče, i veštačka inteligencija na nivou čoveka. Razumljivo je da će se te tri tehnologije neizbežno ukrštati. U nekom trenutku, ako organoidi dostignu istinski analogni kapacitet, AI postaje veštačka opšta inteligencija, a interfejsi između mozga i računara mogu da tumače jedinstveni jezik mozga, ne može se reći kakva „bića“ bismo mogli da sastavimo.
Izvor: Thenextweb
